„Bio bi pravi greh”, piše novinar R. Jovanović, „prema srpskoj nacionalnoj svesti boraca preko Dunava, Save i Drine, kao i prema osećanjima Južnih Slovena, ako bi patnje i muke nacionalnih boraca zatajili od omladine i potonjih generacija, a sve to pravdajući kakvom uobraženom skromnošću. Nikako ne sme biti zaboravljeno unapređivanje i podstrek nacionalnog duha na održanju nacije!” Tako on započinje priču sećanja na „dva paćenika” za vreme Velikog rata i na njihov neumornog nacionalnog rada posle oslobođenja i ujedinjenja. Reč je ovde o učiteljici Sofiji Janković i suprugu joj Milanu trgovcu. Još za vreme Prvog balkanskog rata 1912. godine, ovaj par nacionalnih boraca bio je pod stalnim policijskim nadzorom. Jovanović

Čedomir Vukašinović iz Sinoševića vratio se živ iz rata, ali ne praznih ruku. Svojim ćerkama napravio je dve ogrlice srebrnjaka, znajući za njihovu skorašnju udaju. „Mi smo kao deca zajedno s mamom računale vreme prema ratovima. Tata je mobilisan ili nije. Sedam godina ratovanja, nas šestoro dece. To je moj otac, to je njegova biografija. Sećam se zvona u Takovu. Ječalo je selom. Mama je ćutke otvorila drveni sanduk u gostinskoj sobi i počela tati da pakuje čiste košulje. Kao deca, sestra i ja nismo znale štaje to rat, ali znakovi postoje. Dokje mama već uvijala vruć hleb u težinjavu krpu, nana (tatina mama) poklopila je čanak sira i stavljala

Zašto je dr Dušan Stanojević, profesor Medicinskog fakulteta, uvaženi hirurg akušer najvećeg prestoničkog porodilišta, pod stare dane naučio grčki jezik Iako više nije direktor Ginekološko – akušerske klinike „Narodni front“ još nije gospodar svog vremena: dogovorenom susretu i razgovoru za novine isprečile su se neplanirane obaveze, a zatim i nekoliko urgentnih hirurških intervencija. Ali, strpljenje se isplatilo. A kao „šlagvort“ za podsticanje priče trebalo je da posluži jedna mala fotografija iz arhiva – Zoološkog vrta. Strovalio se u starinsku fotelju. Mada po običaju nasmejan, lice mu je bilo osenčeno umorom. Ipak, odbio je predlog da se razgovor opet odloži odmahnuvši rukom. Fotografiju tako reći nije ni pogledao. -Ne, nije snimljena

Muzej Stare Hercegovine u Foči obilježio je evropsku „Noć muzeja“ izložbom „Dobojski logor, kultura sjećanja 1915-2015“ o masovnom stradanju Srba iz BiH u Prvom svjetskom ratu. Postavka Regionalnog muzeja iz Doboja, čiji je autor direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve iz Beograda Radovan Pilipović sadrži kratak pregled foto i pisanih dokumenata o stradanjima interniraca koje su austrougarske okupacione vlasti za vrijeme Prvog svjetskog rata potjerale sa ognjišta, najviše iz jugoistočne Bosne i na putu za Arad zatočile u nehumanim uslovima u Doboju, u barake u kojima su prethodno držani oboljeli konji. Viši kustos istoričar dobojskog muzeja Milka Ćosić navela je da je za manje od dvije godine u Doboju bio zatvoren

Kako je pešadijski podnarednik Vojislav Mijailović Raćovac na Mačkovom Kamenu sa tri sanduka bombi sam dočekao neprijatelja Ne ume država uvek da ceni svoje heroje. Seti ih se kad je potrebno ratovati, dodeli poneki orden, a onda ih često zaboravi, prepusti sudbini, da skončaju daleko od slave i poštovanja koje su zaslužili. Na jednog od takvih junaka, Vojislava Mijailovića Raćovca, podseća valjevski publicista Milorad Radojčić u svojoj knjizi „Vojvoda Mišić i njegovi Kolubarci u ratovima 1912– 1918”. Bio je Vojislav, rođen 1883. godine mioničkom selu Planinica, kao i većina momaka tog doba, skroman zemljoradnik, koji je u mladosti savladao i zanat drvodelje da bi lakše mogao da se izdržava. Služio

Član Gradskog veća Marko Zeljug položio je danas, povodom 99 godina od smrti vojvode Radomira Putnika, venac na grob velikog srpskog vojskovođe BEOGRAD – Član Gradskog veća Marko Zeljug položio je danas, povodom 99 godina od smrti vojvode Radomira Putnika, venac na grob velikog srpskog vojskovođe. Zeljug je za Beoinfo rekao da mu je čast što u ime Grada odaje počast vojvodi Putniku i podsetio da je on pet puta bio ministar odbrane, dva puta načelnik generalštaba i tokom Prvog svetskog rata načelnik vrhovne komande. Vence su položile i delegacije Vojske Srbije, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Milan Popović, kao i udruženja građana koja neguju sećanje

Jedan od najboljih srpskih glumaca i reditelja Dragan Bjelogrlić i njegova produkcijska kuća Kobra film u julu počinju snimanje igrane serije „Senke Balkana“. Bjelogrlić je nedavno u Banjaluci, gdje je potpisao ugovor sa Radio-televizijom Republike Srpske, koja će biti jedan od koproducenata, objasnio da su u pisanju scenarija učestvovali istaknuti autori Danica Pajović, Stevan Koprivica i Dejan Stojiljković. On je naveo da će snimanje trajati do oktobra, a osim u Beogradu, odvijaće se u Trebinju i Banjaluci. Prve epizode gledaoci će moći da pogledaju već na proljeće naredne godine. – U ovaj veoma kompleksan projekat uključeno je još nekoliko pisaca, kao i tim istoričara. Radnja se dešava 1928. godine, u periodu između

Piše: Milan Bogojević Sofija Jovanović je još jedna veličanstvena žena ratnik iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Svoju besmrtnost zaslužila je velikim herojstvom i velikom žrtvom koju je podnela za srpski narod. Sofija Jovanović dobila je čak 13 ordena zbog zasluga u Velikom ratu. Njen lik našao se i na nemačkoj dopisnici sa natpisom „Dama-vojnik u borbi 1912. godine“, a slika u uniformi objavljena je na ilustraciji pariskog „Malog žurnala“ sa potpisom „Heroina Srbije – gospođica Sofija Jovanović“. Sofija je rođena u Beogradu na Dorćolu. Bila je ćerka mesara Jovanovića iz Dušanove ulice. On je imao mnogo kćeri i glasno žalio što nema „sina junaka“ koji će osvetiti Kosovo. Iako je bila

Vek posle Velikog rata, još živi uspomena na čuveni 209. Bogorodski puk stradao u odbrani naše zemlje. Na Dan pobede potomci ruskih ratnika pokloniće se senima 3.000 svojih predaka poginulih braneći Srbiju BRATSTVO po oružju, rođeno u Prvom svetskom ratu, dovešće sledeće nedelje u Srbiju potomke ruskih ratnika iz Noginskog regiona u Moslovskoj oblasti. Na Dan pobede oni će se pokloniti senima 3.000 svojih predaka koji su kao oficiri i vojnici 209. Bogorodskog puka poginuli braneći Srbiju 1914. i 1915. godine. Unuci i praunuci heroja Velikog rata uveličaće centralnu proslavu Dana pobede i Dana Vojske, koja će ove godine biti održana u Zrenjaninu. To će biti i prilika da se

Planina je znamenita još od doba Nemanjića, a posebno po Voždu Karađorđu, majoru Iliću, serdaru Vukotiću i njihovim junacima – istakao vladika Joanikije nakon osveštanja hrama. U selu Ljepojevići, na Javoru, trećeg dana Vaskrsa vladika budimljanko-nikšićki i administrator mileševski Joanikije osveštao je crkvu posvećenu srpskim mučenicima. Bogomolja je ukraj javorskog puta, uz među novovaroško-ivanjičke opštine i na oko pola kilometra od Karađorđeva šanca i spomenika majoru Iliću i javorskim junacima podignutog 1907. godine. – Javor je planina znamenita još od Nemnjića, a naročito od velikog i slavnog svesrpskog Vožda Karađorđa, koji je došao do Sjenice i Suvodola, gde su mu se pridružili Hercegovci, Moračani i Vasojevići, a mnogi posle otišli

Kako bi im koji drug umro i ostao u snegu, skidali bi mu opanke i kuvali ih. Glodali su i gutali komade opanaka i mnogi od njih su tako sačuvali glavu, priča Rade Pantović, čiji je deda peške prešao Albaniju Ne propustite…   SRBIJO NA NOGE: Budimo složni i odužimo se herojima albanske golgote AKCIJA KURIRA ODUŽIMO SE SRPSKIM HEROJIMA: Izradimo statue junacima albanske golgote! AKCIJA KURIRA DOVRŠIMO MAUZOLEJ NA VIDU: Srbijo, odužimo se junacima! ZABORAVLjENI HEROJI ALBANSKE GOLGOTE: Nedovršena spomen-kosturnica na Vidu! STOJTE, GALIJE CARSKE: Počast za 250.000 stradalih Srba na ostrvima Krf i Vido Ne stajemo! Akciju Kurira i Udruženja novinara Srbije „Izradimo statue herojima Albanske golgote na

„Novosti“ objavljuju detalje tek otkrivenog pisma Milunke Savić predsedniku vlade tokom okupacije. Kod Koste Pećanca bila kurir, posle bez prihoda. Nije mogla da izdržava potomke MNOGO je toga nepoznatog do danas ostalo o Milunki Savić, heroini balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, između ostalog i to kako i od čega je živela tokom okupacije Beograda 1941-1945. Prema jednom pismu koje je redakciji „Novosti“ ustupio praunuk ratnog premijera Milana Nedića, očigledno je živela više nego bedno. Ovo pismo, do sada neobjavljivano, sasvim slučajno otkrio je dr Aleksandar Stojanović iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Pismo upućeno Nediću, 11. februara 1943, nađeno je među dokumentima Predsedništva ministarskog saveta. „Gospodine predsedniče, molim Vas

Uvek kada nam se pruži prilika moramo da se setimo, govorimo ili pišemo o onima koji su nam omogućili da možemo da hodamo uspravno. Onim sinovima Srbije koji su nam očuvali Otadžbinu. Ono što treba da nas čini ponosim  jeste da je takvih srpskih vitezova bilo toliko da kada bi pominjali sve znane ne bi mogli knjigu da završimo. Gde su tek oni neznani koji su svojim moštima popločali majku Srbiju. Oni div junaci koji su svoja herojska dela činili samo da bi svetosavski odužili  svoj dug majci Srbiji i svom narodu, znajući da to neće biti zabeleženo. Srpski i viteški, iako će ih istorija zaobići u svojim zapisima radili

Sto godina smo se oglušivali o molbu velikog ratnika da ne zaboravimo Srbe stradale u logoru Nađmeđer. Na mermernom spomen-zidu najvećeg groblja posle Zejtinlika biće uklesana imena 6.000 stradalnika Daj bože, da im se njihova velika ujedinjena otadžbina što skorije oduži velikim i dostojnim spomenikom. Ovom rečenicom, u kojoj ima prekora zbog poslovične srpske zaboravnosti i molbe da se kad-tad prisetimo postradalih u Velikom ratu u slovačkom logoru Nađmeđer, vojvoda Petar Bojović završio je 1936. godine predgovor knjizi istoričara Riste Kovijanića „Nađmeđerska dolina smrti – na grobovima 6.000 srpskih mučenika.“ Ali, ne, nismo tada poslušali ni Kovijanića ni Bojovića, pa smo proteklih decenija zaboravu predali Nađmeđer, mada je to stratište,