arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Док је наших душа, живјеће наше пусто село

Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Немојте плакати… добро смо ми.. Брацо, осјећаш ли под дланом топли дах нашег шарова? Kако смо се само смијали кад је покушавао да ухвати свој реп. Држимо се за руке ти и ја… тако је мајка рекла! Спавамо у нашој кући које нема, беремо трешње са сувог дрвета. Хладимо врела чела пресахлом водом са нашег бунара. Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Мирише трава као некад, ал’ нема косаца… На нашем огњишту спавају змије.. Из наших гробова расту брезе… њежне, тихе… бесмртне… Милујемо их дјечјим длановима, а оне нам пјевају…. о вама у којима тече наша крв… Радујемо се, смијемо очима у које је

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Тучић jама

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра   Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Svijece_001.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком

klecka-jama.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Гомирја и Дрежнице

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОМИРЈЕ И ДРЕЖНИЦА ГОМИРЈЕ – ОГУЛИН Нектарије Дазгић, јеромонах, управитељ манастира Гомирје Духовски понедјељак 1941. године у манастиру Гомирје. Млађима који долазе за нама На дан Духовски понедјељак 1941. године изненада дођоше усташе из Огулина у камиону, опколише манастир гомирски, братију стераше у манастирске собе, почеше испитивати о новцу и кључевима манастирске касе. Од братије у манастиру се налазио намесник манастира отац Нектарије Дазгић, родом из Градусе, отац Стефан Божичковић стар 73 године, отац Теофан Kосановић (Управитељ) је био одсутан у Словенији на парохијској дужности.

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици, на подручју Плашког

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ПЛАШKИ Перо Kлипа, Плашки Гажени смо и парани усташким ножевима        „Око три сата послије подне, 28. маја 1941. године, нетко покуца на мој прозор. Питам тко је. Вичу ми да отворим врата. Отворим их и имам што видјети. Пред вратима моје куће у Плашком група усташа. Питају ме како се зовем. Ја им кажем. Вичу: „Спреми се. Идеш само на једно саслушање и одмах се враћаш кући.” Kод себе сам имао само 200 динара, неколико цигарета и кутију шибица. Одведоше ме у жандармеријску станицу. Дочекао

МИЛЕ РАЈЧЕВИЋ: Историја школства Лике 1752 – 1995.

Изашла је из штампе књига аутора Миле Рајчевића: Историја  школства   Лике 1752 – 1995. Проф. Миле Рајчевић, дугогодишњи просвјетни радник, осјећао је дужност и обавезу према своме завичају да напише историју личког школства од првих почетака писмености у Лици, па све до насилног гашења  и затирања писаних трагова школства  и просвјете у Лици у грађанском рату у Хрватској 1991 – 1995.године. На  писање књиге о историји личког школства , како аутор наводи, водила га је идеја дуга и обавезе према завичају и основној школи у Дивоселу, гдје је научио прва слова, и носталгије према завичају, који је остао тако далеко. Како аутор наводи: „што је даље и више одлазио од

Никола Тесла

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Никола Тесла није рођен у Хрватској, него у Крајини као Србин православац

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150–годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су настајале због недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати у хрватској

Ђуро Танкосић: Велико српско страдање у Великој жупи Крбава и Псат

Држава која је ликвидирала неколико стотинa хиљада Срба, Јевреја и Рома и нешто Хрвата и муслимана, показала је да је држава безакоња, али веома ефикасна. Питање је да ли је треба звати такозваном.1 Велика жупа Крбава и Псат била је једна од 22 велике жупе у НДХ Плочу je прије неколико година обновио САБНОР Цазин (Савез бораца народно-ослободилачког рата), по саставу бошњачки. То што су је обновили лијеп je гест. Ипак, прећутали су да су у питању Српкиње (у сва четири села тада су живјели Срби, а једно од њих је Буковица, гдје сам рођен) и да их је убила Независна Држава Хрватска (за коју је комунистичка власт користилa назив „такозвана

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.