Давид А. Коен је био први адвокат међу београдским Јеврејима, а трећи од Јевреја који је свршио правни факултет на Великој школи у Београду. Како кажу они који су га познавали, био је интелигентан, по природи прожет идеалима, врло импулсиван, српски родољуб и велики патриота. У „Споменици погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и Првом светском рату 1912 -1918.” наведено је да „доказа о томе имамо у његовим беседама“ у јеврејским храмовима у Београду, Шапцу, и Пожаревцу, у свечаним приликама. О тим беседама се причало, а осташе и забележене, јер их је сам Коен штампао и објавио у Београду 1897. године. Један примерак је послао и Милану. Ђ. Милићевићу,

Извештавајући о чувеној бици између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на планини Јагодња поред Дрине, „Политика” је у броју од 21. августа 1914. (по старом календару) на првој страни објавила вест: „ЧЕДА ПАВИЋ – Још једна жртва”. Ко је био тај, данас углавном заборављен, човек чију је погибију тадашња редакција овог листа издвојила као посебну, међу око 800 припадника Прве српске армије који су, у сукобу са Шестом аустроугарском армијом, тамо оставили своје животе? Реч је о необичној и по много чему изузетној личности, књижевнику и новинару, који је био већ успешно започео свој живот у Америци, у коју се као политички емигрант склонио 1904, не би ли се

Поједини српски медији су, из само њима знаних разлога, сахранили чувеног Ђорђа Михајловића, чувара српског гробља на Зејтинлику. Чика Ђорђе је жив и здрав и позива све да сврате кад крену у Грчку на море, да, како каже, с њим попију шљивовицу за покој душе славних предака. Не бринем се, добио сам одличног наследника, каже Михајловић за Спутњик. Чика Ђорђе, иако данас улази у деведесету, свакога дана у преподневним часовима дочекује и испраћа бројне групе туриста из свих делова света. Са истим жаром последњих 57 година говори стихове. Иако отежано хода, спреман је да пешачи да би пронашао претке оних који траже прадеду „солунца“ који се није вратио. „Радујем се, ускоро ћемо имати посебан дан“, каже

Полагањем вијенаца у маузолеју-спомен костурници данас је одата почаст страдалим Србима у Првом свјетском рату у логору Јиндриховице у Чешкој Републици, гдје се налазе тијела 7.100 Срба и 189 Руса. Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, гдје је у Првом свјетском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији цијеле Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи. Чувар костурнице Дејан Ранђеловић, који живи у Карловим Варима, већ 27 година брине о том мјесту и напомиње да је у Јиндриховицама страдало 7.100 Срба, док на Зејтинлику у Грчкој лежи око 5.000 српских душа. “Највише је у логору било

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације “Млада Босна”, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови “Младе Босне” извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на

Навршава се стотину година од смрти Владимира Гаћиновића, главног идеолога Младе Босне, борца, поете и књижевника. Залагао се свом жестином за збацивање окупаторске власти Шта би могао неко освешћен, а жељан слободе у окупираној земљи осим да се побуни? Ништа. У то је веровао Владимир Гаћиновић, главни идеолог “Младе Босне”, књижевник, револуционар и поета, од чије се смрти ове године навршава један век. Иако је поживео само 27 година, Гаћиновић је остао упамћен као бескомпромисни борац за слободу у окупираној БиХ, човек који се залагао за збацивање аустроугарског јарма и ослобађање и уједињење свих Срба. Он и његови саборци из “Младе Босне” у историју су ушли када је Гаврило Принцип

У Музеју Војводине у Новом Саду, ул. Дунавска 35, у петак 21. априла, са почетком у 19 часова биће одржана промоција књига “Милунка Савић – витез Карађорђеве звезде и Легије части” и “Војвода Вук – ратничка легенда”. Аутори књига су историчари др Видоје Голубовић – научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду и председник Савеза Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, Предраг Павловић – пуковник ЈНА у пензији и дугогодишњи предавач националне и војне историје на Војној академији у Београду и Новица Пешић – новинар и публициста. Организатори промоција књига су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ Нови Сад www.srpskidobrovoljcins1912-1918.org, Издавачка

У бачком селу Гложан обележена стогодишњица сећања на Божидара Жугића. Мештани Словаци пре неколико година подигли и други споменик на ћирилици Нови Сад – У Гложану, недалеко од Новог Сада, минулог викенда окупили су се чланови породице Жугић, из Србије, Црне Горе и Републике Српске, да поново одају почаст Божидару Жугићу, храбром поручнику Војске Краљевине Југославије. Дошли су да се поклоне сенима дичног претка и још једном упуте захвалност гложанским Словацима што су свих ових деценија, боље од њих самих, чували и сачували успомену на Божидара Жугића. На оба споменика које су мештани овог бачког села подигли у размаку од неколико деценија положени су венци и цвеће. Официр Жугић, родом

Пре сто година није било богохулно да се на данашњи празник игра, па се 15. априла 1917. тим наше телеграфске школе састао с екипом британске 38. болнице Напредак I, II и III У својој књизи „Фудбал у Србији 1896-1918” (с поднасловом: „као и у избеглиштву у савезничким земљама 1916-1918”) историчар нашег спорта покојни Србислав Ч. Тодоровић је записао: „И на Солунском фронту омиљена забава наших ђака-избеглица био је фудбал, мада са честим прекидима и слабијим играчима. Овде је, почетком новембра 1916. иницијативом Велимира Веље Поповића, некада познатог соколског радника, формиран фудбалски клуб „Напредак”, са своја три одељка „Напредак бр. 1” на телеграфском курсу у Солуну, „Напредак бр. 2” у саобраћајној

Комеморација погинулим српским војницима код спомен-капеле са костурницом у Удову на југу Македоније СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915. године. На комеморацији, као и сваке године, без свештеника и верског опела, уз подсећање на историјски догађај, почаст погинулим српским војницима, паљењем свећа и полагањем венаца и свежег цвећа на меморијалу, у име Владе и Војске Србије одали су представници Амбасаде

Док чекамо авионе из братске Русије који би небо над Отаџбином поново учинили српским и слободним не смемо да заборавимо да сами авиони јесу важни, али да је њихова снага увек била у онима који су у кокпиту. За одбрану Отаџбине важно је оружје, јер се бољим наоружањем логично лакше брани и чува домовина. Али пресудан фактор су одувек били и увек ће бити људи, то је управо оно чиме смо увек односили пресудне победе, оно што нам је одувек доносило слободу. Пише: Ненад Благојевић Зато чекајући нове авионе, српски народ још жељније ишчекује враћање оног правог светосавског духа у срца српских војника. Тај тренутак се ближи и поред свих

Први светски рат је српском народу донео незапамћена страдања, муке, патње, али и митске битке као и велику победу. Управо та победа извојевана вером и српским срцем, као и пад Хазбуршке монархије коначно доноси и остварење вековног сна. Вековног али досањаног сна да велика већина Срба живи у својој Отаџбини. Да би разумели тежину борбе коју су Срби прошли као и да у будућности не би правили или понављали грешке морамо добро упoзнати своју историју. Будемо ли је пажљиво читали и слушали нећемо заборавити ни пропустити оно најважније. Знаћемо како су Срби одмах по избијању Великог рата масовно из Аустроугарске прелазили у Краљевину Србију и пријављивали се у добровољце. Ништа