Хрватски историчар Хрвоје Класић не мисли да је кардинал Алојзије Степинац био ратни злочинац, „али га оно што је чинио за вријеме Другог свјетског рата не чини светим“. Хрватски историчар Класић оцјењује да је суђење Степинцу за вријеме комунистичких власти било монтирано, али наводи да нема доказа да је он отрован. „Када се неко жели прогласити светим, онда он мора бити мученик и зато пуно слушамо о томе како је Степинац био трован, озрачен, малтретиран. Али, не постоје докази за то“ – наводи хрватски историчар за телевизију „Н1“. Он указује и на чињеницу да докази не играју велику улогу код оних који желе да остваре своје тежње. „Погледајте на интернету

Документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске” снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду премјерно је данас представљен у Музеју Југословенске кинотеке. Филм кроз 82 минута приказује до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Сценариј за филм написао је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Састоји се из два дијела, први приакузје историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“ ВИДЕО – Логори за децу у НДХ  

Пише: Едуард Лимонов „Реците ми, Едуарде Венијаминовичу, зашто у извештајима из Сирије убијене видимо увек без обуће?“ Стојимо за празничним столом у новом дому московског издавача, ја са чашом вина, а мој саговорник са чашом минералне воде. „Старији поручник ће вам то боље од мене објаснити. Поручниче, молим вас објасните.“ (Поручник је дошао са мном, он је ветеран из Чеченије и борио се у Донбасу.) Поручник, врло радо: „Зато што се ципеле на фронту брзо истроше. Борци су у њима по цео дан, често и ноћу. Ви овде, у Москви, у нормалном животу, не носите стално исту обућу? А борац је стално у истој. Тамо обућа једва да сезону издржи.

Последњих неколико дана поново се повела прича о фашизму у Хрватској. Многи у Хрватској демантују да имају било какве везе са фашизмом, а њихове тезе бране и многи у Србији, углавном невладине организације и портали које плаћају Хрвати и стране амбасаде. Да прескочимо овај пут све чињенице из Другог светског рата, Јасеновац, логоре за децу, крволочне егзекуције, „Олују“, Сисак, Медачки џеп…итд. Довољан доказ колики су фашисти поједини Хрвати, заправо већина Хрвата, је познати фашистичко-усташки певач Марко Перковић Томпсон! Његову музику слуша већина Хрвата, а његови концерти су најпосећенији у Хрватској. На сваком Томпсоновом концерту велича се усташки покрет и фашизам, крвави злочини и највећи кољачи у историји човечанства. Песма на

У знак сећања на све жртве геноцида, српска заједница у Мелбурну одржала комеморацију поводом 70 година пробоја заробљених у логору Јасеновац Комеморативно вече поводом 70 година од ослобађања заробљених у логору Јасеновац и у знак сећања на све жртве пострадале у истом, одржано је 03. децембра, 2015. године у црквеној сали ЦО Света Тројица у Брансвику. О обиму злочина у логору Јасеновац који је назван и „Аушвиц за Србе“, довољно говори чињеница да се и после 70 година од пробоја заробљених и даље идентификују жртве јер хиљаде породица не постоје на списковима, а управо на нама је да не дозволимо да се забораве. Организатори вечери били су Аустралијско-српска културна фондација

У сали Јеврејског културног центра „Арие Ливне“ у Бањалуци одржана је промоција монографије „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића, познатог издавача и публицисте из главног града Републике Српске. Посебна вредност ове књиге, како је нагласио један од рецензената, бањалучки књижевник Ранко Павловић, је поглавље „Мајке су чекале“ у којем се налазе имена са личним подацима 19.432 деце са Козаре и других српских крајева које мајке никада нису дочекале јер су их у систему јасеновачких логора на најсуровији начин уморили усташки кољачи! Увод у промоцију књиге дао је познати бањалучки песник Боро Капетановић, који је присутне гануо стиховима потресне поеме „Јасеновац“. – У Дашићевој књизи налази се неколико снажних прилога