arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Архива

Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Проф. др Горан Латиновић Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе 26. маjа 1941. у Бањалуци наjавио да ће “сви непожељни елементи бити брзо истриjебљени

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

bijeli-potok2013-3.jpg

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле су 54 Срба у доби од jедне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморациjа одржаваjу се сваке године другог дана Васкрса у организациjи Удружења „Биjели Поток“ – Бања Лука. Везане виjести: Годишњица страдања Срба

Обиљежено 79 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку (ВИДЕО)

У знак сјећања на 54 српска цивила која су на Васкрс 1942. убиле усташе у бањалучком насељу Бијели Поток, данас су положени вијенци и служен је парастос невино страдалим жртвама међу којима је било жена и дјеце. На Васкрс 1942. догодио се незапамћен злочин над Србима који су извршиле комшије Хрвати из бањалучког насеља Дебељаци, прича предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток Бранко Милинковић чији су чланови породице убијени у овом мјесту. – Прво су дошли ту до Вујасиновића, њих су све без метка, маљем убили. Послије су убили и Богојевиће, а онда су дошли до мојих Милинковића њих је било 29 – рекао је

Обиљежено 78 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку (ФОТО)

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској није било већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенац су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора „Бијели Поток“. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора „Бијели Поток“ Бранко Милинковић, чији су чланови породице убијени у Бијелом потоку, рекао је раније да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом Потоку окупе

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

Aприлa 1941. године  створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна  држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Обиљежено 77 година од свирепог убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба. „Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци“,

Сутра помен Србима страдалим у Бијелом Потоку

У Бијелом Потоку код Бањалуке сутра ће бити служен помен Србима страдалим у усташком покољу на православни Васкрс у априлу 1942. године. Помен ће бити служен код спомен-обиљежја у 12.00 часова, најављено је из Удружења „Бијели поток“ Бањалука. Из Удружења су позвали грађане да присуствују помену, а те напоменули да је за заинтересоване обезбијеђен бесплатан превоз. Један аутобус ће у 10.00 часова кренути са старе бањалучке аутобуске станице, а други у исто вријеме испред Друштвеног дома у Дебељацима. Усташе су на Васкрс, 5. априла 1942. године, мучки убиле 54 мјештана бањалучког насеља Бијели Поток, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Извор: СРНА

Геноцид у НДХ – Покољ

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату.

Обиљежено 76 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је положио вијенац на спомен-обиљежје страдалима, рекао је да Бијели Поток није заобишло дивљање усташа у коме је у једном дану убијено 54 српских цивила. „Одговорни који 1945. године нису кажњени за ове злочине, поновили су исте деведесетих година прошлог вијека. Ипак, ми смо се у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату организовали и успјешно одбранили Српску“, рекао је Савановић новинарима. Он је додао да је Српска створена и захваљујући свим

Бијели Поток Фото: РТРС

Обиљежавање 76 година од страдања Срба у Бијелом потоку

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели поток, обиљежава се 76-годишњица страдања Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку окупе се потомци жртава убијених у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године. На највећи хришћански празник, усташе су убиле 55 Срба у Бијелом Потоку, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић и Адамовић. Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко -инвалидске заштите Републике Српске, Миленко Савановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.