Fudbal na Vaskrs na Solunskom frontu

Datum objave: nedelja, 16 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

Pre sto godina nije bilo bogohulno da se na današnji praznik igra, pa se 15. aprila 1917. tim naše telegrafske škole sastao s ekipom britanske 38. bolnice

Fudbal u izbeglištvu nadomak fronta: timovi Napredak I i Napredak II u Mikri 1917. (Foto iz zbirke Srbislava Č. Todorovića)
Fudbal u izbeglištvu nadomak fronta: timovi Napredak I i Napredak II u Mikri 1917. (Foto iz zbirke Srbislava Č. Todorovića)

Napredak I, II i III

U svojoj knjizi „Fudbal u Srbiji 1896-1918” (s podnaslovom: „kao i u izbeglištvu u savezničkim zemljama 1916-1918”) istoričar našeg sporta pokojni Srbislav Č. Todorović je zapisao: „I na Solunskom frontu omiljena zabava naših đaka-izbeglica bio je fudbal, mada sa čestim prekidima i slabijim igračima. Ovde je, početkom novembra 1916. inicijativom Velimira Velje Popovića, nekada poznatog sokolskog radnika, formiran fudbalski klub „Napredak”, sa svoja tri odeljka „Napredak br. 1” na telegrafskom kursu u Solunu, „Napredak br. 2” u saobraćajnoj školi u Zejtinliku, i „Napredak br. 3” u pekarskoj četi u Mikri. Sva ova tri kluba sačinjavali su „Savez” i uvek su radili u najboljoj saglasnosti. Najpoznatiji igrači su bili: Dimitrije Radivojević, Andra Crvenčanin, Vule Premović, Ljubiša Ivković, D. Pešić, Kosta-Kokan Popović, Drag. Šumanac, Sima Đorđević, Đorđe Blagojević (kapiten), Jezdimir Denić, Vojislav Vukšić, Ilija Ilić, Stevislav Cokić, Nikola Ristić, Ilija Kuzmanović-Reflektor, Vapa, Mitke Ilić, Jovan Kostić, V. Milošević, Sreten Jakić-Ćiva, Miodrag Jovanović-Cine, Jovan Spasojević, Vladeta Miletić, Vladeta Popović, D. Janković, Dragoljub Ilić, Milorad Mitrović i drugi.”

Zbog pobožnosti najvatrenijih fudbalskih navijača kod nas je već postao običaj da se za Vaskrs ne igra fudbal, iako još od ranije, iz drugih razloga, redovna kola nisu u nedelju, nego u subotu. Pre sto godina bavljenje sportom na najveći hrišćanski praznik nije bilo niti bogohulno, niti nesrpsko.

Evo dokaza iz lista s najsrpskijim nazivom („Velika Srbija”), koji je izlazio u Solunu u doba Prvog svetskog rata. U njemu je na Vaskrs, 2. aprila 1917. po julijanskom kalendaru, koji je tada kod nas bio u zvaničnoj upotrebi (15. april po sadašnjem), objavljeno:

„U nedelju 2. ov. mes. biće velika loptačka utakmica između đačkog kluba „Napredak i engleskog kluba „Kanada” iz 38. bolnice. Igralište se nalazi kod automobilske komande. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zahvalnošću. Početak igre u 4 časa.”

Da se na pravoslavni Vaskrs igra fudbalska, to jest, kako se tada govorilo, loptačka, utakmica saopštila je i „Pravda”, list mlađi od „Politike” sedam i po meseci, čiji je vlasnik izbegao iz Beograda, koji su 1915. zauzeli Nemci, Austrijanci i Mađari (vlasnik i osnivač našeg lista Slobodan Ribnikar je s bratom Darkom poginuo 1914. braneći Srbiju na bojnom polju):

„U nedelju 2. ov. m. prvog dana Uskrsa davaće se velika loptačka utakmica između đačkog loptačkog kluba „Napredak”, đaka telegraf. pripravnika, i engleskog kluba „Kanada” iz 38. bolnice. Igralište s leve strane tramvajskog depoa, kod automobilske komande. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zahvalnošću. Početak utakmice u 4. časa.”

S obzirom da je vest u oba lista gotovo od reči do reči ista, uključujući i naslov („Sport”), nameće se zaključak da je tekst dobijen iz istog izvora, pa da je samim tim njeno objavljivanje bilo važno i nekima van redakcije. Da je i u ratnim uslovima sportu pridavan značaj potvrđuje i ova vest iz „Pravde” od 14. marta (27. mart po sadašnjem) 1917:

„G. Ljuba Jovanović, ministar unutrašnjih dela, sa načelnikom g. Ž. Lazićem posetio je prekjuče loptačke utakmice našega Sport kluba sa Englezima. Posle toga g. Jovanović je posetio našu vojnu telegrafsku školu i stanove đaka.”

I za tu utakmicu i u „Velikoj Srbiji” i u „Pravdi” je najava doslovno ista:

„U nedelju 12 ov. mca davaće se velika loptačka utakmica između Đačkog kluba „Napredak” đaka telegrafskih pripravnika i engleskog kluba „Kalamaria.”

Englezi, poznati celome svetu kao najbolji sportisti – a naročito u ovoj igri – bili su ipak dva puta pobeđeni od naših mladih i okretnih igrača, i ako se zna da je ovaj sport uveden kod nas pre deset godina. Kako je ovaj đački klub pokazao odličan uspeh, što se je videlo u prošlim utakmicama, to se nadama da će publika, svojom posetom u velikom  broju odati zasluženo priznanje našim omladincima. Igralište se nalazi s leve strane tramvajskog depoa. Početak utakmice u 3 časa.”

Ishod vaskršnje utakmice nije saopšten. To i nije bilo tako bitno. Sada je rezultat najvažniji, pa i navijači ne dolaze da uživaju gledajući viteško nadmetanje i da daju dobrovoljne priloge, nego da na svaki način „pomognu svojima” da pobede za šta se ne biraju sredstva.

Pošto je takvo ponašanje daleko ne samo od bogougodnog, nego i od civilizovanog, možda je i bolje što se Crvena zvezda – Partizan ne igra za praznik. Kakvi su odnosi ko zna po čemu bismo pamtili ovaj Vaskrs.

Autor: Ivan Cvetković

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Tomislav Kresović: Da se ne zaboravi Srbija na Uskrs 1944 …

Na bombama – „Srećan Uskrs“ ćirilicom! | Jadovno 1941.

KRVAVI USKRS 1944. Saveznici nas bombardovali na Titov …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top