У Народноj библиотеци Сребреница данас jе представљен проjекат “Изучавањем историjе до помирења” у оквиру коjег jе отворена изложба, представљене три књиге и приказан документарни филм о Сараjевском атентату и узроцима почетка Првог свjетског рата. Оваj проjекат реализуjе Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Агенциjом за едукациjу и развоj. “Проjекат траjе 18 мjесеци, а финансира га ЕУ у оквиру програма `Сараjево 2014` коjим се обиљежава сто година од почетка Првог свjетског рата с циљем да се широм свиjета пошаље порука помирења и солидарности”, рекла jе менаџер проjекта и директор Народне универзитетске библиотеке из Бањалуке Љиљана Петровић Зечић. Она jе поjаснила да се проjекат састоjи од три диjела, а то

  У Народноj библиотеци Сребреница сутра ће бити отворена изложба 22 паноа о теми “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и jулскоj кризи” и представљена истоимена књига, као и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића. Након тога биће приказан филм “Сараjево 1914”, те одржана дебата о значаjу Сараjевског атентата. Наjављено jе да ће књиге и осталу документарни грађу представити више научних радника и историчара коjи ће учествовати и у дебати. Ова активност организуjе се у оквиру проjекта “Изучавањем историjе до помирења” коjи финансира ЕУ у саставу програма посвећеног обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свjетског рата, а реализуjе га Народна универзитетска библиотека Републике Српске. Проjекат траjе 18

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат “Изучавањем историjе до помирења” из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера “Сараjево 1914.”, коjе jе амерички “Њуjорк таjмс” 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига “Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године”,

Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран. Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало jе мишљење да су свесно жртвовани у наjтежим борбама 1916. године, jер су они, а нарочито њихови официри, били воjничка снага национално-револуционарне организациjе „Уjедињење или смрт”. Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио jе да jе потпуковник Воjин Поповић два пута команданту Дринске дивизиjе одбиjао наређење да изврши jуриш на Сиву стену. Батаљон Срба добровољаца основан jе 1916. године од бивших добровољаца црногорске воjске из Херцеговине и Боке, коjи су се определили да наставе ратовање у српскоj воjсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран jе

Драги приjатељи, Са радошћу вас позивамо на изложбу фотографиjа Албум сећања на наше претке из Првог светског рата, коjа ће у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига бити отворена од 25. октобра до 1. новембра 2015. године, у хали 2ц. Изложбу ће пратити трибина Ми и они – да ли се разумемо? (Културноисториjски однос према прецима из Првог светског рата и њиховом наслеђу сто година после), коjа jе заказана за 27. октобар у 15 сати, у сали „Иво Андрић“. Учесници трибине су проф. др Мира Радоjевић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, презвитер др Оливер Суботић, Управник Центра за проучавање и употребу савремених технологиjа СПЦ и Александар Василић, аутор и руководилац