Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк „Козара“ свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста. Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка. Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету. Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у

Владе Републике Српске и Србије ће 03. 07. 2016. године заједнички на Мраковици организовати обиљежавање 74 године од Битке на Козари. Свечаности ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић и министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић. Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је раније да је Козара симбол страдања и партизанског отпора. На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила. Према програму обиљежавања 74 године од Битке на Козари, пријем званица предвиђен је у 9.00 часова у вили „Мраковица“, парастос код спомен-крста у 10.00 часова, а полагање

„Козара, споменик слободе“, назив је изложбе која је у сарадњи са Националним парком „Козара“, отворена синоћ у Музеју Козаре. Аутор изложбе је кустос историчар Меморијалног музеја Марина Љубичић. У Музеју Козаре у Приједору синоћ је отворена изложба „Козара, споменик слободе“ коју је ова установа приредила у сарадњи са Националним парком „Козара“ поводом обиљежавања 16. маја – Дана града. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ова изложба већ виђена у Градишци и Козарској Дубици, те да ће након Приједора бити постављена у Новом Граду и Бањалуци. Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је да је Козара тврђава антифашизма. „Ми Приједорчани знамо да Козара нуди много тога сада и да

Диана Будисављевић најзад добија место у историји. улице у неколико градова носиће име спаситељке 12.000 српске деце Најава да ће Диана Будисављевић ускоро добити улицу у Београду, али и у Бањалуци, Козарској Дубици, Загребу и Сиску, представља само почетак брисања неправде која је нанета једној од највећих српских добротворки. Херојско дело рођене Аустријанке из Инсбрука, која је за супругом, Србином Јулијем Будисављевићем пошла у Загреб између два светска рата, дуго је било на маргинама званичне историје. О њој се није много писало ни говорило, упркос чињеници да су историчари знали за жену која је, у сталној стрепњи од немилосрдних усташких власти, организовала акцију спасавања деце из логора смрти током крвавог