arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Milan_Bastasic_1.jpg

Милан Басташић – свједочење

29. март 2024.

Син Луке и Евице, рођен 30. 1. 1931. го­дине у Грубишном Пољу, Савска Бановина. До­тје­ран у логор Јасеновац првих дана октобра 1942. године, а пуштен из логора 30. новембра 1942. године. 12. априла 2011. казује: Родитељи су се бавили пољопривредом. Имали су имање од осам јутара земље, а обрађивали су и земљу црквеног посједа на Мајди, близу Пољана. Поред куће, уз главну цесту Вировитица – Велики Зденци, величине 12×16 метара са гањком и бунаром под истим кровом, имали смо шталу, штагаљ, свињац, кокошињац и пољски за­ход. Осим великог дворишта постојала су два воћњака, претежно шљива, затим јабуке, крушке, дуд и два велика ораха. Виноград је био на крају окућнице –

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

28. март 2024.

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Ранко Раделић: Геноцид над Србима – поглавље истргнуто из књиге свјетске историје

23. март 2024.

Џонатан Штајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету Пенсилваније и истакнути проучавалац Холокауста, написао је – „Изостављање Хрватске из конвенционалних студија о Холокаусту је попут књиге чије је прво поглавље истргнуто“, те да су напади на Србе у НДХ „најранији тотални Геноцид који је покушан током Другог светског рата“. Прије више од 2.000 година, у трећем вијеку прије нове ере, у сјеверној Индији није било ни демократије, ни људских права, ни паметних телефона, ни интернета, а поготово није било невладиних организација. Постојало је само чудесно Мауријско царство, са Ашоком Великим (273.-232.) као његовим владарем. Након бурних ратова које је водио око 265. пне, окрутни и сурови ратник Ашока је

Комшија ме води у логор

28. септембар 2023.

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

komemorativni-skup-z-s16.jpg

Видео: Грубишно Поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморација

28. септембар 2023.

Грубишно Поље – Прије 11 година У Храму Светог великомученика Георгиjа са почетком у 12.00 часова служен jе парастос. Други дио сабрања одржан је на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу гдjе jе обављено полагање вjенаца и обраћање званица, након чега су учесници обишли и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом (Киселовом jарку. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2012. године.) Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено је 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти,  дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним

Death itself, the act of dying – that was not clear to me, I had no idea about it

12. октобар 2022.

It has been eight years since the passing away of Milan Bastašić, my father, a former eleven-year-old boy, a Jasenovac concentration camp inmate. Serbian version On this occasion, I am transcribing part of his testimony, published in 2010. in the book „Bilogora and Grubišno Polje 1941-1991“, which he authored. At the age of less than twelve, as a boy classified among men, he was transported to Jasenovac concentration camp in a cattle wooden wagon from his native Grubišno Polje.  Due to a combination of circumstances that cannot be accidental, after two months, as the patient fell ill with typhus, he returned home. He survived. The only surviving boy- Jasenovac camp inmate from

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

23. април 2022.

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

29. јул 2021.

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

kozarcani-slavonija1.jpg

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

16. август 2020.

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА