Кордун Архиве - Страница 10 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Кордун » Страна 10

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Бурна историја Кордуна

14. октобар 2017.

КАРЛОВАЦ – Трибина под насловом „Кордун у прошлости – хисторијски осврт“ одржана је у организацији карловачког пододбора СКД-а „Просвјета“ и ВСНМ-а Карловца. – Кордун је имао врло бурну и турбулентну повијест, прошао је од Сциле до Харидбе. Ово данас је хисторијски осврт, а постоје и многи други као културолошки, социолошки, антрополошки, политички, антифашистички и други. Било би добро да у једној књизи можемо наћи све аспекте наше културе, али нажалост то немамо јер нисмо успјели издати монографију Кордуна – казао је у уводу Драган Грубјешић, водитељ хисторијско-књижевне секције карловачког пододбора. Гост трибине био је и хисторичар и књижевник Миле Дакић. – Немогуће је говорити о Кордуну изван контекста Војне Крајине, иако

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

USTASHA SLAIN SERBS IN MASVINA ON THIS DAY IN 1942

21. јул 2017.

Ћирилица The Jadovno 1941 Association reminds that the Ustashas slain more than 420 Serb civilians while fleeing in Masvina forest or in their homes in Kordun, on this day in 1942. „Who came up with `mrtvo kolo /Dead Kolo/` in Masvina, above Rakovica, Slunj, when on July 21, 1942, the Ustasha slain more than 420 Serb civilians while fleeing their homes or in their own houses; and slaughtered 10 girls and 10 boys aged between five to seven years, then stripped them naked, placed the girls on the back in a circle, tied their hands, spread their legs and placed naked slaughtered boys on them,“ asks with pain and disbelief,

Бојана Вучић: ТИШИНА

13. јун 2017.

ТИШИНА Одлазе тихо велики људи Без чудо буке, без чудо суза С болом што часне стиска им груди Уби их време, уби их туга…… Граничар цијелог свога живота И отац и ђед и прађед им био Бранио туђе, бранећи себе А никада своје гнијездо свио… Мајке синове рађаше своје Да пусту гмај’ну крче и бране Да нађу парче неба које…. Да им слобода однекуд сване… Граничар цијелог свога живота Између људи, између звијери И таман кад је гмајина родна Опет се пакуј, опет се сели….. Опет упртак на раме стави Са гмај’не родне нека се крене Граничара од сабље растави Нек у тишини умре и свене….. Одлазе тихо велики

Жељко Свитлица: 300

31. мај 2017.

Један од наjпознатиjих споменика НОБ-а налази се на Петровоj гори у Кордуну. Дjело jе познатог ваjара Воjина Бакића, а у посљедњем рату доживио jе судбину многих грађевина и спомен обиљежjа исте врсте – уништила га jе воjска Хрватске. Споменик на врху Петровцу jе подигнут у част устанка народа Баниjе и Кордуна и jедног догађаjа коjи би заслужио наслов холивудског спектактла, али како су се код нас античке и епске битке догађале “свако мало“, затрпан jе у шумама Петрове горе и заборављен као и многи слични. Стезање обруча наоружаних усташа и домобрана око народног збjега на Петровоj гори проузроковало jе jедан очаjнички покушаj – jедан скок у амбис, jедно “нека буде

Проширена кроника геноцида

28. мај 2017.

Војнић – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“; свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945; Кордун, Банија, Горски Котар и Лика; друго проширено издање, у едицији Епархије Горњокарловачке и удружења Јасеновац – Доња Градина из Бања Луке, своју хрватску и прву промоцију имало је у петак, 12. маја, у Војнићу, вечер уочи обиљежавања 75. годишњице пробоја непријатељског, усташког обруча 1942. године на легендарној Петровој гори. Већег и бољег догађаја и најаве највеће кордунашке епопеје и пробоја обруча на Биљегу, који се увијек одржава код споменика на Петровцу, и није могло бити. Мала дворана у Дому културе у Војнићу била је претијесна да прими све заинтересиране за презентацију овог, најновијег хисторијског дјела

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Село Војишница, примјер страдања Кoрдуна

12. мај 2017.

Кордун, село Војишница крај Војнића. Усташе су 14. маја 1942. године, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић, поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година (1.) Село Војишница, које се непосредно наставља на Војнић у правцу Вргимоста посебно је тешко страдало у Другом Свјетском рату. Од укупно 650 становника село је имало 343 цивилне жртве. Кад се томе придодају борци и умрли од директних посљедица ратних страдања, нестало је практично 2/3 села. Много сељана је страдало 14.маја 1942. године, када је пробијен обруч на Петровој гори. Усташке снаге у повлачењу чиниле су многе злочине

Чико, могу ли с тобом

11. мај 2017.

Случај Даре Секулић Једне сам суботе у антикваријату Срце лубенице, на Опатовини, педесетак корака од тржнице на Долцу, на полици међу дебелим пјесничким антологијама пронашао пјесничку збирку Даре Секулић Грлом у јагоде. Књижица од педесет и пет страница, једва већа од длана, без текста на хрбату, случајно се ту нашла као заостатак нечије растурене кућне библиотеке. Или је то нетко умро, или се раставио од жене. Наслови сарајевских издавача, поготову ако су домаћих писаца, ријетки су по загребачким антикваријатима. Много је више београдских или новосадских књига, живље су биле овдашње везе с тим градовима. Сарајево је било далеко и затурено, затворено у себе сама и у своју књижевност. Тако је

Мајски покољи Срба на Петровој гори

10. мај 2017.

Усташе и домобрани су у jарку „Метаљка“, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак „Метаљка“ само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“. У своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем. „Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше

У Бањалуци промовисана фотомонографија „Страдање СПЦ у НДХ“

21. март 2017.

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија „Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ“, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге „Злочини над Србима у НДХ“ и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. „Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће“, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја „Јасеновац“. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

20. март 2017.

У Бањалуци, 21. марта 2017. одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија“, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књизи су презентовани исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945.

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

24. новембар 2016.

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо