У Градишци је вечерас приказан документарни филм „Слобода или смрт“ аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца. Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен са 13 година, провео у њему три године, девет мјесеци и неколико дана, побјегао из логора 22. априла, а кући дошао 28. априла 1945. године. Tада, са шеснаест и по година, на вратима родне куће дочекала га је уплакана мајка и први пут је, како каже, спознао да се радост може исказати и јауком. Ивановић је истакао да је у Јасеновцу у његовој групи имао

Историчар Горан Латиновић сматра да појединци и групе смишљено раде на дезинформисању јавности с намјером да опструишу изучавање геноцида над Србима у НДХ, да би умањили свијест код српског народа о сопственом страдању, и тиме ослабили Републику Српску као бедем опстанка Срба. У отвореном писму јавности Републике Српске, које је достављено Срни, Латиновић подсјећа да недобронамјерна и неодговорна подметања потпуно нетачних података имају намјеру да дискредитују семинар „Образовање о Холокаусту, геноцидима у НДХ и превенцији геноцида“, као и његове предаваче. „Спречавати изучавање геноцида над Србима у НДХ, преношење знања будућим нараштајима, значи лишити их имунитета, угрозити њихов билошки и духовни опстанак. Нема сумње да ће непријатељи Републике Српске наставити да

Документарни филм »Завештање« у којем 55 логораша српске националности из усташких логора у Јасеновцу, Старој Градишци и Јастребарском говори своја искуства о томе премијерно је приказан у Хрватској у Српској православној општој гимназији у суботу увече, на 72. годишњицу пробоја логораша из Јасеновца Филм је део импресивног петогодишњег пројекта у склопу којег су снимљена сведочења 94 логораша, који су у време заробљеништва били деца, који је покренула невладина организација »Завештање«. Филм драматуршки у 88 минута кроз уста 55 саговорника казује једну причу. Та прича започиње с последњим пријатним сећањем, ђурђевданском славом, а завршава у време када су приповедачи давали своја сведочења у позним годинама. Између тога они описују ужас усташког режима

У спомен-парку Јасеновац, и ове године, комеморације жртвама тог усташког логора одржане су у више колона У спомен-парку Јасеновац, и ове године, комеморације жртвама тог усташког логора одржане су у више колона. Крај споменика Цвет одвојено су се окупљали представници Срба, хрватске државе и Јевреја. Дан логораша Срби и Јевреји су обележавали независно од државне делегације Хрватске, јер тамошња влада није уклонила спомен-плочу ХОС-а са усташким поздравом „За дом спремни“. Премијер Хрватске Андреј Пленковић изразио је жаљење што сви заједно нису одали пошту жртвама. Али плоча је, ипак, остала. За жаљење. У Хрватској се опет врти иста покварена плоча, која пара ледену тишину око каменог цвета. Очигледно тамошње власти ни

Затирање које је српски народ доживео у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године могуће је тумачити на више начина. На почетку треба сачинити методологију истраживања која ће обухватати више области: настанак идеје о уништењу припадника српског православног народа на територијама где су преовладавали римокатолици, развој антисрпске идеологије, први злочини, етнопсихологија хрватског народа с почетка 20. века… Независна Држава Хрватска, која, сама по себи, заслужује посебне научно-истраживачке пројекте са нарочитом методологијом, и на крају истраживање о уништавању трагова зла. До данас тога није било! На студијама историјских наука учи се о изворима који помажу у реконструкцији и тумачењу одређених догађаја. Студенти од својих професора сазнају да постоје извори првога, другог … реда.

У Бискупском двору у Пожеги, 20. и 21. априла 2017. године, одржан је четврти састанак Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве, чији је задатак да заједнички размотри лик кардинала Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата. Тема састанка била је „Однос надбискупа Степинца према Српској Православној Цркви од 1941. до 1945.“. На састанку је учествовао и у име Свете Столице председавао о. Бернардо Ардура, председник Папског одбора за историјске науке. У својству представникâ Хрватске бискупске конференције суделовали су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп монс. Ратко Перић, пожешки бискуп монс. Антун Шкворчевић, научни саветници са Хрватског института за повијест др Јуре Кришто и