Град Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину у недјељу, 8. маја, када ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Обезбијеђено је десет аутобуса, а полазак са „старе станице“ у Видовданској улици планиран је у 8.00 часова. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу, саопштено је из Градске управе. Извор: Радио Телевизија Републике Српске  

На порталу „Стање ствари“ 28. априла освануо је текст Вељка Ђурића Мишине „Оставите се бројања страдалника у Јасеновцу„, „посвећен” интервјуу са академиком Србољубом Живановићем који су „Новости“ објавиле 10. априла ове године. У тексту за „Новости” Живановић говори о својим закључцима о броју жртава у хрватском логору Јасеновац 1941-1945. и процењује да је у овом периоду тамо страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, односно да је концлогор Јасеновац прогутао 803.000 жртава! На почетку свог реаговања, Мишина за настанак овог текста оптужује „владајућу елиту“ која „манипулише простим народом“ и, према његовим сазнањима, средство манипулације овога пута су биле странице „Вечерњих новости“ и последично аутор интервјуа, односно ја. Такође, вд

Доласком нове власти на чело Хрватске, односи те земље и Србије осведочено су постали никад гори. Тачније, никад гори у мирнодопским условима – били су испод сваког цивилизацијског нивоа док су се у Другом светском рату Хрвати дичили својим Јасеновцем и клањима Срба, Јевреја и Рома, као и у последњој деценији прошлог века, када су уз помоћ Запада готово поновили исте злочине и, што је можда и невероватније, уз помоћ „демократских“ режима НАТО земаља добили готово чисту националну државу. Сада се, уз нову власт у Хрватској, уз усташке покличе „За дом спремни“ који се годинама оре на спортским и неким музичким манифестацијама, уз разбијање табли с ћириличним писмом, свет суочава

У Изложбеној сали „Спомен-подручја Доња Градина“, поводом обиљежавања 71 године од страдања жртава усташког геноцида, постављена је 9. изложба ликовних и литерарних радова о теми „Страдање и сјећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац“. Изложбу сачињавају најбољи ликовни радови, изабрани на основу претходно расписаног конкурса на коме су учествовали ученици основних и средњих школа из Републике Српске. Свечано отварање изложбе, коју организује Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ у сарадњи са Педагошким заводом Републике Српске, предвиђено је у недјељу, 8. маја у 10.00 часова, а отвориће је републички министар просвјете и културе Дане Малешевић. Из установе „Спомен-подручје Доња Градина“ најављено је да ће том приликом првонаграђени ученици литерарних радова прочитати

Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац – истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор деловао све до 1951. године као партизански логор, у којем је страдало много више људи него за време НДХ. О тим контроверзама доста је речено у целом региону а мене је заинтригирала једна друга димензија овога „документарца”. Филм је заправо јавна потерница за свима они ма који мисле другачије од аутора,међу којима сам се и ја нашао. „Комунисти су ту чињеницу скривали,

Златко Хасанбеговић, министар културе у Влади Хрватске, изјавио је да су „Срби и Јевреји криви” што се одвојено одржавају три комеморације жртвама злогласног усташког логора Јасеновац!? Хрватски званичник одбацује личну и одговорност своје владе зато што су координација јеврејских општина у Хрватској и Српско народно веће (СНВ) одбили да присуствују државној манифестацији, организујући своју, и што је и Антифашистичко веће Хрватске то исто засебно учинило, у знак протеста због рестаурације усташтва у Хрватској и афирмисања Независне државе Хрватске. Једина преживела логорашица, Хрватица Пава Молнар је одбила да присуствује државној манифестацији и повукла је свој говор. По Хасанбеговићевој логици, да није било Срба не би било ни Јасеновца! Цитирана изјава хрватског министра,

Србољуб Живановић: Тито је сакрио истину о Јасеновцу Када је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли. На стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које су се простирале на дужини 12,5 километара и ширини 4,5, сложили смо се недвосмислено да ту лежи више стотина хиљада зверски убијених људи – 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома! У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, наслагани су једно на друго, по

Хрватска власт постала је фабрика рехабилитације џелата, заборављања правих жртава, прекрајања и заборављања историје. Не греши владика Григорије када каже да је боље бити потомак жртве него убице КАД министар културе у Хрватској постане осведочени усташа, улогу професора историје преузме Томпсон, а улице Загреба под паролом „За дом спремни“ оките стројевима црнокошуљаша, не чуди ни трака на венцу испод споменика у Јасеновцу с натписом „Страдалима од 1941. до 1951“. Домољубна коалиција донела је своју верзију историје сатирања Срба, Јевреја и Рома у НДХ. А она гласи: Јасеновац је током рата био сабирни и радни логор, а карактер смрти добио је тек под режимом нове Југославије. Не чуди зато ни председник

Нови покушај омаловажавања јасеновачких жртава и ревитализације усташтва у Хрватској. Лицемерно и неморално полагање венаца Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ЛИЦЕМЕРЈЕ и фалсификовање хрватске историје кулминирало је ове године обележавањем пробоја јасеновачких логораша, што се све претворило у срамоту и указало на дубоке поделе у друштву. А да краја у овој тужној причи нема, доказ је завршни ударац јасеновачким жртвама, када су представници Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац крај Богдановићевог цвета положили венац на којем је био натпис „Страдалима логора Јасеновац од 1941. до 1951“! А у овом друштву су управо ревизионисти, који истичу да је за време рата то био само радни