У Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу служен је парастос и сахрањени земни остаци четворице блаженопочивших архијереја пакрачких и славонских, који су на овом подручју столовали у 18, 19. и 20. вијеку. За њих и све мученике јасеновачке, у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Свету архијерејску литургију служили су митролопит црногорско приморски Амфилохије, епископ пакрачко -славонски Јован и бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештеника и ђакона. Први пут у епархији пакрачко-славонској, одржана је и сједница Светог Синода Спрске православне цркве, а потом и сједница Светог синода СПЦ и одбора за Јасеновац. Парастосу су присуствовали и представници ресорних дирекција Влада Србије и Републике Српске, и представници српске политичке сцене у Хрватској.

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то. „Папа је неколико пута наговештавао да жели да посети и Србију… Ја не видим ништа рђаво у тој жељи, али с обзиром да у Србији живи велики број избеглица из Хрватске који још носе трауме и ране прогона и друге последице тог прогона, можда није још дошло време да до папине посете дође“, рекао је патријарх Иринеј у

Ова хрватска влада спроводи „тиху ендехаизацију“, изјавио је угледни управник ријечкког Хрватског народног казалишта Оливер Фрљић, који сматра да су много већи кривци за стање у земљи и оно што се дешава на хрватској политичкој сцени они који су гласали за ХДЗ и Томислава Карамарка. Фрљић који се противи постављењу Златка Хасанбеговића за министра културе и који својим пројектима и провокативним полемичним плакатама на згради ХНК редовно коментарише одређене друштвене и политичке догађаје, каже да је ово што се догађа Хрватској очигледно одраз система вриједности који су грађани потврдили својим гласом на изборима. – А онда је време да се запитамо, не само гдје живимо, него и с ким живимо.

Преносимо интервjу са Владимиром Умељићем, jедном од наjугледниjих интелектуалаца у српскоj диjаспори, човеком коjи jе задивио и Ноама Чомскoг. Рођени Београђанин, након студиjа стоматологиjе у родном граду, пре 30 година одлази у Немачку, на студиjе теологиjе и историjе у Франкфурту на Маjни. Од самог почетка српске несреће, коjа jе почела у последњоj децениjи 20. века, активни jе учесник свих напора патриотске диjаспоре да се ван Југославиjе одбрани, то jест опере српско име. Између осталог, члан jе Савета утемељивача и дугогодишњи потпредседник Сабора Срба (Хаjделберг), члан Фонда истине о Србима (Београд), управник Српског културног и документационог центра за Немачку (Ашафенбург), а његова студиjа о усташком геноциду (настала као докторска дисертациjа на Гете

Срби се често жале да их странци не разумеју и да их због непознавања српске историје медијски сатанизују. Ипак, чини се да ни српска страна није довољно учинила по том питању те да српске културне институције, друштво и држава нису урадили довољно да се њихова верзија протеклих догађаја чује у свету. Тако уљуљкани, учаурени и хибернирани чекају да правда победи и да се ствари поставе на своје мјесто саме по себи- што се никада неће десити. Да би јавност у свету знала за српска страдања неопходна је краткорочна и дугорочна стратегија деловања у коју треба да се укључи, како матица, тако и Срби у расејању. Једино међусобна сарадња Срба у

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стари је предсједник младежи проусташке Хрватске чисте странке права (ХЧСП). Прије него се, 1996. године, прикључио проусташкој политичкој опцији, Хасанбеговић је, како се похвалио ХЧСП, био члан Хрватског ослободилачког покрета (ХОП). Ову политичку организацију, 1956. године у Аргентини, основао је злочинац Анте Павелић. Нови министар културе, такођер, стари је предсједник Надзорног одбора Почасног блеибуршког вода. Лупига вам доноси преглед изјава новоустоличеног културног стожерника. Уколико вам се забрињавајућим чини податак да је нови министар културе политичка искуства стицао у организацијама које поштују лик и дјело највећег злочинца у хрватској повијести, нисте у својој забринутости усамљени. Домољубној коалицији, међутим, ваља одати признање: одлучили су играти отворених

У Народној библиотеци у Козарској Дубици изложени су наслови издавачке дјелатности Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ поводом обиљежавања 27. јануара – Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Директор те установе Тања Тулековић рекла је да ће до краја седмице бити изложена поема „Градинад“, аутора Симе Брдара, књига „Заборављени“ – дјело о посљедњим јасеновачким логорашима, чији је аутор Дејан Мотл, стручно научни часопис „Топола“, те извјештај Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача „Злочини у логору Јасеновац“. Она је подсјетила да је обиљежавање овог датума установљено резолуцијом Генералне скупштине УН 2005. године с циљем поштовања сјећања на жртве Холокауста како би се спријечио чин геноцида у будућности. „Тај