У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била “Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек”. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави… “ “Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Овако је гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта. Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је данас у Бањалуци да је српска војска у овај град 1918. године ушла као побједничка, а не као осветничка. Вулин је истакао да су Срби увијек били и да ће увијек бити побједници, а не осветници, јер слободу цијене више од свега и држе до ње изнад свега. “Тражи Србину шта год хоћеш и добићеш и више него што тражиш и мислиш, само му никада и нипошто не тражи да ти преда своју слободу. Само тада ћеш осетити одговор и видети да то није само народ песника, сликара, пастира, већ народ упорних, тврдоглавих и непобедивих бораца”, истакао

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бањалука Небојша Куштриновић рекао је вечерас у Бањалуци да не смије бити заборављено 156 Срба који су страдали у Велеиздајничком процесу 1915. и 1916. године. “У Велеиздајничком процесу тадашња аустроугарска власт прогонила је Србе, а поготово интелектуалце и трговце. О историјским чињеницама не смије се ћутати”, рекао је Куштриновић на округлом столу о теми “Сто година од судских процеса у БиХ и Велеиздајнички процес у Бањалуци”. Према његовом мишљењу, веома је битно што је у обиљежавање значајних историјских датума у Републици Српској уврштен и улазак српске војске у Бањалуку. “И Србија овај датум обиљежава као један од значајнијих

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је Бањалука 21. новембра 1918. године доживјела да Српска Крајина први пут буде под чизмом српског војника, након 500 година туђинске власти. Због те чињенице, тврди Савановић, посебно је значајан Дан уласка српске војске у Бањалуку 1981. године, који ће Влада Републике Српске и Влада Србије заједно обиљежити у петак, 20. новембра. Он је подсјетио да је током Првог свјетског рата требао ријешити српско питање у времену кад су бројни непријатељи хтјели да униште српски корпус или да га сведу на минимум. “У Првом свјетском рату страдало је 1,3 милиона Срба, од чега 28 одсто укупног становништва Србије,

Русија је барем у Великом рату на делу, без резерве, показала наклоност Србији, пружајући јој кључну војну и материјалну помоћ без обавезе надокнаде, те приморавајући уценом западне савезнике да предузму акцију евакуације њене војске из Албаније. То је беспримеран доказ пријатељства у политици, која данас, о стогодишњици приспећа првих руских конвоја, није кадра ни да ода дужну пошту њиховом команданту, контра-адмиралу Михаилу Михаиловичу Весјолкину, за ког су српски официри веровали да је брат по оцу цара Николаја Другог. У данима када Србија, скромније него што се очекивало, прославља стогодишњицу почетка Великог рата и недавно, изненађујуће слабо посећано, откривање Споменика цару Николају Другом Романову у Београду, један други руски херој остаје

Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода. Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници „Новости“ који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат „Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање“, ауторке др Марије Марић,

Министар рада борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас ће, поводом потписивања примирjа у Првом свjетском рату, на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци положити виjенац на споменик жртвама Бањалучког велеиздаjничког процеса. Полагање виjенца предвиђено у 11.00 часова, саопштено jе из ресорног министарства. Бањалучки велеиздаjнички процес био jе наjвећи од 17 коjе су власти Аустроугарске водиле против Срба. Тим процесом током 1915. и 1916. године било jе обухваћено 156 особа, од коjих jе 16 осуђено на смртну казну. Извор: Везане виjести: Годишњица ослобођења града у Првом свjетском рату… Полагање виjенаца поводом Дана примирjа у Првом свjетском рату Час историjе