Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је Бањалука 21. новембра 1918. године доживјела да Српска Крајина први пут буде под чизмом српског војника, након 500 година туђинске власти. Због те чињенице, тврди Савановић, посебно је значајан Дан уласка српске војске у Бањалуку 1981. године, који ће Влада Републике Српске и Влада Србије заједно обиљежити у петак, 20. новембра. Он је подсјетио да је током Првог свјетског рата требао ријешити српско питање у времену кад су бројни непријатељи хтјели да униште српски корпус или да га сведу на минимум. „У Првом свјетском рату страдало је 1,3 милиона Срба, од чега 28 одсто укупног становништва Србије,

Русија је барем у Великом рату на делу, без резерве, показала наклоност Србији, пружајући јој кључну војну и материјалну помоћ без обавезе надокнаде, те приморавајући уценом западне савезнике да предузму акцију евакуације њене војске из Албаније. То је беспримеран доказ пријатељства у политици, која данас, о стогодишњици приспећа првих руских конвоја, није кадра ни да ода дужну пошту њиховом команданту, контра-адмиралу Михаилу Михаиловичу Весјолкину, за ког су српски официри веровали да је брат по оцу цара Николаја Другог. У данима када Србија, скромније него што се очекивало, прославља стогодишњицу почетка Великог рата и недавно, изненађујуће слабо посећано, откривање Споменика цару Николају Другом Романову у Београду, један други руски херој остаје

Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода. Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници „Новости“ који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат „Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање“, ауторке др Марије Марић,

Министар рада борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас ће, поводом потписивања примирjа у Првом свjетском рату, на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци положити виjенац на споменик жртвама Бањалучког велеиздаjничког процеса. Полагање виjенца предвиђено у 11.00 часова, саопштено jе из ресорног министарства. Бањалучки велеиздаjнички процес био jе наjвећи од 17 коjе су власти Аустроугарске водиле против Срба. Тим процесом током 1915. и 1916. године било jе обухваћено 156 особа, од коjих jе 16 осуђено на смртну казну. Извор: Везане виjести: Годишњица ослобођења града у Првом свjетском рату… Полагање виjенаца поводом Дана примирjа у Првом свjетском рату Час историjе  

На 9. Међународном филмском фестивалу „Први кадар“ у Источном Сараjеву, режисер и глумац Јелена Мила, коjа живи ради у Шведскоj, извела jе монодраму „Челичне ратнице“. Монодарама „Челичне ратнице“ jе прича о женама ратницима и добровољцима на Балкану у току Првог свjетског рата. Према риjечима Миле, коjа jе режисер и аутор текста ове монодраме, текст jе стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изjава и одломака из биографиjа конкретних ратница. „Оне су надљудским напором и преданошћу подстицале на коректност и досљедност, служиле за примjер, поштовање и постале свjедочанство нехуманог времена рата. Како приjе сто година, тако и данас, оне своjим присуством зацjељуjу ране и васкрсаваjу страдања“, рекла jе Мила. Она истиче да jе ова

У Регионалном музеjу у Добоjу данас jе отворена изложба „Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи“ и приказан jе документарни филм „Сараjево 1914“. Промовисане су и књиге „Сараjево 1914“ Владимира Дедиjера и „Сараjевски атентат“ Воjислава Богићевића, те публикациjа „Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи.“, групе од 11 аутора. Историчар Жељко Вуjадиновић оциjенио jе Дедиjерово „Сараjево 1914“ као наjреферентниjу књигу о Сараjевском атентату, коjа jе своjевремено у анкети „Њуjорк таjмса“ проглашена за књигу године. Професор Боривоjе Милошевић рекао jе да су стенограмске забиљешке са суђења Гаврилу Принципу и другима, коjе су приређене у издању Воjислава Богићевића „Сараjевски атентат“, jедан од наjважниjих историjских извора за проучавање предисториjе

Јесте ли се некада запитали о ономе после смрти? Вероватно вас jе уплашила мисао о нестанку и путу у непознато. Баш тада, колико би нас добровољно пристало да положи своj живот?  Ако има оних коjи би на то пристали, а сигурно да има, за кога и шта би били спрeмни на наjвећу жртву? Када људи своjим животима стану бранити своjе наjмилиjе сроднике или приjатеље, то jе готово нормално и опште прихваћено. Међутим, шта jе са онима коjи су ову цену платили не само ради своjих блиских, њихових домова и имања, него су то учинили за милионе очиjу и лица коjе никада нису видели, пашњаке на коjе никада нису извели стада,