Кордун Архиве - Страница 11 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Кордун » Страна 11

Мајски покољи Срба на Петровој гори

10. мај 2017.

Усташе и домобрани су у jарку “Метаљка”, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак “Метаљка” само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. У своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем. “Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше

У Бањалуци промовисана фотомонографија “Страдање СПЦ у НДХ”

21. март 2017.

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ”, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге “Злочини над Србима у НДХ” и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. “Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће”, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја “Јасеновац”. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

20. март 2017.

У Бањалуци, 21. марта 2017. одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића “Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија”, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књизи су презентовани исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945.

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

24. новембар 2016.

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

17. новембар 2016.

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

30. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. “Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Кроз блато до Блатуше

2. март 2016.

Вргинмост – Петнаестак становника еко-села на подручју Блатуше крај Вргинмоста, прилично су забринути, јер су због урушавања моста преко шумског потока, већ десетак дана одвојени од свијета. У случају неке невоље до њих не би могла стићи возила хитне помоћи, полиција или ватрогасци, а како би прибавили основне намирнице, до Вргинмоста морају пјешачити више од сат времена блатњавим шумским путевима. Постоји још један пут за еко село, но он је на неколико мјеста толико дерутан и оштећен да се већ дуго њиме нитко не користи, нити возила њиме могу проћи. Ипак, у овој ситуацији, највећи проблем мјештана овог јединственог насеља нису набавке и куповина у граду, већ одлазак у школу

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше “свети оци”. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: “Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!” Са друге стране “свечаног” платоа, између Првог и Другог перона, са стране која је заклонила “почасну композицију”, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

Посљедњи испраћај

10. јануар 2016.

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

10. децембар 2015.

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – “пиши када те је Бог подарио”. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас

Књига “(Х)историја осушене збиље” представљена у Бањалуци

8. децембар 2015.

Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду. Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча,