Херцеговина Архиве - Страница 6 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Херцеговина » Страна 6

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

26. новембар 2020.

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

11. август 2020.

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

САВО СКОКО: Јун кад је пољем рађала смрт

30. јун 2020.

На сабиралишта код Мркоњића, Дријењана, Драчева и Величана сливале су се дугачке колоне ухапшеника. Највише их се прикупило код села Мркоњића, око 80. Исушени део Поповог поља, који је тога јутра личио на узаврео пчелињак, одједном је опустео; по њему су лутали узнемирени коњи и волови, а по неузораним њивама биле су разбацане ралице, плугови, јармови, тељизи, делови одеће… Нови талас усташког геноцида сручио се 23. јуна и на Попово поље. Био је сунчан и топао јунски дан, па су вредни поповопољски ратари у рану зору кренули да обраде исушено земљиште у Попову пољу (као за пакост вода се те године споро повлачила са поповопољских њива); позвали су у помоћ

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и предлог удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског народа у Независној Држави Хрватској назове речју „ПОКОЉ“. Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља, уместо садашњег преовлађујућег

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

27. јун 2020.

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година. „Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав. Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо,

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

23. јун 2020.

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч”, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

ПРИДВОРАЧКА ЈАМА – Неморално, безочно и дрско је да се насљедници злочиначке комунистичке идеологије појављују на поменима српским жртвама

19. јун 2020.

Мјесец јун, у српском народу, обиљежава се као мјесец страдања српског народа у Другом свјетском рату, посебно у крајевима западно од ријеке Дрине. Тада се сјећамо невиних српских жртава које су на монструозне начине убиле усташе (Хрвати и муслимани), често комшије убијених Срба, па чак и њихова родбина. Убијени Срби били су обични људи, цивили. Важно је напоменути да у том периоду на простору јужне Херцеговине нису постојале организоване војне јединице четника (ЈВуО), као ни партизана. Срби убијени 1941. године нису били припадници ниједне војске Прве партизанске јединице формирају се крајем 1941. године, док се ЈВУО формира у љето 1942. године, послије партизанских злочина над Србима Херцеговине, почињених од октобра

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

7. јун 2020.

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

4. јун 2020.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

1. јун 2020.

У Саборном храму у Требињу, трећи пут у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,