arrow up

Служен помен за убијене Србе Поткозарја и Пискавице (ВИДЕО)

У Поткозарју код Бањалуке служен је парастос Србима из овог села и Пискавице, које су усташе убиле 5. и 12. фебруара 1942. године. У Храму Покрова Пресвете Богородице служена је света литургија и помен мучки убијеним Србима. Почетком фебруара 1942. године, када се у бањалучком насељу Дракулић десио стравични злочин, усташе су починиле покољ и у поткозарским селима Ивањска-данашње Поткозарје и Пискавица, гдје су на најбруталнији начин убијена 562 српска цивила, међу којима је било 77 дјеце. Из Удружења грађана Козара кажу да је уназад шест година почело обиљежавање страдања Срба у поткозарским селима. Истичу да се овај крвави пир догодио само пет дана након Дракулића са истим извршиоцима и истом

Фотографиjа са Кнежице Фото: РТРС

Бранко Тепић, дјечак са чувене фотографије Жоржа Скригина, 74 године послије (ВИДЕО)

Једна фотографиjа, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувиjек jе постала симбол антифашистичке борбе и хероjства народа Козаре и Поткозарjа. Риjеч jе о фотографиjи маjке Милице Тепић, коjа дjецу спасава фашистичког терора и злочина, бjежећи и скриваjући се планином Козаром и њеним обронцима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Фотографиjу jе овjековjечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам децениjа касниjе, пронашли смо тадашњег двогодишњег дjечака Бранка Тепића, коjег jе маjка бjежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина jе хтjела да му ова фотографиjа на неки начин одреди будућност „вjечитог избjеглице“. Чувена фотографиjа настала jе у

Mилaнoвo дjeтињствo

Вриjeмe прoвeдeнo у лoгoру тoликo ми сe урeзaлo у пaмћeњe дa вeћ 75 гoдинa нeмa дaнa и нoћи дa нe прeбирeм пo стрaшним сликaмa, кaжe Mилaн Вукмирoвић кojи je кao сeдмoгoдишњи дjeчaк с Koзaрe oдвeдeн у злoглaсни лoгoр Maлo je oбиљeжaвaњa гoдишњицa, oдaвaњa пoчaсти и пиjeтeтa, пoлaгaњa цвиjeћa и виjeнaцa жртвaмa устaшкoг тeрoрa кojимa нe присуствуje, прeмдa никaдa ниje у првим рeдoвимa, нe држи гoвoрe и oкo њeгa сe нe oкупљajу нoвинaри. Oбичнo сjeди нeгдje сa стрaнe, нa нeкaквoj клупици или пaњу, прoмaтрajући свe бeз риjeчи дoк прeбирe пo свojим мислимa и сjeћaњимa. Нaрaвнo, oргaнизaтoримa скупoвa у рeжиjи Хрвaтскoгa културнoг виjeћa нe пaдa нa пaмeт дa гa пoзoву кaкo би

kozarcani-slavonija1.jpg

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

Лордан Зафрановић (Фото:fama.com.hr)

Зафрановићев филм “Дјеца Козаре” добио новац за снимање

Филм “Дјеца Козаре” редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају “Вечерње новости”. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (2). Пише: Никола Милованчев У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је јануара 2012. тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу (барем приближно) избројати жртве Другог светског рата. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће, да су препреке непремостиве? У периоду од 1998. до 2005. одржавани су скупови „Дијалог повјесничара/историчара“, које је организовала Фондација Фридрих Науман. На тих десет сусрета велика пажња посвећена је жртвама у ратовима на југословенским просторима у XX веку, а највише излагања (педесетак) односило се на раздобље Другог светског рата; најактивнији у обради ове

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

ДАНКО ВАСОВИЋ: Како сам постао државни непријатељ!

Пошто је, 1986. године, у Вечерњим Новостима, открио нацистичку прошлост Курта Валдхајма, секретара Уједињених нација и предсједника Аустрије, Данко Васовић је, по налогу Предсједништва СФРЈ, прогањан од стране Удбе, остао без посла, покушали су да га убију, да би компанија „Новости“, прије неку годину, признала грешку и уручила му своју највећу награду. Пише: Донко Ракочевић Данку Васовићу је новинарство у генима. Мајка Ксенија му је била новинар у Омладинском покрету, а отац Радуле у Танјугу, Младости и Борби, док му је дјед по мајци, Ђорђије Кљакић, био директор штампарије у којој је 1944. године штампан први број „Побједе“. Још као дијете је често походио редакције гдје му је радио отац,

Данијел Симић

Дани(ј)ел Симић: Тито и оштра усташка колона

Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану. Циљ ових преговора је био да се успостави примирје са окупатором, како би се Тито што успјешније борио против четника за доминацију међу Србима, јер су они готово једини били борци у партизанима. Остали су већина међу политичким комесарима. У преговорима то нијесу крили, а Нијемцима и Хрватима је додатно одговарала конфронтација Срба. Партизана и четника. Одговарала је и Титу. Након рата, комунистима је годило продубљивање тог јаза и за учвршћење власти.

Дијана Будисављевић

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

“На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено”. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. “Сећање никада није завршен процес”, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу  portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

БРАНКО ТЕПИЋ, ДЈЕЧАК СА СКРИГИНОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ – ИЗБЈЕГЛИЦА ОД РОЂЕЊА

Дјечак са фотографије Жоржа Скригина, снимљене за вријеме фашистичке офанзиве на Козару, и данас је избјеглица – у Хрватској не може да врати своје, у Републици Српској нема гдје. Извор: „Глас Српске“, Бања Лука, 9. јул 2002. године; Аутор: Радован Јовић МРАКОВИЦА – Међу бројним учесницима и гостима на Мраковици, који су присуствовали обиљежавању 60. годишњице битке на Козари, пронашли смо и Бранка Тепића (60) из Градишке. Ријеч је о лицу са познате фотографије Георгија – Жоржа Скригина, која на најупечатљивији начин свједочи о козарској епопеји. Скригинова фотографија под називом „Збјег“, на којој се налази мајка Козарчанка са двоје малољетне дјеце, обишла је читав свијет и данас се налази у

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

Иво Анић: Дјеца с Козаре

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање”, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм “Завештање” редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.