Кордун Архиве - Страница 9 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Кордун » Страна 9

Заборављени праведници са Кордуна

27. јануар 2019.

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

Село масовних гробница

19. јануар 2019.

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олуjе“, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

Милан Пантовић: Запис са Кордуна, љута личка зима

3. децембар 2018.

Била некад Петрова Гора и Вргинмост на Кордуну. Било широко Гламочко поље и село Преодац, с љихаду извора хладне воде. Била jедна кућа у Великом Обљаjу, одакле jе Гаврило Принцип закорачио у живот и историjу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта 2016. године. Било. Данас, Петрову гору, именом Гвозд крстили и Вргинмост друго име добио. По Гламочком пољу, ветар тугованке завиjа и снегове с Малог и Великог Шатора сваљуjе, а од куће Гаврилове остало нешто мало од темеља. Колико да подсети да jе ту кућа била. Ево већ десету зиму, невољници српски из Високе Краjине, с Кордуна, из Лике и осталих

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

25. октобар 2018.

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете. А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15. октобар 2018.

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

Миле Кнежевић, посљедњи преживјели учесник пробоја на Петровој гори

4. октобар 2018.

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја 2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Календар геноцида: 15. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

15. август 2018.

На данашњи дан приjе 73 године у селима Раковац и Ириновац на Кордуну, усташе су поклале и спалиле 166 Срба Грабовац и Ириновац, села код Раковице. 15. августа 1942. у кућама усташе поклале и спалиле 166 српских сељака од коjих само у кући Илиjе Ковачевића 20. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Село Ириновац, Слуњ. У подруму куће Дане Ракића, 15. августа 1941. усташе поклале све чланове породице: Родић, Боснић, Баjић, Рокнић, Варићак, Станишић и друге. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

27. јул 2018.

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године. Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца,

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

18. јул 2018.

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

Зaвршeнa oбнoвa спoмeникa у Вeљуну

11. јун 2018.

Зaвршeнa je oбнoвa вeљунскoг спoмeникa. У oбнoви je знaчajнoм финaнциjскoм пoмoћи судjeлoвaлo и Српскo нaрoднo виjeћe. Спoмeник je вишe путa дeвaстирaн, укрaдeнe су плoчe сa имeнимa жртaвa кoje су кaсниje прoдaнe кao сeкундaрнa сирoвинa. Дaљњa дeвaстaциja je зaустaвљeнa, a пoчиниoци су прoнaђeни. Нo, нeтрaгoм je нeстaлo првих 16 укрaдeних плoчa с имeнимa 109 убиjeних жртaвa. Зaхвaљуjући пoмoћи пoкojнoг кaрлoвaчкoг истoричaрa др. Ђурe Зaтeзaлa, ипaк сe дoшлo дo имeнa стрaдaлих цивилa тaкo дa их сe сaдa oпeт нa спoмeнику нaлaзи њих 525. Аутор: М.Ц. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ Везане вијести: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну | Јадовно 1941. Заборављени праведници са Кордуна Света Петка и Срби у Пламену Гдје леже кости коларићких мученика

Вељунско присјећање на други велики злочин над Србима у НДХ

8. мај 2018.

ВЕЉУН – Народ Кордуна и ове се године окупио у Вељуну за Ђурђевдан како би се присјетио 525 невиних цивилних жртава побијених у периоду од 6. до 9. маја 1941. године. Био је ово други велики масовни злочин над Србима, 26 дана од оснутка НДХ, а након оног у Гудовцу. Помен жртвама овог злочина служили су карловачки свештеници Дарко Дугоњић и Будимир Кокотовић. – Није прошло ни мјесец дана од када је проглашена усташка држава 10. априла, како се каже у прогласу ‘божјом провидношћу’, а да је већ направљен први злочин у Гудовцу с преко 200 српских жртава. Није прошло мјесец дана, а да је отворен први логор, Даница код Копривнице,

Пакао у Светој Петки

6. мај 2018.

КОЛАРИЋ – На Кордуну је одржан комеморативни скуп у поводу обиљежавања 76. годишњице страдања невиних цивила, жртава усташког режима које су у априлу 1942. године убијене или запаљене у православној цркви Свете Петке на Коларићу. Свечану литургију у храму Вазнесења Господњег те мали помен уз уништени објект служио је коларићки парох Жељко Видаковић. Комеморацији у организацији СПЦ-а и ВСНМ-ова Војнића и Карловачке жупаније присуствовали су житељи многих кордунских мјеста, представници локалних власти и српске заједнице у Хрватској, попут саборског заступника из редова СДСС-а Бориса Милошевића и карловачког дожупана Мирка Мартиновића, те бројни гости из антифашистичких удружења и организација. Парох Видаковић казао је окупљенима како је тешко разумјети страхоту која се збила

Календар геноцида: 06. јануар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

4. јануар 2018.

Скакавац, Вргинмост. 6. jануара 1942, на православни Бадњи дан, усташе масакрирале 240 Срба и Рома (Цигана). Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липља, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. Усташе су масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. У Горњоj Требињи, на Кордуну усташе су побиле вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Везане виjести: Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну