arrow up
Диана Будисављевић

Диана Будисављевић: Пред носом режиму, за хиљаде живота

Током Акције Диане Будисављевић (тако се звао подухват), водила се детаљна картотека са свим доступним подацима о деци која су изведена из логора. У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године, преживјели затвореници Јасеновца, најужаснијег логора смрти који је постојао током Другог свјетског рата, одлучили су се на пробој јер је било јасно да их чека нож или метак. Од преко хиљаду учесника пробоја, преживјело је нешто више од стотину. Данас ни њих ни оне који су имали мање среће од њих, те скончали на стравичан начин, не може запасти стубац у медијима, а да не буду искориштени за нечији интерес. Броје им се крвна зрнца, доводе се у

Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата

 „Знате ли колико је људи убијено у Јасеновцу“? „Овиси ко тумачи. Ако тумачи непријатељ домовине, јако пуно, ако пријатељ домовине, онда је друга прича“. Питање је поставио новинар РТРС-а Денис Бојић а одговор дао „пријатељ домовине“. Још је додао да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата и потпуно самоуверено додао: „Сто посто“. Није једини који је у тој анкети дао одговор да је Хрвата страдало највише. „Хрвати, Хрвати, највише је хрватски народ страдао“. Неки су тврдили да су највеће жртве Јасеновца ипак били, како они кажу, „Жидови“, па Хрвати, па можда и, то свакако није сигурно, и Срби. „Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“, рекао је један

Усташе кољу српског младића и ритуално скупљају његову крв.

Подсећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника

(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Јаков Седлар

Усташки „адвокат“ – посебни савјетник за културу!?

Хрватски режисер Јаков Седлар, аутор фалсификата „Јасеновац – истина“, у коме је изнио низ историјских лажи у покушају да рехабилитује усташки режим, постао је посебни савјетник за културу ректора Универзитета у Загребу Дамира Бораса. Седлар је жестоко критикован и тужен због фалсификата које је користио у раду на филму о концентрационом логору Јасеновац. На Седларов рад бурно су реаговали бројни стручњаци – историчари, представници српске и ромске заједнице у Хрватској, као и Центар „Симон Визентал“, који се бави нацистичким злочинима. Тај центар упозорио је да Седлар својим филмом „срамотно жели да промијени историју Независне Државе Хрватске и да негира размјере ужасних злочина почињених у концентрационом логору Јасеновац“. Кривичну пријаву против

Отказана трибина на тему ,,О (не)култури заборава“

ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНИХ РАЗЛОГА ТРИБИНА СЕ ОДЛАЖЕ ДО ЈЕСЕНИ Позивамо вас, да у понедељак, 29. маја 2017. године, када прослављамо Св. Вукашина, Јасеновачког и Клепачког, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), са благословом Владике Арсенија, настојатеља Храма Св. Саве присуствујете трибини на тему: ,,О (не)култури заборава“ На ову тему говориће: Душан Ј. Басташић (Удружење грађана Јадовно 1941.) Никола Милованчев (Правник и историчар) Модератор: Јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Прекрајање историје логора Јасеновац

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму

Нешто више од месец дана након што је документарни филм о Јасеновцу, аутора Јакова Седлара, упркос противљењима дела хрватске јавности, ипак, награђен наградом Града Загреба, немачки дневник „Франкруфтер рундшау“ објавио је оштру критику у којој потврђује да је реч о пројекту, који фалсификује историју. Немачки дневник прозива и градске оце због додељене награде Седлару. Уз подсећање да је одлука градских власти да награду Града Загреба додели управо Седларовом филму „Јасеновац – истина“, који је све само не то што казује наслов, изазвала велики скандал у Хрватском, РФ напомиње да је Седларовом документарац био приказан и у Тел Авиву, као и да се Седларова „истина“ састоји од потпуног окретања наглавачке историје

Милан Кољанин: Хрвати су вршили геноцид и 1941. и 1991.године

Интервју из 2011, др Милана Кољанина, истраживача Института за савремену историју и данас је актуелан. Да ли су тужба Хрватске против Србије за геноцид и контратужба Србије за питање геноцида над Србима, шанса да Србија најзад, после два светска рата и последњег, деведесетих година, на организован, институционализован и научан начин аргументује светској, али и домаћој јавности стравичне последице усташких злочина Павелићеве и Туђманове Хрватске над српским становништвом? Српска држава, али и српска историографија готово да се нису бавиле питањем истраживања геноцида. Србија ће пред Међународним судом правде морати да предочи релевантне чињенице. Ради се о процесу на коме држава мора много више да се ангажује него што то сада чини,

Aleksandar_Vulin_4.jpg

ХРВАТСКА МОРА ДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛИ ИЗМЕЂУ БЛАЈБУРГА И ЖРТАВА УСТАША

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Александар Вулин рекао је да ће Хрватска морати да се опредијели, да ли да његује вриједности Блајбурга и стријељаних усташа или вриједности побијене јасеновачке дјеце и усташких жртава. „Не може иста држава да донесе венац и у Блајбург стрељаном усташи, и да каже да он заслужује поштовање и сећање, и да иста та држава однесе венац закланом јасеновачком детету и да каже да и оно заслужује сећање и поштовање“, рекао је Вулин. Он је поновио да је Блајбург највеће окупљалиште фашиста у Европи и да ту истину ништа не може да промијени, те да је посебно жалосно и опасно што се

Видеоспоменик: Завјештање у Бањој Луци

„Неко ће остати жив од нас, неће дати Бог да сви нестанемо. Тако је и било.“ На тој реченици, једног од актера, почива филм „Завештање“ о геноциду и Холокаусту на простору Независне државе Хрватске од 1941. до 1945. године. Документарац Ивана Јовића из Београда о страдању Срба премијерно је приказан публици у Бањој Луци на Свјетски дан побједе над фашизмом. Након што сам га погледала, не видим ни један разлог да то, првом приликом, не учине сви они који држе до свог поријекла и људског достојанства -на било који дан. Управо тога се држао и аутор Иван Јовић када се упустио у борбу за спасавање сјећања једне српске генерације од

Др Душан Басташић изнад Шаранове јаме на Јадовну

Јасеновачка изложба које нема

Напомена: Ова или оваква изложба о Јасеновцу, нигдје није постављена и никада се није десила. Само што сам у друштву двоје пријатеља ушао у здање Народне Скупштине, портир са кажипрстом на уснама нас упозори да будемо тихи и упути нас према централној сали. Свакоме од нас дао је по танку воштаницу. Мада је већ било вече, свјетла бијаху погашена али је свјетлуцање флуоресцентне стазе којом смо ходали показивало пут према мјесту гдје се требала одржати изложба “Новомученици јасеновачки – 75 година – право на незаборав”. Али, већ на самом улазу у велелепну дворану дало се наслутити да те августовске вечери нећемо свједочити изложби какве смо до тада имали прилике да

Проф. др Србољуб Живановић

Проф. др Србољуб Живановић: Одговор на „одговор“ Вељка Ђурића Мишине

Господин Вељко Ђурић Мишина се и даље служинеистинама.  Његов „одговор“ врви од недоказаних, недоказивих и немогућих опужби. Немам намеру да сеупуштам у даљу полемику са човеком чије је знањеограничено, који не познаје стручну литературу коју покушава да цитира и који показује да није прочитао књиге које наводи. И даље сматрам да он није погодан да води Музејгеноцида у Београду и да треба сам да поднесе оставку, или ће органи Републике Србије морати да га смене. Одговор господинаМишине објављен нс сајту (овде:), па да се сами увере у његову неспособност да наводиистину и да даље води Музеј геноцида у Београду. Професор Др.Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија Везане вијести: С. Живановић: Поводом

На данашњи дан Андрија Артуковић потписао је дозволу за геноцид

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) Андрија Артуковић потписао је на данашњи дан 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. То је био „правни основ“ хрватских усташких власти за истребљење Срба, Јевреја и Рома. На основу те уредбе Срби су прогањани, убијани, покрштавани и протеривани. Уследили су геноцид и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском и ромском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани, бацани у јаме и покрштавани. Артуковић је са усташким главешинама побјегао на Запад након пада НДХ, а онда је дуго живио

У београдској галерији "Прогрес" вечерас је отворена изложба "Јадовно-Јасеновац-Козара-Сајмиште", поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац.

Зар Срби и Роми нису страдали на Старом сајмишту?

  Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац-Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, а у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24. априла обележили су ове датуме као међународне дане сећања на жртве Холокауста и Геноцида. У Србији,  као „пандан“, горе назначеним државним празницима, законом је установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Он се обележава истог дана када је 1945, при крају рата, извршен пробој логора Јасеновац. Ове године Музеј жртава геноцида је желео,

Филм “Завештање”

Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима

У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића „Завештање“ у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени. Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ рекао новинарима да је ријеч о архивско-документарној грађи која је кориштена, снимана и монтирана од 2012. до 2015. године, а која подразумијева 450 сати снимака у којима 94 свједока говоре о усташком терору. „У филму пет свједока говоре о својим мукама, а од 450 сати снимљеног материјала, издвојили смо 88 минута за филм. Ово је за све нас

Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима. На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео. „Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.