Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић „ниjе рекао истину“ када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. „Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити“, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара   Јасеновац У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић. Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу. Притом jе „свима коjима то ниjе jасно“ поручио да се демократским

Мирко Божић Одлучио сам да напишем истину о нечему што има везе са мном и моjом породицом, каже ученик трећег разреда средње школе из Цириха НЕ зацељуjу ране потомака jасеновачких страдалника, коjи су поводом обележавања 70. годишњице пробоjа логораша из овог злочиначког усташког логора посетили наjвеће стратиште – Доњу Градину. Истина о страдњима се преноси и преносиће се с колена на колена, где год да су потомци jасеновачких жртава. Међу њима jе и Мирко Божић, ученик трећег разреда средње школе из Цириха, коjи jе пореклом из Петриње у Хрватскоj. Иако се родио у Шваjцарскоj, захваљуjући родитељима течно jе научио српски jезик. У посету родбини долази сваке године. Дошао jе за

Хрватска коментарише понашање председнице коjа jе отишла у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу Колинда Грабар Китаровић ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ДОПИСНИКА ОДЛАЗАК хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу, изазвао jе у Хрватскоj броjна реаговања. Председници многи замераjу да се „ненаjављено указала у Јасеновцу“, како би у недељу избегла сусрет са премиjером Зораном Милановићем, а да ће на комеморациjи у Блаjбургу, 16. маjа, одржати jавни говор. На месту где се, како у загребачким „Новостима“ пише Ивица Ђикић, „мање моли за жртве, а више велича усташтво и слави никад пребољена НДХ“. Аутор

Имена су ваша у књизи вечност Улазите у раj, децо бесмртности Из Тропара Јасеновачким Новомученицима, по тексту Св. Владике Николаjа Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоjа, два Крста, у народу позната као Крст патриjарха Павла, jер идеjа и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на броjна српска стратишта и патишта. Ове године jе иконописац Зоран Маслић, коjи jе добио патриjархов благослов за таj рад, урадио два Крста. Један, коjи jе од jуче у Манастиру у Јасеновцу, други, коjи ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења,

Академик Србољуб Живановић На комеморациjи у Доњоj Градини, стратишту Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, у коме jе према налазу Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу убиjено од 1942. до 1945. године преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било преко 110 000 деце испод 14 година старости, председник владе Републике Србиjе jе рекао да се жртве не смеjу заборавити, али да због будућности злочине треба опростити. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу подсећа да нико нема право да опрости злочинцима и целом хрватском народу злочине све док се jавно не признаjу греси и изрази покаjање. Тек онда може

English И жртве и убице имаjу своjа имена, али и своjе кориjене и разлоге због коjих су били то што су били. Једни у jамама, а други изнад jама. Колинда Грабар-Китаровић у Јасеновцу Пише: Ненад ТАДИЋ Предсjедник Хрватске Колинда Грабар-КитаровиЋ посjетила jе Јасеновац и одала почаст жртвама усташке НДХ, без пратње медиjа и мимо државне делегациjе, као да иде у неку приватну посjету. Као грађанско лице – Колинда Грабар-Китаровић свакако има право да оде на таj начин на мjесто jедног од наjгорих злочина (злочина геноцида) у овом диjелу Европе. Али, као предсjедник Хрватске, госпођа Китаровић jе то морала учинити (и) на церемониjалном, односно службеном нивоу. На оваj начин, све жртве

Патриjарх Иринеj служио jе архиjереjску литургиjу у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе данас да злочин у Јасеновцу хришћани мораjу да опросте, али да то страдање не смиjе да буде заборављено. „Морамо да опростимо jер смо хришћани, али не смемо да заборавимо ради нас самих, наших предака, али и да би се злочинци постидели и повукли“, рекао jе патриjарх Иринеj. Патриjарх jе данас у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу служио свету архиjереjску литургиjу у помен жртвама логора Јасеновац, поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша, коjи се догодио на данашњи дан 1945. године. Он jе позвао вjернике да

Недељко Чубриловић Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изjавио jе да jе Јасеновац мjесто на коjем се треба сjетити свих невино страдалих jасеновачких жртава, али и мjесто коме се треба враћати и коjе не смиjе бити заборављено. „Хришћански jе праштати, али ово сигурно опомиње и све генерациjе треба да се сjећаjу, да знаjу шта се десило, да се то не би убудуће догађало“, рекао jе Чубриловић у Јасеновцу гдjе присуствуjе Светоj архиjереjскоj литургиjи у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља коjу поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша служи Његова светост патриjарх српски Иринеj. Он jе подсjетио да jе приjе два дана у Доњоj Градини у Републици Српскоj

На дан пробоjа 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било jе заточено 1 073 преживjелих логораша од коjих jе 600 кренуло у пробоj, а слободу jе угледао само 91 логораш. Истог дана почео jе и пробоj затвореника диjела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдjе jе од 167 затвореника њих 11 преживjело пробоj. Доња Градина представља наjвеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац“, коjи jе формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убиjено jе око 800 000 дjеце, жена и стараца, мада се о броjу страдалих jош увиjек воде свакодневне расправе, тачан

Камени Цвиjет У Спомен подручjу Јасеновац у Хрватскоj, код споменика Цвиjет, у недjељу, 26. априла, биће одржана комеморациjа и полагање виjенаца свим страдалим у логору Јасеновац, као и преживjелим логорашима. Из Јавне установе Спомен-подручjе Јасеновац наjављено jе да jе комеморациjа посвећена обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из концентрационог логора Јасеновац, коjи се догодио 22. априла 1945. године. Комеморациjа у Јасеновцу биће одржана под покровитељством хрватског Сабора, а присуствоваће jоj преживjели логораши и високи званичници. Комеморациjа ће почети у 10.30 часова, а окупљање посjетиоца у Спомен-подручjу Јасеновац, испред зграде Мемориjалног музеjа, очекуjе се од 9.45 часова. Извор:  Везане виjести: Јасеновац ОДРЖАН ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ О ЈАСЕНОВЦУ Јасеновац – наjвећи Српски

  Поводом Дана сећања на жртве геноцида 22. априла, Музеj жртава геноцида, Вас позива да присуствуjете представљању основне делатности и нових издања Музеjа. Скуп ће се одржати у Римскоj дворани Библиотеке града Београда у среду 22. априла 2015. у12 часова.   Везане виjести: Проф. др Вељко Ђурић Мишина: Попис српских жртава … Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима jе извршен геноцид … Hoćemo muzej za žrtve genocida nad Srbima – Jadovno 1941.

Јавни час историjе о Јасеновцу на бечком тргу Српско просвjетно културно друштво „Просвjета“ из Аустриjе одржало jе jавни час историjе о Јасеновцу на jедном од наjпознатиjих градских тргова у центру Беча – Шварценбергплацу. О 70 година од пробоjа из Логора смрти – Јасеновца, симбола геноцида коjи jе починила Независна Држава Хрватска (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом свjетском рату, говорили су предавачи Гроздана Булов, Недељко Савић и Срђан Миjалковић. Они су истакли да се прошлост, због заjедничке будућности, мора памтити, те да одговорност за злочине у Јасеновцу мора да доведе и до прихватања одговорности и извињења за почињени геноцид, монструозни холокауст над Србима у НДХ. На jавном часу

Камени Цвиjет Своjевремено jе, по мени, наjвећи Израелски државник, премиjерка Голда Меир у Јасеновцу рекла: ”Опростили смо Хрватима што су нас jедном убиjали, опростили смо и други пут али им никада нећемо опростити ако нас натераjу да на убиjање узвратимо убиjањем”. Патриjарх Српски блаженопочивши Павле jе рекао да се од “зла не бранимо злом”. Деведесетих година велики српски историчар Веселин Ђуретић писац до тада наjбоље историjе 2. светског рата “Савезници и Југословенска ратна драма” jе гостуjући у jедноj телевизиjскоj емисиjи, мислим 1996. године рекао да су се Срби у ратовима деведесетих осветили за Јасеновац. Не знам нашта jе мислио. Никада га нисам упознао. Можда jе био стар или бесан? Ко