Академик Драгољуб Живоjиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе. Нико неће да каже да српска влада ниjе имала план за Солунски фронт     СРБИЈА нема никакве одговорности за избиjање Првог светског рата, изричит jе академик Драгољуб Живоjиновић, ауторитет за ово раздобље српске и европске историjе ХХ века, а своjе речи поткрепљуjе и чињеницом да су са оваквом оценом беспоговорно били сагласни и сви учесници недавног научног скупа Срби и Први светски рат у САНУ. Превладало jе мишљење, наглашава проф. Живоjиновић, коjи jе био и председник Организационог одбора поменутог скупа, да jе наjвећа кривица за избиjање светског рата

У Сараjеву jуче jе мало шта подсећало на младобосанце и Гаврила Принципа коjи jе, жртвуjући своj живот за слободу свих народа, 28. jуна 1914. године, на Видовдан, празник коjи Срби обележаваjу с поносом, испалио хитац и убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софиjу.   Некадашњи музеj „Гаврила Принципа“ данас jе Музеj града Сараjева   Становници града на Миљацки, али и тамошњи медиjи,многовећу пажњу посвећуjу почетку рамазана, месеца поста муслимана, него помпезно наjављеним манифестациjама поводом обележавања стогодишњице Сараjевског атентата и почетка Великог рата, а коjе наjвећим делом спонзорише Француска. Организатори те наводно „незапамћене церемониjе”, коjоj посебну димензиjу треба да да концерт Бечке филхармониjе у градскоj Виjећници (одржан jуче у

БЕОГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе да су Гаврило Принцип и његови саборци били младићи одушевљени слободом и да историчари треба да имаjу смjелости и храбрости да кажу оно што jе чињенца – да Србиjа ниjе жељела, нити изазвала рат, чиjи се почетак везуjе за Сараjевски атентат. Патриjарх Иринеj jе додао да они коjи пишу “нову историjу” чине то с намjером да скину одговорност са правих узрочника Великог рата и да jе пребаце на оне коjи су силом прилика постали учесници тог сукоба. “Наша историjа нису само славне битке и свети ратници. Наша историjа постаjе и стално правдање и доказивање сопствене невиности. Историjа коjа нам се понавља

Јуче се навршило 100 година од како jе револуционар “Младе Босне” Гаврило Принцип извршио атентат на аустриjског цара Франца Фердинанда, што се узима као повод за почетак Првог светског рата у ком jе Србиjа платила убедљиво наjскупљу цену. Цена српске победе у Првом светском рату: 1.247.435 људи, тачно 28 % од броjа целокупног становништва. До септембра 1915. погинуло jе 170.000 бораца. Прелазак Албаниjе ниjе преживело 77.000 воjника. На Солунском фронту живот jе изгубило 36.000 Срба. У заробљеништву, живот jе оставило 80.000 ратника. А броj цивила коjи нису сачекали ослобођење пење се на преко 840.000. Србиjа jе у мир и опоравак кренула са око 540.000 ратних сирочади Од 60.000 вешала колико jе Аустроугарска подигла

Када jе на суђењу у jесен 1914. године упитан зашто jе убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип jе одговорио: „Народ трпи што jе потпуно осиротио, што га сматраjу стоком… Ја сам сеоски син, знам како jе на селу и зато сам хтео да се осветим и ниjе ми жао.” Долазак надвоjводе Фердинанда у Сараjево Принципов близак пријатељ, Боривоје Јевтић, поручио је будућим историчарима да „кад се буде преметало и истраживало оно што је у нама”, морају се разумети економске и политичке прилике у Босни и Херцеговини. На само неколико стотина километара од Беча, где цвета модерна европска култура, где стварају Густав Климт и Сигмунд Фројд, аустроугарска политичка елита у Босни и

“Нисам злочинац, убио сам оног ко jе чинио зло”, изjавио jе Гаврило Принцип током суђења.   Гаврило Принцип био jе тинеjџер, па ниjе могао да претпостави политичке последице убиства Франца Фердинанда, каже историчар Момчило Павловић. Сељак jе у беди, упропастили су га потпуно. Ја сам син сељака и знам како jе на селу. Зато сам хтео да се осветим и ниjе ми жао. Злочинац нисам jер сам уклонио оног коjи jе чинио зло – изjавио jе Гаврило Принцип током суђења за убиство Франца Фердинанда 28. jуна 1914. у Сараjеву. Ове његове речи и данас, кад се навршава сто година од атентата, изазиваjу броjне полемике међу историчарима. Једни га сматраjу терористом,

БАЊАЛУКА, 27. ЈУНА /СРНА/ – У селу Обљаj код Босанског Грахова сутра ће свечно бити отворена обновљена кућа Гаврила Принципа, изjавио jе Срни начелник ове општине Урош Макић. “Успjели смо до Видовдана да завршимо све радове на кући нашег хероjа. Пригодним свечаностима сутра ћемо обиљежити 100 година од почетка Првог свjетског рата”, рекао jе Макић, напоменувши да би свечностима требало да присуствуjе предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић. Он jе подсjетио да jе у обнову куће уложено 50.000 КМ. “Уложили смо много труда и рада у обнову Принципове куће и за нас jе веома значаjно што jе она обновљена. Не смиjемо заборавити хероjе коjи су дали животе за нашу слободу”, додао

ПРИЈЕДОР, 27. ЈУНА /СРНА/ – У Музеjу Козаре у Приjедору данас ће бити отворена изложба “Стоjановићи и Сараjевски атентат” поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, наjавила jе аутор изложбе виши кустос Ведрана Адамовић.   “Причаjући jош jедну причу о Сараjевском атентату, кроз причу о Стоjановићима, употпуњуjемо стогодишњицу овог догађаjа. Аустроугарска анексиjа Босне 1908. године била jе велико разочарање и велико искушење за младе националисте, међу коjима су била дjеца приjедорског свештеника Симе Стоjановића – Младен, Георгина, Персида и Сретен, одгаjана у духу родољубља”, рекла jе Адамовићева Срни. Чланови “Младе Босне” Младен и Сретен Стоjановић одлазе на школовање у Тузлу 1907, односно 1909. године. Као организатору штраjка против професора и

На истуреном jезичку земље, на ушћу Рзава у Дрину, гдjе jе некад била Јалиjа, па Спортски центар “Ушће”, за само три године никло jе архитектонско и културно чудо, град од камена – Андрићград, коjи ће свечано бити отворен на Видовдан, 28. jуна. Свечаност отварања града од камена и обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата почеће светом архиjереjском литургиjом, коjу ће у Храму Светог цара Лазара и косовских мученика служити Његова светост патриjарх српски Иринеj. Након литургиjе на улицама и трговима Андрићграда биће приређен богат умjетнички програм све до 16.30 часова, када ће град од камена бити свечано отворен испред његове већ препознатљиве капиjе. Град од камена свечано ће

ПОДГОРИЦА, 25. ЈУНА /СРНА/ – Дводневни научни скуп под називом “Црна Гора у Првом свjетском рату” почиње данас у Подгорици у организациjи Српског националног савjета. Љубодраг Димић говориће на тему “Српска историографиjа и почетак Првог свjетског рата”, а академик Драгољуб Живоjиновић “Црна Гора и велике силе”. Излагање Вукића Илинчића насловљено jе са “Црна Гора и Сараjевски атентат”. “Бокељи, прва посада брода `Србиjа”, наслов jе рада публицисте Васка Костића, док ће књижевница Милица Краљ говорити на тему “Српска поезиjа у Првом свjетском рату”. Академик Зоран Лакић излагаће на тему “Црна Гора и Први свjетски рат 1914-1918 – Покушаj превредновања научно заснованих оцjена”, а Александар Лукић “Српска и црногорска воjска 1914. године са посебним

СРЕБРЕНИЦА, 25. ЈУНА /СРНА/ – У Скеланима код Сребренице сутра ће бити откривена спомен-биста маjору српске воjске Ужичанину Кости Тодоровићу, по коме школа у овом мjесту носи име. Биста ће у 12.00 часова бити откривена у школском дворишту у оквиру програма обиљежавања 100 година од избиjања Првог свjетског рата у сребреничкоj општини. Том приликом евоцираће се сjећање на животни и ратни пут Косте Тодоровића. Маjор Тодоровић, као командант Златиборског добровољачког одреда, погинуо jе у борбама са Аустроуграском у септембру 1915. године на Карачића брду изнад Сребренице, а његово и тиjела jош многих његових сабораца неприjатељи су спалили на ломачи у центру ове варошице. Након откривања спомен-бисте, ученици скеланске школе приредиће културно-забавни програм,

БЕОГРАД, 25. ЈУНА /СРНА/ – Историчар Предраг Марковић оциjенио jе да jе академска заjедница у Србиjи неспремно дочекала jубилеj – 100 година од почетка Првог свjетског рата, што наjбоље потврђуjе чињеница да у години обиљежавања ниjе обjављена ниjедна књига о “Младоj Босни”. Он jе нагласио да jе, за разлику од Србиjе, у свиjету изашло много књига коjе се баве том темом, док Срби о томе расправљаjу по новинама иако ниjедну књигу нису издали на енглеком jезику. “Ми бисмо морали да имамо неколико књига на енглеском jезику посвећених томе, где би се водила расправа са разним аргументима за коjе сматрамо да нам не иду у корист”, поjаснио jе Марковић за Радио-телевизиjу Србиjе. Он

БАЊАЛУКА, 25. ЈУНА /СРНА/ – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе отвориће сутра у владичанском двору у Мостару изложбу архивске грађе “Млада Босна и Сараjевски атентат”, коjу jе поводом обиљежавања 100 година од избиjања Првог свjетског рата приредио Архив Републике Српске. Помоћник директора Архива Српске Боjан Стоjнић прецизирао jе да jе изложба подиjељена на поглавља коjа се односе на “Младу Босну”, завjеренике и извршиоце Сараjевског атентата, сам атентат, jулску кризу и страдање Срба у БиХ, те да jе направљена на 50 паноа. “За потребе изложбе користили смо грађу Архива Републике Српске, аустриjских архива, архива у БиХ и Србиjи, као и библиотека у БиХ и региону”, рекао jе Стоjнић. Он jе прецизирао да изложбу прати

ПОДГОРИЦА, /СРНА/ – У организациjи Матице српске за Црну Гору синоћ jе у Подгорици одржана промоциjа Зборника поезиjе “Принцип поново у Бечу”, чиjи jе приређивач пjесник и књижевни критичар Слободн Чуровић. “Зборник представља антологиjу српске поезиjе посвећену Гаврилу Принципу, коjи jе све што jе радио радио у циљу борбе за слободу, не само српског народа, него и дугих jугословенских народа на простору тадашње Краљевине Југославиjе”, рекао jе академик Зоран Лакић. У Зборнику од 300 страна сабрано jе више од 100 пjесама наjзначаjних пjесника са простора свих некадашњих српских земаља, као и из диjаспоре, коjи баштине име и свиjетли мученичко-хероjски лик Гаврила Принципа. Зборник jе обогаћен и наjважниjим историjским подацима везаним за атентат у