Држава спремила 20 милиона евра за пројекат о страдању Срба, Јевреја и Рома. Кадијевић: Јасеновац је пакао на земљи, тежак за уметничку обраду Влада Србије, на иницијативу председника Александра Вучића, спремна је да финансира грандиозни филмски пројекат о страдању нашег народа, Јевреја и Рома у Јасеновцу – сазнају “Новости”. Према нашим изворима, држава планира да издвоји и до 20 милиона евра за снимање играног филма о злогласном стратишту у НДХ, али и да ангажује еминентне представнике седме уметности, укључујући и нека позната имена из Холивуда. Саговорници “Новости” блиски државном врху објашњавају да се Србија на овај корак одлучује сада, пре свега јер је коначно, захваљујући фискалној консолидацији, могуће издвојити новац

БЛАЈБУРГ – Председник Хрватског народног сабора БиХ и члан Председништва БиХ, Драган Човић, данас је у обраћању на комеморацији убијеним усташама, у Блајбургу позвао на „свехрватско јединство” у време када су и Хрватска и БиХ суочене са демографским проблемима. Он је рекао и да су Хрвати у БиХ „неравноправни спрам друга два народа” те да постоје настојања да се Хрвати „потпуно обесправе и избришу”, преноси Хина. „Међутим, као и много пута до сада, када смо били стављени на највећа историјска искушења, успели смо се отргнути. Уверен сам да ћемо поново пронаћи заједништво које нам је сада потребно више него икад пре те изнаћи начин и формирати заједнички одговор на ова модерна

Поводом интервјуа Ива Годштајна „Истину о Јасеновцу зна сватко тко жели“ (Радио Слободна Европа), пренетом и на Стању ствари Ја сам основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду. Књига Усташе и православље – Хрватска православна црква, објављена 1989. године, била је основ за пријаву докторске дисертације. Потом сам 1991. објавио Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској – Прилози за историју верског геноцида. Докторат, одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1996, објавио сам под насловом Голгота Српске православне цркве 1941–1945. године, и имао је три издања. Моја библиографија обилује радовима о новијој историји Српске православне цркве и српског народа, о личностима уочи, током и после Другог светског рата… Посао који обављам

Скандалозне поруке са откривања споменика надбискупу католичке цркве у Сиску. Покушај изједначавања са Дијаном Будисављевић ЗАГРЕБ, ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Пред сисачком катедралом данас је откривен споменик Алојзију Степинцу, без обзира на то што градске власти то нису одобриле, а сисачки бискуп Владо Кошић је том приликом позвао папу Фрању да „одмах“ прогласи кардинала светим. Али скуп није прошао без политичких и непримерених порука. Наиме, лик Степинца на споменику вајар Томислав Кршњаво урадио је у природној величини, а уз кардинала који носи крст су и двоје деце. Јосип Батеља, задужен за поступак проглашења Степинца светим, објаснио је да је реч о ратној сирочади коју је наводно кардинал спасавао из логора.

Сисак — Поводом обележавања 120. годишњице рођења и 20. годишњице беатификације Алојзија Степинца, испред сисачке катедрале освануо споменик том кардиналу. Како преноси хрватски портал Index.hr, споменик приказује кардинала Степинца како у друштву двоје деце држи крст, а аутор споменика објашњава да је средиште композиције крст који представља блажениково мучеништво, док двоје деце симболизује допринос Степинца у спашавању деце из ратних прихватилишта. Споменик је свечано отворен, уз прикладан програм културно-уметничких друштава, разних удружења, а освештао га је и сисачки бискуп Владо Кошић, који је том приликом рекао и да очекује да ће Алојзије Степинац ускоро бити проглашен свецем. Ипак, чин откривања споменика није прошао без противљења дела јавности због чега је

Музеј Републике Српске, организоваће у мају, у склопу манифестације „Дани Републике Српске“ у Санкт Петербургу, двије изложбе у Руској Федерацији и то „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ и „Концентрациони логор Јасеновац – највећи усташки логор смрти“. Изложба „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ биће отворена у Музеју Хлеба у Санкт Петербургу у петак, 11. маја, а Музеј се овом изложбом први пут представља у Руској Федерацији и то са изузетним културним насљеђем који баштини у свом фундусу. „Изложба је мултимедијалног и интерактивног карактера и биће представљена на највишем стручном и музеолошком нивоу“, наведено је у саопштењу Музеја Републике Српске. Змијањски вез биће презентован кроз двадесет дизајнираних банера, постављених у

Јасеновац – Полиција је онемогућила одржавање за најављеног скупа ултрадесне Аутохтоне Хрватске странке пава на Спомен подручју Јасеновац. Полиција је зауставила председника Дражена Келеминеца И чланове ове екстремистичке А-ХСП на аутопуту Загреб-Липовац, код излаза у Новску, И онемогућила их да продуже до Спомен подружја Јасеновац, па су они перформанс извели код наплатне рампе. Њихов покушај да прођу није успео ни након преговора са полицијом, а пошто су положили лампионе И цвеће, вратили су се за Загреб. Начелница Општине Јасеновац, Марија Мачковић, је хрватским медијима рекла да је током преподнева у Спомен-парку било полиције. Директор Спомен подручја Јасеновац Иво Пејаковић је рекао да је чуо за одржавање скупа, али да то

У Културном центру Градишка вечерас је премијерно приказан документарно-играни филм „Градишки прото“ о свештенику Душану Суботићу, народном посланику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, кога су убиле усташе 5. маја 1941. године. Филм је дио пројекта „Душан Суботић, прота страдалник“, који су покренули теолог Дарио Дринић и Завичајни музеј Градишка. Аутор филма је градишки новинар Милан Пилиповић, који каже да је прота, као значајна историјска личност, приказан у ширем контексту у једном турбулентном времену. „Филм је својеврсни час историје, којим ћемо у доброј мјери расвјетлити лик и дјело проте Душана Суботића, посланика, друштвено-политичког радника и човјека који се залагао за изградњу и модернизацију Градишке“, рекао је Пилиповић.

У Градишци је данас откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба и промовисана књига о лику и дјелу градишког проте који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, а кога су усташе убиле 5. маја 1941. године. Овој свечаности присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, представици републичке и локалне власти, те грађани. Бисту у спомен парку у Градишци открили су потомци пороте Суботића, а у галерији Завичајног музеја отворена је изложба и представљена књига „Душан Суботић, прота страдалник“, аутора Дарија Дринића. Протина унука Душанка Суботић Хомен, која живи у Београду, рекла је да је ганута пажњом Дарија Дринића

СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ Шта би Србија изгубила да је изашла у сусрет захтевима Хрватске да преда оригиналну грађу везану за период НДХ? Хрватска је, позивајући се на анекс Д Уговора о питањима сукцесије које су државе наследнице Југославије потписале у Бечу 2001, тражила повраћај збирке докумената и филмова везаних за НДХ а који су похрањени у Војном архиву, Министарству спољних послова, те Југословенској кинотеци. Реч је о фактима који документују истину о усташким логорима и злочинима који су чинили припадници њихових формација, као и улози католичког клера у клању и покрштавању православних Срба. Одговор из Министарства одбране ни најмање се није допао Хрватима: Оригинална архивска грађа

На покушаје релативизације усташких злочина и ревизије историје Србија ће ускоро одговорити слањем имена 20 000 деце која су убијена у Јасеновцу и другим концентрационим логорима у Хрватској за време Другог светског рата, потврдио је за „Вечерње новости” министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић каже и да ће списак жртава у Загреб да пошаље препорученом поштом. „И раније сам то планирао да урадим, али кад год решим да доставим списак одређеном минситру они га смене. Тако је било и кад сам хтео да бившем шефу хрватске дипломатије Штиру пошаљем листу убијене деце. Али овога пута ће им стићи препоручена пошта”, рекао је Дачић. Он је нагласио да би хрватски званичници

Амбасадор Израела у Хрватској Зина Калај Клајтман сматра да нису исправни компромиси према којима се неким друштвеним слојевима дозвољава употреба за многе болних атрибута и симбола који су били дио пронацистичког режима у Хрватској. Клајтманова је истакла да ово треба промијенити и да ће тада бити отворен пут за заједничку комеморацију у Јасеновцу. „Ово је већ трећа година да су комеморације одвојене и то ме жалости. Ријеч је о ситуацији која никако није у реду и надам се да ће се то промијенити. И премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да ће бити промјена и ја се томе надам. Јеврејска заједница и друге имају одређене ограде због тога како се