Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олуjе“, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја  2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

На данашњи дан приjе 73 године у селима Раковац и Ириновац на Кордуну, усташе су поклале и спалиле 166 Срба Грабовац и Ириновац, села код Раковице. 15. августа 1942. у кућама усташе поклале и спалиле 166 српских сељака од коjих само у кући Илиjе Ковачевића 20. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Село Ириновац, Слуњ. У подруму куће Дане Ракића, 15. августа 1941. усташе поклале све чланове породице: Родић, Боснић, Баjић, Рокнић, Варићак, Станишић и друге. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

ВЕЉУН – Народ Кордуна и ове се године окупио у Вељуну за Ђурђевдан како би се присјетио 525 невиних цивилних жртава побијених у периоду од 6. до 9. маја 1941. године. Био је ово други велики масовни злочин над Србима, 26 дана од оснутка НДХ, а након оног у Гудовцу. Помен жртвама овог злочина служили су карловачки свештеници Дарко Дугоњић и Будимир Кокотовић.  – Није прошло ни мјесец дана од када је проглашена усташка држава 10. априла, како се каже у прогласу ‘божјом провидношћу’, а да је већ направљен први злочин у Гудовцу с преко 200 српских жртава. Није прошло мјесец дана, а да је отворен први логор, Даница код Копривнице,

Данас 92-годишњи Ђуро Кларић придружио се партизанима с непуних 16 година, а у братство и јединство вјеровао је све до слома државне заједнице за коју се борио Вргинмост – Поткрај октобра ове године обиљежена је 75. годишњица формирања Осме кордунашке ударне дивизије, која је заједно са Шестом личком и Седмом банијском ударном дивизијом чинила Четврти корпус НОВ и ПО Југославије и у којој је око 98 посто бораца било из Лике, Баније и Кордуна. Тада је новинар „Портала Новости“пригодом бројних свечаности разговарао с некадашњим младим партизаном, а данас времешним и добродржећим 92-годишњим Ђуром Кларићем, који је на реверима свога одијела с поносом истакнуо бројна одликовања. Бурних времена која су му обиљежила