Ливањско поље Архиве - Страница 8 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Ливањско поље » Страна 8

Молитвено сећање на Ливањске мученике

27. јул 2018.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године. Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост,

Геноцид у НДХ: Заборављене жртве некадашњег Ливањског котара

11. јул 2018.

Само истина о страдању Срба, Јевреjа и Рома у некадашњоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ може послужити новим генерациjама да се освиjесте и да не чине злодjела каква су чинили њихови преци, закључак jе округлог стола о теми „Геноцид и ратни злочини почињени од НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно, Грахово и Купрес у периоду 1941-1945. године“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2012. Директор Међународног института за истраживање геноцида из Лондона Србољуб Живановић рекао jе данас током округлог стола одржаног у Бањалуци да jе основни циљ одржавања оваквих скупова да се садашњим генерациjама обjасни какво jе зло геноцид. „Желимо

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

9. јул 2018.

У шуми Копривница (Купрес-Бугојно) на месту Кожварица 15. јула 1941. године побијено је 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућнијих домаћина, а потом, десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јула 2017. године. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из

Зидина спаљене цркве и поломљени споменици на српском гробљу у Доњим Руjанима

Судбина Ливањских Срба: Од ђедовине Краљевића Марка до пустих и разрушених насеља обраслих шумом!

5. јул 2018.

О Србима са подручја Ливањског поља се мало говорило. Као да их је након ратова ’90-их заборавила и Србија и историја. Ливањско поље је било гранично између православног и католичког становништва, омеђено двема планинама са југозапада Динаром, а са североистока Голијом. Сам град Ливно се налази у доњем делу Ливањског поља, према Далмацији, где је католичко становништво у окружењу доминантно. У граду Ливну до рата су живели и православни и муслимани и католици. За Србе Ливно је познато по епској песми о старцу Вујадину, који је као ајдук страдао у време Турака са својом продицом. Позната осматрачка кула, где је по предању пострадао овај српски ајдук, која стоји над градом

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Криви само зато што су Срби

8. јун 2018.

Пре 77 година, 6. јуна 1941, у Ливну и околини отпочео је усташки погром над Србима, један од најстравичнијих геноцидних злочина које је починила солдатеска бојовника Анта Павелића. Не толико по броју жртава, иако је од тада па за непуна два месеца потом, а посебно 30. јула и 2. августа, на Огњену Марију и Светог Илију, колико је до сада, по имену и презимену утврђено, побијено 1.587 Срба, углавном нејачи, међу њима и више од 400 деце млађе од десет година, ови злочини остају за памћење по зверствима и бестијалности коју су усташе испољиле, бацајући углавном живе жртве у јаме безданице и остављајући их да ту данима скапавају у најстрашнијим

6. јун 1941. – 77 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

5. јун 2018.

Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

21. март 2018.

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“ Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

+Мара Јурић 1933-2018

2. март 2018.

У Банатском Деспотовцу, у осамдесетпетој години живота, преминула је Мара Јурић (рођена Лалић), родом из Доњих Рујана. Сахрана драге покојнице заказана је за 2. март 2018. године у 13 часова. Мара Јурић је била једна од 14-оро страдалника који су, након 42 дана, живи извађени из јаме Равни Долац на Динари, у коју је бачено 218 православних Срба из Горњих и Доњих Рујана. Вечан јој спомен, достојан блаженства! Мара Јурић је недавно сведочила и емисији ”Квадратура Круга” посвећеној страдању Ливањских Срба: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/.html У наставку преносимо њену причу из књиге ”Огњена Марија Ливањска” аутора Буда Симоновића. ———————————————————————————————————— Најмлађа У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године. Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Најава – Квадратура круга о страдању Ливањских Срба

25. новембар 2017.

Следеће суботе, 25. новембра, емитоваће се епизода емисије ”Квадратура круга” на Радио Телевизији Србије (РТС) која ће бити посвећена страдању Ливањских Срба 1941. године. У оквиру емисије, биће приказана и сведочења преживелих. Иначе, емисија ”Квадратура круга” се емитује сваке суботе у 18.30 часова на РТС 1. Претходне епизоде ове емисије можете наћи овде: http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/rts-1/46/kvadratura-kruga.html Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

У Ливну шеснаест година касније

22. новембар 2017.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не знак васкрслог, повампиреног усташког лудила и

У Аранђеловцу отворена изложба о Ливањским Србима

5. новембар 2017.

У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима. Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица. У уметничком делу

Шесторо преживјелих Црногораца: ПЕРО, РАЈКО, ИЛИЈА (Рајков брат), ЛУКА и МИЈО, а испред њих МАРА ЦРНОГОРАЦ

Седам дана у гробници

31. октобар 2017.

Напомена редакције: Јуче, 29. октобра 2017. упокојила се у Господу Мара Козомора рођена Црногорац, једна од мученица која је након седам дана изашла жива из јаме Бикуше. Ово је њена прича коју се записао књижевник Будо Симоновић. Опијело и сахрана ће се обавити на Бежанијском гробљу у сриједу 1. новембра. Опијело ће почети у 11 часова. Покој души мученици Мари. Занимљиво jе такође да jе, чак и од оних коjа су спашена и на неки начин избjегла усташко немилосрђе, веома мало дjеце из ливањског краjа преживjело Други свjетски рат. Много их помрло jош у току рата. Стигле их посљедице страдања, покосиле болести, глад и свакоjаке друге недаће коjе су надолазиле у

Аранђеловац: Отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

30. октобар 2017.

Изложбу експоната и фотографија коју је, са благословом Његовог Преосвештенства, тадашњег владике бихаћко-петровачког господина Атанасија, припремило Удружење Огњена Марија Ливањска у жељи да осветли део своје богате културне и духовне заоставштине и бурне историје, а која је приказана у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Лондону и Бијељини, имаће прилику да виде и грађани Аранђеловца. Са благословом Његовог Преосвештенства владике шумадијског Господина Јована, изложба ће бити свечано отворена у суботу 04. новембра т.г. у 17 часова, у простору цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу. Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Отац Милован ће одржати поздравну беседу, а присутнима ће се обратити и гост из Брчког – отац Жељко Ђурица иначе парох лијевањски до јануара

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

17. октобар 2017.

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе