Јастребарско Архиве - Страница 9 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јастребарско » Страна 9

Васкрснуће Зорке Делић

5. мај 2018.

Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два наjцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девоjчица, изгубивши оца и маjку, преживела jе страхоте коjе човек не може да наслути ни у наjцрњим мислима. Два пута надмудрила jе сигурну смрт, али jе маестрално доскочила и окорелим усташама. А била jе дете. Децениjама jе живела са туђим наметнутим католичким идентитетом, све док ниjе стасала, и постала „своjа“. Српкиња. Сада jе Зорка наша национална, историjска вредност – драгоцени сведок, живи човек коjи добро памти све поменуте догађаjе у Другом светском рату. И то до детаља.

Колиндина „равна плоча“: Рецепт Загреба да се од логора уништења створи „хотел“

26. април 2018.

Срамотно је да се и даље лицитира светим именом Концентрационог логора Јасеновац, срамотно је да се доводи у питање страдање 20.000 деце која су умрла у незамисливим условима, да се тај варварски чин Холокауста и геноцида доводи у питање, каже за Спутњик Саша Косановић, поводом пристанка хрватског врха на ревизију страдања Срба у том логору. Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић подржала је предлог председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка за формирање међународне комисије за утврђивање броја жртава усташког логора у Јасеновцу, да би се дошло до истине. Чичак је предложио формирање комисије коју би предводио стручњак из Јад Вашема, у којој би учествовали хрватски и српски научници, али и представници Римокатоличке и Српске православне Цркве. Подршка предлогу

Хрватски усташки Зрињ, на Банији, право је место за споменик Алојзију Степинцу

24. април 2018.

Недавно су поједини медији објавили вест да Хрватска католичка црква открива, 8. маја, споменике свом некадашњем надбискупу, Алојзију Степинцу, који је после Другог светског рата на суђењу у Загребу осуђен за злочине које су Католичка црква и он, њен поглавар, починили над Србима, Јеврејима, Ромима и Хрватима антифашистима у том рату. Један би споменик требало да буде откривен у Сиску, а други у Зрињу (Зрину), на Банији. Споменици Степинцу подижу се поводом 120 година од његовог рођења, а у Зрињу повод је, како Хрватска католичка црква саопштава, 75. годишњица страдања становника Зриња у Другом светском рату од партизана и Срба који су га спалили. Овде нећемо причати о самом Степинцу,

ВИДЕО – Логори за децу у НДХ

27. фебруар 2018.

Навршило се више од седам децениjа од затварања последњих концентрационих логора у Независноj држави Хрватскоj коjа jе jедина у свету имала и логоре за децу. Аутор емисиjе Квадратура круга, Бранко Станковић, кроз три емисиjе под називом „Дубина злочина“ открива на коjе су све начине страдала деца са Козаре и Поткозарjа у усташким логорима. Овај вредни серијал емитован је у три дела, 31. октобра, 14. и 21. новембра РТС-у. У дечjим логорима у Сиску, Јасеновцу, Јастребарском, Староj Градишки и Метаjни на Пагу страдало jе 23.500 српске деце чиjа jе имена, презимена, место рођења и порекло пописао Драгоjе Лукић и сам дете логораш. Лукић jе 40 година истраживао усташке злочине над српском децом

Претплатом на Фотомонографију помозите удружење “Јастребарско 1942.”

29. јануар 2018.

Поштовани пријатељи, Позивамо вас да пренумерацијом (претплатом) помогнете пројекат Удружења Јастребарско 1942, те обезбиједите бар један примјерак фотомонографије о чијој цијени ћете бити адекватно обавијештени. План је да фотомонографија буде штампана на квалитетном папиру, у тврдом повезу и у ограниченом броју примјерака. Фотомонографија представља свједочанство о страдању народа Босанске Крајине и цјелокупног становништва Независне Државе Хрватске, прије и послије офанзиве на Козару и Поткозарје, као и страдање дјеце у логорима НДХ, на шта је стављен посебан акценат. Фотомонографија садржи преко 650 фотографија злочина над цивилима и дјецом, и преко 200 страница текста о страдању у коме се обрађује оснивање НДХ, страдање Босанске Крајине, страдање српске Цркве, римокатоличење православних Срба, те

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the “mountain of dead in the plains of Slavonia”, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

9. децембар 2017.

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала jе нови поглед учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Гдje нeстaшe устaшe

30. октобар 2017.

Oни кojимa je зaсмeтaлa фoрмулaциja сисaчкe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк o кaрaктeру лoгoрa у Сиску хтjeли би дa сe спoмињe спaшaвaњe дjeцe, aли нe и oд кoгa их je трeбaлo спaшaвaти. Стoгa су пoкушaли нeгирaти дa je нa пoдручjу Сискa у Другoм свjeтскoм рaту пoстojao дjeчjи лoгoр У Сиску je 6. октобра нa сjeдници Грaдскoг виjeћa, a нa зaхтjeв СДП-oвe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк, дoнeсeнa oдлукa o имeнoвaњу Пaркa Диaнe Будисaвљeвић. Нa тaj нaчин Сисaк ћe сe пoкушaти бaрeм мaлo oдужити жeни кoja je у Другoм свjeтскoм рaту сaмoинициjaтивнo oргaнизовaлa aкциjу спaшaвaњa дjeцe с Koзaрe. Нaжaлoст, имeнoвaњe ниje мoглo прoћи бeз инцидeнaтa jeр je грaдскa oпoзициja, прeдвoђeнa ХДЗ-oм, нaпустилa сjeдницу, дoк je прoтив oдлукe

Рeдaри из рeдoвa aнтифaшистa сприjeчили су дoлaзaк прoвoкaтoрa нa чeлу с бискупoм Mилe Бoгoвићeм

Бoгoвићeв нaпaд нa дjeчjи лoгoр

28. август 2017.

Нaкoн Глинe, joш jeднo гaжeњe рaтних жртaвa у oргaнизaциjи eкстрeмнe дeсницe: Пeдeсeтaк филoустaшких симпaтизeрa пoд вoдствoм бискупa у миру Mилe Бoгoвићa нaстojaлo je oмeсти 75. гoдишњицу oбиљeжaвaњa oслoбoђeњa дjeчjeг устaшкoг лoгoрa у Jaстрeбaрскoм Aкo сe Римoкaтoличкa црквa дoистa зaлaжe зa дoстojнo oбиљeжaвaњe свих рaтних жртaвa и њихoвих пoсљeдњих пoчивaлиштa, oндa je нeмoгућe oпрaвдaти пoступкe пeдeсeтaк филoустaшких симпaтизeрa пoд вoдствoм мoнсињoрa и бискупa у миру Mилe Бoгoвићa: oни су дo сaдa нeвиђeним прoвoкaциjaмa нaстojaли oмeсти 75. гoдишњицу oбиљeжaвaњa oслoбoђeњa дjeчjeг устaшкoг лoгoрa у Jaстрeбaрскoм. Дa ћe сe нeштo сличнo дoгoдити мoглo сe прeтпoстaвити jeр je у цркви нa грoбљу Хрвaтскo жртвoслoвнo друштвo, уз присуствo Aнтe Бeљe, Хрвoja Хитрeцa, Mилe Бoгoвићa и пeдeсeтaк истoмишљeникa, у

Брисање трагова страдања Срба у Хрватској

27. август 2017.

English Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић оцијенио је да нова хрватска држава темељно и предано ради на реинтерпретацији историје Срба и Хрвата у 20. вијеку, са фокусом на период постојања Независне Државе Хрватске /НДХ/, а настављено је и брисање трагова страдања Срба у Хрватској. Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од особађања Дјечијег дома за ратну сирочад у Јастребарском, Басташић је рекао за Срну да овај хрватски државни пројекат предводе историчари Института друштвених наука “Иво Пилар” из Загреба, Хрватско жртвословно друштво, Хрватски меморијално-документациони центар домовинског рата и Хрватско културно вијеће, уз подршку врха Католичке цркве. “Након што су хрватски бојовниџи

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

TRACES OF SERB SUFFERING IN CROATIA ERASED

26. август 2017.

Ћирилица Head of the Association Jadovno 1941 Dusan Bastasic asserts that the new Croatian state is thoroughly and ardently working to reinterpret the history of the Serbs and Croats in the 20th century, focusing on the period of the Independent State of Croatia /NDH/ rule and that it has continued to erase the traces of Serbs’ hardships in Croatia. Marking the Europe-wide Remembrance Day for the victims of all totalitarian and authoritarian regimes, August 23, as well as the 75th anniversary of the liberation of the Children’s Home in Jastrebarsko in Zagreb County, Bastasic told Srna that the Croatian state project was orchestrated by historians from the Institute of Social

Трибина „Усташки концентрациони логор за децу Јастребарско – умиљате очи Зорке Делић Скиба

21. август 2017.

Трибина „Усташки концентрациони логор за децу Јастребарско – умиљате очи Зорке Делић Скиба одржаће се у понедељак, 21. августа у 18 часова у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар. Једном приликом, први демократски председник Републике Хрватске др Фрањо Туђман, изјавио је да …Независна Држава Хрватска није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз како политичких тежњи хрватског народа за својом самосталном државом, тако и спознаја међународних чимбеника, а у овом случају владе Хитлерове Њемачке, која је на рушевинама Версајског мира кројила нови еуропски поредак… Без обзира што ова изјава код свих жртава „тог политичког изразаˮ изазива, у

Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

9. мај 2017.

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима. На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео. „Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

Сећати се, значи живети

26. април 2017.

На састанку Лиге народа септембра 1933. године фотограф “Life” магазина, прилази министру нацистичке Немачке Јозефу Гебелсу, одабира најбољи кадар у тражилу фотоапарата и притиска окидач. Ништа чудно ни за Гебелса који се смјешкао позирајући му, до оног момента када је обавештен да је малочас позирао Алфреду Ајзенштату – једном Јеврејину. Пише: Јован Његовић Дрндак, уредник фотографије Листа Зрењанин Нешто касније Алфред је хтио да направи још једну фотографију Јозефа Гебелса – “Било је страшно. Погледао ме изразом пуним мржње – и рекао да се губим! Али, нисам отишао. Кад имам камеру у руци ја не знам за страх!” Алфред је притиснуо окидач фотапарата и тако је настала позната фотографија “Очи

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.