Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим. Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован данас су у манастиру Јасеновац освештали темеље параклиса посвећеног Новомученицима Јасеновачким. Митрополит Амфилохије и епископ Јован претходно су у манастиру Јасеновац служили Свету архијерејску литургију поводом празника Сабора Светог Јована Крститеља-Јовањдана. Митрополит Амфилохије у обраћању вјерницима говорио је о данашњем празнику и подсјетио на ријечи Светог Јована Крститеља које је изговорио док је Исус Христос прилазио на ријеку Јордан да се крсти. „Гле јагње Божије које узима на себе гријехе свијета“, напоменуо је владика Амфилохије. Митрополит Амфилохије сутра ће посјетити манастир Ораховицу гдје ће га дочекати архимандрит Павле и упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији,

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије посјетиће данас, на празник Светог Јована Крститеља, Епархију пакрачко-славонску и свештену обитељ манастира Јасеновац – свеопште светиње српске Цркве и велико поклоничко мјесто. „Након Свете архијерејске литургије у манастиру Јасеновац, коју ће митрополит Амфилохије служити са епископом пакрачко-славонским Јованом, биће освештани темељи параклиса посвећеног новомученицима јасеновачким“, рекао је за Радио Светигора парох пакрачки Ђорђе Теодоровић. Литургија ће бити служена од 9.00 часова. У недјељу, 21. јануара, митрополит Амфилохије ће служити Свету архијерејску литургију у манастиру Ораховица, гдје ће га архимандрит Павле упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији. Извор: СРНА

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи. Митрополит Амфилохије је подсетио да се комисија састала шест пута и да је један од састанака био у Подгорици. „Граница која се прави на злочину нема будућност“ Митрополит Амфилохије је у интервјуу за Анадолијурекао да би било најсветије да се помере границе између човечности и нечовечности у нама. „Морамо их померити. Не смемо на нечовечности, на злочину градити и правити било какве границе. Патријарх Павле је и сам говорио

Никада није извршена деусташизација, већ су за време Јосипа Броза усташки злочини релативизовани, а изостало је и именовање највећих злочинаца, тврди др Срђа Трифковић, аутор студије “Усташе, тамна страна Балкана”, која разобличава расну теорију у НДХ и њене последице данас Данас је антагонизам према Србима, иако ирационалне природе, потпуно нормализован у хрватском јавном животу, усвојен међу свим сталежима и генерацијама и више није подвргнут критичком самоиспитивању, већ се третира као “нормални” облик идентитета и вредносног система у коме савремена Хрватска функционише. Ово је последица чињенице да после Другог светског рата у Хрватској није било деусташизације, као што је у Немачкој било денацификације. То присуство србофобије, које је кулминирало усташтвом у

Случај кардинала Степинца је прилика за вођење темељног дијалога и веома је важан за боље разумевање Истока и Запада и двеју цркава, каже београдски надбискуп Станислав Хочевар, истичући да само дијалог лечи ране из прошлости. интервјуу за „Новости“, Хочевар указује на то да се пречесто заборавља заједничка миленијумска историја православаца и католика. „Сви догађаји из претходног века, укључујући и улогу Степинца, заправо су велики позив да не заборављамо прошлост“, наглашава он. Према његовим речима, папа је веома добро показао да је окренут елементарним истинама и да га скорија прошлост не узнемирава тако јако да би изгубио свест о свеобухватности историје. „Њој не смемо придати превелики значај, јер ћемо тако изгубити темељне вредности о заједништву“, упозорава београдски надбискуп. Грађанима Србије — католичким, православним и свим