ФОЧА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Код обновљеног споменика на брду Шиште изнад Фоче сутра ће бити служен помен мjештанима Челебића, коjе су приjе 100 година стриjељале аустроугарске власти. На брду Шиште 6. септембра 1914. године стриjељано jе педесет двоjе Срба. Поред њих jе на том мjесту сахрањено и 19 српских жртава, коjе су четири дана раниjе Аустроугари убили на локалитету Црна стиjена. Помен код обновљеног споменика на брду Шиште биће служен у 11.00 часова. Поводом 100 година од страдања фочанских Срба сутра ће бити промовисана књига Миленка Тодовића “Адресар мртвих Фочана – српске жртве у 20. виjеку” у коjоj су обухваћена имена 2.500 Срба страдалих у оба свjетска и у

English На локалитету Црна стиjена, у близини фочанске Болнице, данас jе служен помен за 19 Срба са подручjа Челебића коjе су на том мjесту на данашњи дан 1914. године стриjељали аустроугарски окупатори. Уочи и на почетку Првог свjетског рата Аустроугари су у Фочанском срезу убили око 200 Срба, а доста их jе завршило у логорима у Араду и у Добоjу. Хапшени су и убиjани угледни становници Фоче, понаjвише сељаци из челебићког краjа, на граници са тадашњом краљевином Црном Гором. Само четири дана након страдања на Црноj стиjени, на брду Шиште изнад Фоче стриjељана су 52 мjештана Челебића. Потомак страдалих Љубомир Тодовић каже да су Аустроугари убиjали недужне мjештане, а у

Посета знаменитом месту наше историjе никог од нас ниjе оставила равнодушним. Обилазећи поприште Церске битке и одаваjући почаст нашим jунацима желели смо се да се на оваj, барем симболичан начин, одужимо њима за све што су они учинили за нас. Деветнаести август 2014. године, Преображење Господње. Петнаестак Срба са севера Косова, укључуjући и аутора ових редова, нервозно цупка у центру Лепосавића ишчекуjући долазак минибуса из Рашке. Иако jе друга половина августа, свеже jе и прохладно као у новембру, да човек не поверуjе. Негде око 4 часова уjутру минибус jе стигао, а путници су се на брзину „укрцали“, што због хладноће, што због жеље да се што пре стигне тамо. На

„„Морамо прво бити потомци, да би били преци.“ Долазили су странци, Немци, Французи, Аустриjанци, долазили су час и Хрвати да сниме прилог. Наши ретко сврате. Ове речи jе, онако узгред, без имало опорости jер jе то ваљда већ одавно постало сасвим уобичаjено, изговорио прота Мирослав Јаковљевић. Разговарао jе са нама у прелепоj, савршеноj сређеноj порти храва Св. Илиjе у Мачванском Прњавору. На само неколико метара од дугачког стола испод разгранате липе стаjале су бисте др Арчибалда Раjса и краља Александра Карађорђевића. Испод jедне од њих видео се осушен венац на чиjоj jе ленти, избледелоj од кише, писало да га jе ту положио начелник Генералштаба генерал Диковић. Добро jе, бар се

Данас се обиљежава 100 година од Церске битке, прве велике савезничке побjеде у Првом свjетском рату. Ударни дио Церске битке, коjу jе извоjевала српска воjска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године. Чињеница да jе малена Србиjа успjела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала jе тада невjерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србиjе неочекивано jе порастао. Генерал Степа Степановић добио jе чин воjводе као награду за командовање коjе jе довело до одлучне побjеде на Церу. Код Текериша, на jугозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двиjе воjске, коjи ће се послиjе огорчених борби, завршио одлучном српском побjедом. Пошто су 12. августа

ТРЕБИЊЕ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцговачки и приморски Григориjе и умировљени епископ Атанасиjе, уз саслужење епархиjског свештенства, вечерас су у Саборном храму у Требињу служили парастос поводом стогодишњице од погубљења 79 Требињаца коjи су страдали од аустроугарске власти. У пригодном обраћању владика Григориjе jе истакао да се треба сjећати оних коjи су били наjбољи међу нама, нашим прецима, настрадалим у погрому, оних коjи су издржали страшне муке и остали вjерни свом народу и своjоj опредиjељености за слободу. “Наша сjећања би требало оживљавати и подсjећати на велику жртву у Првом рату коjа jе настављена и у Другом, па и на краjу овог виjека чега смо и ми сами

Проти Стевану Правици (1854–1925) и требињским Србима страдалим августа 1914. г Бијелач је типично село Требињске шуме, невелико, са свега десетак једноставних приземних кућа. Куће су камене, са широким терасама и одрином која у спарним љетним данима пружа пријатан хлад. Као и остала села тога краја, и Бијелач је подигнут на пространој чистини, пажљиво бираној, гдје је земља издашна и плодна, на домаку Требишњице. Домаћинства повезују кривудави путељци, ограђени каменом или самониклом драчом, гдјекуде калдрмисани. Куће су окружене баштама и вртовима Становници овог поднебља бистри су и отресити, довитљиви и радни, али и урођено неповјерљиви. Тешким трудом стицали су оно од чега су живјели – сир, мед, дуван и вино.

Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена Споменик, подигнут 1920. године у Јагодини борцу Колубарске битке Живоjину Глигориjевићу, jедан од наjлепших споменика краjпуташа у Србиjи, коjи jе био у веома лошем стању, обновио jе његов праунук да у новом сjаjу дочека стогодишњицу погибиjе и Великог рата. Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена. Немци су из десне руке фигуре Глигориjевића ишцупали карабин а Бугари га гађали из пушака. Издржао jе кише, мразеве, небригу, jаке вибрациjе возова на међународноj

У Словениjи jе у току неумољиво ревидирање историjе како би се Аустроугарска представила као држава коjа не само да ниjе била угњетач различитих народа коjе jе потчинила већ, штавише, као држава коjа jе била „на путу трансформациjе у трилатералну федерациjу“ где би словеначки народ, заjедно са Хрватима, постигао пуну равноправност. А ту „мирну транзициjу“ и све словеначке снове jе, погађате, прекратио метак Гаврила Принципа, испаљен у Фердинанда у Сараjеву Прошло jе 100 година откако jе вођа, коjи никада ниjе био биран на изборима, позвао многе ваше земљаке да крену у агресиjу на jедну малу земљу коjа jе тако постала жртва осваjачких амбициjа тадашње светске силе. На краjу тог подухвата преброjали

У дворишту цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у општини Власеница jуче jе свечано откивен и освештан споменик “Српском ратнику“, коjи симболизуjе страдање српских родољуба на овим просторима у свим ратовима у коjима су се борили за слободу и своjу отаџбину. Подизање споменика помогле су општинска Борачка организациjа, Министарство рада и борачке заштите Српске и локална заjедница . Након литургиjе и литиjе, у порти цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у Власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте, откивена jе и освештана спомен плоча, спомен соба и Споменик, коjи су подигнути у знак сjећања на све српске родољубе коjи су страдали у Одбрамбеним ратовима од 1804. до 1995. године. Градња споменика и осталих

Краj jуна 2014. донео jе живу дипломатску активност у односима Ватикана и Србиjе. На позив министра Ивице Дачића, у посету Београду стигао jе папин министар спољних послова, надбискуп Доминик Мамберти. Дачић jе изjавио да би понтифексова посета Београду била у државном интересу, а Томислав Николић да би му било драго да, као председник Србиjе, пожели добродошлицу папи (1). Надбискуп се састао и са патриjархом Иринеjем и неким епископима. Тврђено jе да jе том приликом патриjарх наводно упутио протестно писмо папи Фрањи поводом наjављене „универзализациjе“ Степинца коjи, од „блаженог“, треба да постане „свети“. (Повремено се стицао утисак да jе „само“ Степинац препрека да папа посети Србску Цркву; jер, то jе, а не посета државном врху

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – На београдском Калемегдану отворена jе изложба “Први дан Великог рата”, поводом обиљежавања стогодишњице почетка Првог свjетског рата, уз оцjену да се страдања Срба у том рату често криjу. Изложбу, испред павиљона “Цвиjета Зузорић” jе организовао Музеj жртава геноцида, а чини jе 15 паноа, на коjима се могу видjети призори злочина аустроугарске воjске над српским народом, брод са коjег су испаљени први хици на Београд, као и тадашња аустроугарска прљава медиjска пропаганда против Срба. Изложбу jе отворио секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић коjи jе истакао да jе смисао низа изложби коjе Београд и Србиjа организуjу поводом годишњице Великог рата да подсjети на огромна страдања српског народа. “Србиjа jе по статистикама,

Регент Александар Карађорђевић jе 29. jула 1914. упутио ратну прокламациjу Србиjи и српском народу, са позивом да бране своjе „огњиште и српско племе“.   Телеграм од кога су сви стрепели jе стигао 28. jула 1914. године, у 11 часова уjутру, као обична поштанска пошиљка. Аустро-Угарска jе Краљевини Србиjи обjавила рат. Србиjи ниjе било суђено да ужива у плодовима победе из балканских ратова иако jоj никако ниjе било до рата. Оскудевало се у свему, нарочито у храни и ратном материjалу. Требало jе збринути на хиљаде воjних инвалида и ратне сирочади, попунити испражњену државну касу, окрепити исцрпљену земљу. Ипак, рат jе био наметнут, а земља се морала бранити. Дан након аустро-угарске обjаве