У припреми документарни филм „Завештање“ Ивана Јовића – сведочанства о страдању Срба у усташком логору Четири године снимања, 450 сати архивског материјала и око сто сведока страхота у Јасеновцу биће сажето у два сата документарног филма „Завештање“, аутора Ивана Јовића. Филмом, који ће бити завршен у мају, биће обележено 75 година од формирања логора у Јасеновцу. – „Завештање“ се разликује од уобичајених прича о овом логору. Реч је о својеврсним видео-тестаментима, личним причама бивших затвореника – објашњава Јовић за „Новости“. Његови саговорници присећали су се ратних страхота, али и живота пре и после логора. – Они нису само сведоци страдања у НДХ, већ сведоци целог једног века. У интервјуима су

Миломир Марић у телевизијској емисији Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже гледаоцима ужасно страдање Срба, каже строгим гласом: „Затвори књигу.“ Алексанар, гости у студију, па сигурно и многи гледаоци као да су били трауматизовани. Нико од гостију да упита Марића зашто да затвори књигу, зашто да се не прикаже и страдање Срба, зашто да се не прикаже истина, без обзира колико је трагична и болна, и можда баш због тога. Миломир Марић можда је још и међу храбријима који износе у јавност истину о српском страдању. Тада се сјетих своје изјаве од прије више година

Министар просвете Републике Српске Дане Малешевић починио је нови „злочин“ над уморенима у усташким логорима смрти, тако што је потпуно приватизовао реализацију пројекта изградње Спомен-подручја Доња Градина. Малешевић је тешко обмануо и институције РС, прије свега Владу РС, потом све грађане РС, јер је својевољно одбацио резултате проведеног конкурса и предложио рјешење о којем никакву оцјену није дала стручна јавност. На овај начин, Малешевић је приватизовао кости побијених у Јасеновцу и Доњој Градини, њихове сјени, сјећање на њих, бол њихових породица, а све у покушају да на овом страшном злочину он и архитекта Слободан Малдини своје име упишу „у историју“. Сама та чињеница је злочиначки акт, а све су прилике

Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „ поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логора Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логораДелегација Синода у Пакрацу Последња седница Светог архијерејског Синода Српске православне цркве завредила је нарочиту пажњу јавности, а што се ретко догађа будно су

Жртву треба памтити, али треба бити способан опраштати, рекао је православним верницима патријарх СПЦ Иринеј за време посете Јасеновцу и Пакрацу. Патријарх Иринеј у Хрватској је боравио са осталим епископима, а у Манастиру Јасеновац, по први пут у историји одржана је седница Светог Архијерејског Синода, пише „Јутарњи лист“. Централни догађај посете представника СПЦ-а Хрватској било је сахрањивање четворице Епископа Пакрачких у Саборном храму Свете тројице у Пакрацу. На самом обреду, уз мноштво верника, били су и хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, као посебни изасланик председнице Колинде Грабар Китаровић, Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа, Вељко Џакула, председник Српског демократског форума и бројни други званичници. „Многи су хришћани изгубили свест и

Хрватска, ничим изазвана, не престаје да гура прст у око Србији, а нови скандалозни потез хрватска председница Колинда Грабар Китаровић повукла је шаљући као свог изасланика, проусташког министра културе Златка Хасанбеговића на парастос и покоп четворице епископа у Пакрац. Министар чија се фотографија са усташком капом данима вртела у медијима широм региона, обрео се на враћању земних остатака православних епископа ископаних почетком рата у бившој Југославији, раме уз раме са врхом Српске православне цркве. Ради се о човеку чију је смену тражио ловац на нацисте Ефраим Зуроф, а јавност у Хрватској подсетила да се ради о особи која је отворено хвалила НДХ и поштовала лик и дело Анте Павелића. Без

 У Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу служен је парастос и сахрањени земни остаци четворице блаженопочивших архијереја пакрачких и славонских, који су на овом подручју столовали у 18, 19. и 20. вијеку. За њих и све мученике јасеновачке, у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Свету архијерејску литургију служили су митролопит црногорско приморски Амфилохије, епископ пакрачко -славонски Јован и бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештеника и ђакона. Први пут у епархији пакрачко-славонској, одржана је и сједница Светог Синода Спрске православне цркве, а потом и сједница Светог синода СПЦ и одбора за Јасеновац. Парастосу су присуствовали и представници ресорних дирекција Влада Србије и Републике Српске, и представници српске политичке сцене у Хрватској.

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то. „Папа је неколико пута наговештавао да жели да посети и Србију… Ја не видим ништа рђаво у тој жељи, али с обзиром да у Србији живи велики број избеглица из Хрватске који још носе трауме и ране прогона и друге последице тог прогона, можда није још дошло време да до папине посете дође“, рекао је патријарх Иринеј у

Ова хрватска влада спроводи „тиху ендехаизацију“, изјавио је угледни управник ријечкког Хрватског народног казалишта Оливер Фрљић, који сматра да су много већи кривци за стање у земљи и оно што се дешава на хрватској политичкој сцени они који су гласали за ХДЗ и Томислава Карамарка. Фрљић који се противи постављењу Златка Хасанбеговића за министра културе и који својим пројектима и провокативним полемичним плакатама на згради ХНК редовно коментарише одређене друштвене и политичке догађаје, каже да је ово што се догађа Хрватској очигледно одраз система вриједности који су грађани потврдили својим гласом на изборима. – А онда је време да се запитамо, не само гдје живимо, него и с ким живимо.