Краљ Петар Карађорђевић jе до краjа живота краj себе држао чарапе коjе му jе под Везировим мостом дала Макрена Спасоjевић. Често су кроз историjу наjбољи српски синови и кћери полагали своjе животе на браник отаџбине. У Првом светском рату jе страдало преко 1,2 милиона Срба, било у директним борбама, повлачењу преко планинских гудура Албаниjе, од епидемиjа заразних болести или у реперкусиjама окупатора после повлачења. Попут Косова, сећање на Велики рат биће уграђено у темеље српског националног идентитета. Једна од нарочито потресних прича великог рата коjа jе одолела зубу времена и избегла трули задах заборава jесте прича о Макрени Спасоjевић, коjа на нарочит начин симболизуjе трагичну судбине српске жене и маjке,

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву. У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као

Споменик цару Николаjу Романову коjи ће бити постављен у парку код бивше Скупштине Србиjе, у Улици краља Милана, синоћ jе из Русиjе допремљен у Београд. Делови импозантног споменика коjи jе тежак 50 тона стигли су у три камиона, а дизалицом jе у парк пажљиво спуштан део по део. Радници ЈПК “Зеленило”, у сарадњи са руским инжењерима од данас уређуjу Девоjачки парк. Споменик jе донациjа Руске Федерациjе граду Београду, а биће подигнут у оквиру облежавања стоте годишњице Првог светског рата. Градски менаџер Горан Весић поподне jе, заjедно са ауторима споменика и надлежнима из “Зеленила”, посетио ту локациjу а новинарима jе рекао да град покушава да ово место уреди, а да не

БАЊАЛУКА, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – У организациjи Министарства просвjете и културе Републике Српске и руске Фондациjе “Свети Василиjе Велики”, од 5. до 12. октобра у Бањалуци ће поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата бити одржан низ културних догађаjа на коjима ће наступити умjетници из Српске, Русиjе и Француске. Помоћник министра просвjете и културе Републике Српске Ирена Солдат-Вуjановић рекла jе да jе у недjељу, првог дана манифестациjе, предвиђен велики перформанс Донских козака, наступ француског камерног оркестра, концерт руске солисткиње Кристине Аглинц са пратњом, те отварање изложбе посвећене Првом свjетском рату коjа jе рађена у Русиjи. Она каже да jе за 8. октобар предвиђено предавање под називом “Лекциjе за

НОВИ САД, 2. ОКТОБРА /СРНА/ – У згради Ректората Универзитета у Новом Саду /УНС/ отворена jе Изложба архивских докумената под називом “Млада Босна и Сараjевски атентат” аутора Боjана Стоjнића, помоћника директора Архива Републике Српске. Директор Културног центра Новог Сада Андреj Фаjгељ истакао jе синоћ, отвараjући изложбу, да jе Сараjевски атентат за наук данашњоj “малодушноj генерациjи младих с обе стране Дрине”. “Ономад, пре 100 година, као и у данашња смутна времена, слуђена младеж била jе малодушна у погледу могућности да се било шта мења, посебно да се с трона скине свемогући владар и свемоћна царевина и успостави слободна, национална држава слободних, мислећих људи. Атентат у Сараjеву показао jе, међутим, да се

БАЊАЛУКА, 1. ОКТОБРА /СРНА/ – У Музеjу савремене умjетности Републике Српске у Бањалуци сутра ће бити отворена изложба “Светлост у мраку Првог светског рата – Врхунска остварења протагониста импресионизма у Србиjи”, коjу ова установа организуjе у сарадњи са Народним музеjом из Београда. Бањалучка публика ће први пут имати прилику да види ремек дjела велике српске умjетнице Надежде Петровић коjа jе, уз Малишу Глишића, Милана Миловановића и Косту Миличевића, зачетник импресионизма у српском сликарству, саопштено jе из Музеjа савремене умjетности Републике Српске. Изложба представља антологиjски избор умjетничког стваралаштва из прве децениjе двадесетог виjека, обухватаjући наjвише домете српског импресионизма, незаобилазне у прегледима модерне умjетности у домаћим и свjетским галериjама и музеjима. У

Одржана свечана академиjа поводом 160. годишњице рођења Пупина. Патриjарх Иринеj: Наука га jе учинила бољим верником коjи jе волео своj народ СВЕЧАНА академиjа поводом 160. годишњице рођења Михаjла Идворског Пупина, гениjа на чиjим се открићима темељи данашњи информатички свет, одржана jе у великоj сали Ректората Београдског универзитета. – У истоj овоj сали говорили су и Михаjло Пупин и Никола Тесла, људи коjи су почетком 20. века покренули технолошку револуциjу, коjа и данас траjе, подсетио jе председник Организационог одбора за прославу Пупинове годишњице, проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. Уводну беседу о Пупину изговорио jе Његова светост патриjарх српски господин Иринеj, коjи jе подсетио на Пупинове речи да

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.   У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима

МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво “Просвjета”. “Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници”, рекао jе

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

Погром над Србима у Босни и Херцеговини 1914. ниjе збир стихиjски изведених злочина, него jе реч о државноj политици тадашњег Беча, сагласили су се историчари окупљени на научном скупу у Гацку Jедан од наjвећих погрома над Србима у 20. веку десио се у Источноj Херцеговини на простору старе немањићке државе, и то непосредно након Сараjевског атентата 1914, у околностима коjе су историjски добро познате. Броj Срба побиjених од стране босанско-херцеговачких муслимана, наравно помогнутих од Хрвата, а нахушканих од аустроугарске воjне и цивилне власти, ни до данас се не зна. Познато jе само то да jе чак 11. 000 муслиманских ножева убиjало и масакрирало све што jе српско. На сцену jе

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао jе данас у Солуну обиљежавању 96 година од пробоjа Солунског фронта, у оквиру коjег су на гробљу Зеjтинлик положени виjенци на споменик погинулим борцима земаља побjедница Првог свjетског рата.   Српски народ jе у Првом свjетском рату изгубио 1.300.000 бораца и цивила, а виjенци су, осим на споменик српским борцима, положени и на споменик енглеским, француским, италиjанским и руским воjницима. “Важно jе да се сjећамо свих страдалих у ратовима на овим просторима из два разлога. Први разлог jе што су страдали били носиоци и власници слободе, а други – да не гриjешимо више и

English Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату. Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и

САРАЈЕВО, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Блажуjскоj парохиjи ће у недjељу, 28. септембра, бити обиљежена 118. годишњица од освештања цркве Светог Саве, у коjоj ће бити служен и парастос за Србе коjе су на овом простору убили аустроугарски воjници у Првом свjетском рату. Тим поводом у порти овог храма биће откривен и обновљени споменик подигнут у помен на 16 Срба коjе су 1916. године стриjељали аустроугарски воjници. Из Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа упућен jе позив свим потомцима, Србима са овог простора и људима добре воље да у недjељу одаjу пошту српским жрвтама са подручjа Блажуjа, одакле jе 3.500 Срба током Првог свjетског рата одведено у логоре у Добоjу