arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Делегација Владе Републике Српске на челу са предсједником Жељком Цвијановић положила је данас вијенац на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом 75 година од Битке на Козари

Положени вијенци на Козари

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом 75 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Владе Српске на челу са предсједником Жељком Цвијановић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, амбасада Србије и Русије у БиХ, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те Мисије ОЕБС-а у БиХ. У оквиру обиљежавања 75 година

Предсједник Републике Српске Милорад Додик указао је на значај данашњег окупљања на Козари јер и на овај начин Република Српска чува и његује сјећање на људе који су се 1942. године дигли на устанак

Срби не би били убијани да је Српска постојала у Дргугом свјетском рату

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Срби не би били убијани по Козари, Јасеновцу и другим логорима у БиХ и Хрватској да је Српска постојала за вријеме Другог свјетског рата. Додик је на обиљежавању 75 година од Битке на Козари истакао да је Козара синоним антифашистичке борбе, те да су њемачки окупатори и усташе хтјели да побију, протјерају и покрсте Србе, што је виђено на многим подручјима. Он је нагласио да комунистички режим није сматрао за сходно да адекватно обиљежи мјеста српског страдања, као и да је Сарајево у бившој Југославији запоставило козарачки крај познат по партизанској борби. Додик је напоменуо да се јуче у Јадовну увјерио

Национални парк „Козара"

Данас обиљежавање 75 година од Битке на Козари

На Мраковици ће данас бити обиљежено 75 година од Битке на Козари, када је у периоду од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила. „Козара и њена околина била је стратешки веома интересантно подручје са већински српским становништвом које је било једна од циљаних мета наших непријатеља, као и партизански покрет који је ту формиран“, рекао је Савановић на конференцији за новинаре у Бањалуци. Он је навео да је у Бици за Козару, која је почела 10. јуна и трајала до 15. јула 1942. године, партизански покрет имао значајну улогу у заштити српског становништва, иако је био бројчано много слабији од непријатеља. „Однос снага

Сједница Пододбора о обиљежавању годишњице Битке на Козари Фото: СРНА

На Мраковици 2. јула обиљежавање 75 година од Битке на Козари

Велики народни збор поводом обиљежавања 75 година од Битке на Козари биће одржан 2. јула на Мраковици, најављено је данас у Приједору након сједнице Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. Предсједник Пододбора Велимир Дуњић рекао је да је херојска борба народа Козаре током Другог свјетског рата позната у свијету и да ће на Козари и ове године бити бројне домаће и стране делегације. – Оно што је установљено ранијих година у овом традиционалном обиљежавању козарачке епопеје јесте да су у организацију укључени одбори Владе Републике Српске и Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, тако да се, осим званичника Српске, очекује и обраћање званичника Србије – најавио

Приједор: Положени вијеници на споменик у Мацурама Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од пробоја обруча на Козари

Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а Приједор положиле су данас вијенце на споменик на Патрији код Приједора, мјесту гдје су прије 75 година партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић је присутнима на традиционалном народном збору рекао да овим чином сјећања и народног зборовања данашње генерације изражавају своје поштовање и одају почаст прецима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ чија храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазивају дивљење. „Епопеја Козаре је позната широм свијета и давно је већ постала легенда да је овдје вођена борба голоруког народа против моћне непријатељске фашистичке силе која је са три обруча опколила Козару“,

Фото: YouTube Screenshot

Лордан Зафрановић: Правио сам филмове за хрватски народ и себе лично

Познати редитељ Лордан Зафрановић изјавио је за „Вечерње новости“ да је у Београду договорио снимање филма „Деца Козаре“. „У Београду сам погодио врло добар сценарио ‘Деца Козаре’, по делу изванредног Арсена Диклића“, каже познати редитељ Лордан Зафрановић. Он, у истом интервјуу, каже да данас имамо песимистичну слику света која плаши сваког нормалног човека. „Али сам ја и даље оптимиста, јер кад би одустао од таквог погледа на сутра не би више живео, могао би да одем заувек. Ја се надам да ћемо и ово време некако да преживимо, да ћемо направити нешто квалитетно, што би требало да нас приказује као бића 21. века, не само у идејама, него и у

"Стазама револуције": Козара не смије бити заборављена Фото: СРНА

„Стазама револуције“: Козара не смије бити заборављена

Не смију бити заборављена страдања на Козари у Другом свјетском рату да се у будућности не би поновила, поручио је данас начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту општине Градишка Радомир Пјанић. Он је у Горњим Подградцима код Градишке на манифестацији „Стазама револуције“, којом се обиљежава почетак Козарачке офанзиве, навео да је ова општина подржала одржавање овог скупа. „Манифестација се одржава на јединственом мјесту, у засеоку Јокино Брдо код споменика `Рањена птица`, посвећеног дјеци Козаре која су током Другог свјетског рата одведена у логоре“, навео је Пјанић. Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ, која је као десетогодишња дјевојчица одведена у логор Јасеновац, присјетила се болних успомена када су, како каже,

У Београду у петак отварање изложбе Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште

Поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац биће отворена изложба Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште и представљена књига „У раљама геноцида“ Том приликом говориће: Проф. др. Вељко Ђурић Мишина, Сећање на бекство из Јасеновца Michael Ende, Jerusalem, Меморијализација великих злочина Маја Кљаић Вејновић и Никола Д. Турајлић, аутор књиге Петак 21. април 2017. у 18 часова Галерија „Прогрес“, Кнез Михаилова 27 Везане вијести: О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и … Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима је извршен геноцид … Ђурић: У Јасеновцу убијано методама које цивилизација не памти

Геноцид или холокауст?

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".

Књига „Драксенић 1941-1945. године“ промовисана у Бечу

У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига „Драксенић 1941-1945. године“ Tање Tулековић, директора Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“. Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату – усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Аустрије и Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“. Осим аутора, на промоцији су говорили Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић и секретар „Просвјете“ из Беча Светлана Матић. Филиповић је истакао да радове и дјела

У оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, у Бечу ће у суботу, 25. фебруара, бити промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Тање Тулековић.

Промоција књиге „Драксенић 1941-1945.“ у Бечу и Линцу

У оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, у Бечу ће данас бити промовисана књига „Драксенић 1941-1945. године“ Тање Тулековић. Организатори промоције, која ће бити одржана у цркви Светог Саве у Бечу с почетком у 19.00 часова, су Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Аустрије и Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“, а дјело говори о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату, усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. У недјељу, 26. фебруара, у 12.00 часова књига „Драксенић 1941-1945. године“ биће промовисана и у Линцу, у црквеној сали Храма светог Василија Острошког Чудотворца. Промоцију књиге и дискусије о теми „Геноцид над Србима у

У Бањалуци промоција књиге „Злочин над злочинима“

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом „Злочин над злочинима“. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској  свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Драксенић

Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“. У селу Кометник убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом

Књига „Ореоли и сенке“

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке“

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.