Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Revolucionar koji je voleo operu i Ruskinju sa Volge

Datum objave: nedelja, 23 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

Navršava se stotinu godina od smrti Vladimira Gaćinovića, glavnog ideologa Mlade Bosne, borca, poete i književnika. Zalagao se svom žestinom za zbacivanje okupatorske vlasti

Franc Ferdinand stiže u Sarajevo juna 1914.
Franc Ferdinand stiže u Sarajevo juna 1914.

Šta bi mogao neko osvešćen, a željan slobode u okupiranoj zemlji osim da se pobuni? Ništa.

U to je verovao Vladimir Gaćinović, glavni ideolog “Mlade Bosne”, književnik, revolucionar i poeta, od čije se smrti ove godine navršava jedan vek.

Iako je poživeo samo 27 godina, Gaćinović je ostao upamćen kao beskompromisni borac za slobodu u okupiranoj BiH, čovek koji se zalagao za zbacivanje austrougarskog jarma i oslobađanje i ujedinjenje svih Srba. On i njegovi saborci iz “Mlade Bosne” u istoriju su ušli kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine. Bio je to povod za Prvi svetski rat.

– Nacionalizam je bio trend tog vremena, tadašnja ideologija je imala elemente nacionalnog ujedinjenja, ali i elemente anarhizma, individualnog terora, tiranoubistva – navodi za “Novosti” istoričar Mile Bjelajac.

Uz ideologiju bio je važan i kult samožrtvovanja kome je najviše doprineo čin Bogdana Žerajića, člana Mlade Bosne koji je, nakon neuspelog atentata na austougarskog činovnika Marijana Varešanina, izvršio samoubistvo.

I sam Vladimir Gaćinović posvetio je jedan rad Žerajiću. To je bio i program revolucionarnog pokreta u koji on poziva omladinu. U omladini on je video jedinu snagu koja će raskrstiti sa oportunističkom i konformističkom politikom kakva se po njegovom mišljenju vodila u BiH pod okupacijom.

On piše:

– Najmanje znake života daju oni koji dolaze, mladi Srbi… Cilj ovome sastavu u prvom redu je da izazove revoluciju u duhovima i mišljenjima mladih Srba, da ih spase uticaja izvesnih protivnacionalnih ideja i pripremi za lomljenje okova i stvaranje zdravije osnove nacionalnog života…

Gaćinović nije bio zagovornik jugoslovenstva, koje se u to doba, takođe, videlo kao rešenje srpskog nacionalnog pitanja.

– To je kvarenje srpskog vina hrvatskom vodom – tim rečima opisao je Gaćinović šta misli o jugoslovenstvu.

A poznati hrvatski pesnik Tin Ujević u eseju “Vladimir Gaćinović” piše:

– Upoznao sam ga u Beogradu 1912. godine, kada je, zakopčan kao kakav balkanski državnik, bio nepoverljiv prema nama “braći Hrvatima”.

Prof. Radoslav Gaćinović
Prof. Radoslav Gaćinović

I porodica Gaćinović svog slavnog pretka pamti kao nepomirljivog pristalicu najljuće nacionalne borbe i revolucije.

– Glavne brige Vladimira Gaćinovića bile su nacionalne – kaže o svom pretku profesor Radoslav Gaćinović. – Bio je veoma obrazovan, inteligentan, veliki humanista, čovek širokih vidika i čvrstih uverenja…

Ali, osim što je bio revolicionar, Vladimir Gaćinović imao je i svoju romantičnu stranu.

– Bio je i sportista, voleo je muziku, a najviše je voleo da sluša operu “Karmen”. Bio je romantičan, imao je više ljubavi, a najveća mu je bila Ruskinja sa obale Volge, kojoj je posvetio jednu od najlepših svojih pesama. Govorio je više svetskih jezika, bio je uveren da su sloboda i čast najveće vrednosti. Takođe, bio je veliki altruista i prijatelj – ističe Radoslav Gaćinović.

Vladimir Gaćinović je, ipak, najviše traga ostavio kao revolucionar, a, prema rečima profesora Gaćinovića, bio je i član organizacije “Ujedinjenje ili smrt” koja se dovodila u vezu sa ubistvom austrougarskog prestolonaslednika.

U dokumentu koji je sačinjen nakon istrage o ubistvu Franca Ferdinanda, sa datumom 18. jul 1914. godine piše:

– Vladimir Gaćinović, nameštenik iz Sarajeva sada u Švajcarskoj, stoji na vrhu revolucionarne federacije.

Ovaj borac i revolucionar umro je pod tajanstvenim okolnostima 1917. godine, neposredno nakon što je diplomirao na Univerzitetu u Frajburgu. Njegovi rođaci i prijatelji sumnjali su da je reč o ubistvu, a dr Dimitrije Konjević, koji je izvršio obdukaciju, zapisao je da je u želucu pokojnika pronašao perforacije koje ukazuju na trovanje, najverovatnije arsenikom.

Vladimir Gaćinović u Njujorku 1916. godine
Vladimir Gaćinović u
Njujorku 1916. godine

Hercegovačka gromada

Profesor Radoslav Gaćinović kaže da Vladimirovo delo porodicu podseća na to da je nacionalno opredeljenje, odgovornost i veliki osećaj rodoljublja smisao postojanja.

– Ja, sa velikim ponosom, ističem da je Vladimir Gaćinović bio i ostao jedan od ugaonih kamenova srpstva u stilu simbolike njegovog spomenika koji se kao stražar uzdiže između ponosnih hercegovačkih brda. Ta velika kamena gromada nas uvek podseća na teške i velike dane u kojima je Vladimir proslavio svoje ime, a nas njegove Gaćinoviće zadužio za sva vremena i svojim delom učinio ponosnim. Vladimir je širom sveta na najbolji mogući način predstavljao svoju rodnu Bileću, Hercegovinu i srpstvo u celini i on će za porodicu i za mnoge Srbe ostati večno svetionik.

Kada u UN budu dve srpske zastave…

Istoričar Čedomir Antić, na pitanje da li srpski narod dovoljno ceni mladobosance i njihovu ulogu u istoriji, kaže:

– Poznato je da srpski narod u BiH još nije potpuno slobodan i nema svoju nezavisnu državu. Mi još treba da objašnjavamo sagovornicima iz SAD i EU da su oni koji su hteli slobodne izbore, opšte pravo glasa, odvajanje crkve od države, ukidanje ostataka feudalizma bili borci za slobodu a ne teroristi, dok su na drugoj strani oni koji su branili carski apsolutizam, kolonijalizam, ostatke feudalizma odlučili da idu u svetski rat još 1907… Siguran sam da će jednog dana, kada se u UN budu vijorile dve srpske zastave, i Gaćinović, čovek evropskog formata, dobiti makar svoju malu domovinu koja će mu odati zasluženo priznaje.

Autor: Ljiljana Begenišić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Srbi iz Bosne i Hercegovine u vrtlogu Prvog svjetskog rata …

Naše će senke hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu

Zašto je Princip ubio Ferdinanda | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top