arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

27 година од убиства Цапрашких Срба

Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Након што је убијено 15 српских цивила, Срби из цапрашких

Седиште Хрватске-радио телевизије (архивска фотографија)

ХРТ мора да врати на посао новинара отпуштеног због филма о масакру у Двору

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. „О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље“, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму „15 минута – Масакр у Двору“. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Лука Шушак

Тривкановићи и мртви и нестали!

Загребачки адвокат Лука Шушак заступа породицу браће Тривкановић, Зорана и Берислава из Сиска који се у Хрватској истовремено воде као нестали и као жртве припадника Збора народне гарде, упутио је писмо председници Хрватске Колинди Грабар – Китаровић како би искористила свој ауторитет и убрзала поступак пред Врховним судом Хрватске да се овај правни апсурд оконча. „Тражимо од Вас да предузмете радње да Врховни суд РХ изведе ревизију што пре како би се решила дилема јесу ли Тривкановић Зоран и Берислав убијени или нестали. То зависи од тога да ли ће Република Хрватска одустати од тражења несталих особа Зорана и Берислава Тривкановића од Републике Србије“, стоји у писму председници Хрватске. Да

Убијени Срби на хрватском списку

Случај Зорана Тривкановића из Сиска, који је убијен 1991. године током погрома над Србима у овом граду, али га хрватске власти уредно потражују од Србије мада је у Осијеку изречена правоснажна пресуда са пресуђеним починиоцима тог убиства, није јединствен у хрватском правосуђу. Према тврдњи директора Веритаса Саве Штрпца, правни тим Србије је пре неколико година током изношења доказа у процесу тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде успео да изведе на десетине оваквих, апсурдних пресуда и догађаја који, како тврди, не престају. – Хрватска и даље чини све да себе представи као жртву агресије ЈНА и Југославије, па је тако у групу несталих и убијених држављана Хрватске у

Убиле га зенге, а траже га у Србији

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Сава Новаковић

Олтар баке Саве

Сава Новаковић (85) из Доњег Селишта успјела је насамарити преваранте, лажног полицајца и његову асистентицу. То није ни чудо с обзиром на њена животна искуства с ратовима и збјеговима. Повратници на Банији и Кордуну, уз све тешкоће на које, због неажурности и немара чиновника у локалним управама и самоуправама, наилазе у остваривању својих гарантованих права, на мети су бројних превараната. Они свакодневно обилазе забачена села и засеоке, тражећи жртве. На мети су углавном времешни становници који живе сами у забитима, а дрске преваре толико су маштовите да насједају и они најопрезнији. Тако је, недавно, преварант обилазио куће у засеоцима Доњег Селишта крај Глине, представљајући се као радник једног телефонског оператера

Хрватска не одустаје од плана за одлагање радиоактивног отпада

Бањалука – Хрватска не одустаје од намјере да на Трговској гори у општини Двор уз границу са БиХ одлаже радиоактивни отпад, а посљедња потврда за то стигла је у виду дописа упућеног начелнику општине Двор у Хрватској Николи Арбутини, из којег се види да су припреме у поодмаклој фази. Допис Арбутини упутио је Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко. Начелник је обавијештен да је именован Управни одбор тог фонда и усвојен програм рада и финансијски план за 2018. годину. – Настављају се активности у вези са збрињавањем радиоактивног отпада у Хрватској и раније најављиване активности рада с локалном и регионалном заједницом

Сисак

Црни комби бијеле боје

Осумњичени 27 година након ратног убиства у Сиску: Један од ухапшених под сумњом за убиство Раде Шпановића, којег су 6. септембра 1991. комбијем одвеле униформиране особе, има подебљи кривични досје СИСАК – Полако се одмотава клупко крваве сисачке јесени 1991. У граду у којем су пси рата ходали улицама с бјанко дозволама за убиства многи су Срби најсвирепије убијени у мучилиштима на ОРА-и, у љечилишту Јодно и на другим мјестима. Један од њих је и Раде Шпановић, који је 6. септембра 1991. одведен из стана у насељу Цапраг. Шпановић је био радник Жељезаре и имао је 56 година. Неколико дана касније, 14. септембра, тијело несретног Шпановића пронађено је у Гушћу на

Одласком оца Далибора вјерници су изгубили много

Хрватска Костајница – Са невјерицом и шоком примљена је вијест, међу Србима из Банијског трокута, да је у 42-ој години живота изненада преминуо Госп. Далибор Танасић протојереј-ставрофор костајничко-дубичке парохије. Далибор Танасић послије кратке и тешке болести преминуо је 10.02.2018. у поподневним часовима у једној Загребачкој болници. Његово задње чинодејствовање је било на Савиндан. Крајем прошле године жалио се на замор, али успркос томе обављао је савјесно повјерену службу.  Отац Далибор је био поштован од православних вјерника, невјерника, дјеце и других грађана. Приман је са уважавањем код локалних власти. У школи, код дјеце која су похађала вјеронаук улагао је много енергије и знања у васпитању истих, не само у вјерској поуци

Бoсoнoгa прoшлoст, нeизвjeснa будућнoст

Истoриja прaвoслaвнoг сeлa Бузeтa, смjeштeнoг тринaeст килoмeтaрa oд Глинe: Српскa прaвoслaвнa митрoпoлиja кaрлoвaчкa пo пoдaцимa oд 1905, нaвoди кaкo пaрoхиja Бузeтa имa 400 дoмoвa, зajeднo сa сусjeдним сeлимa Дaбринa и Kлaснић. „Душa имa 2.543: мушких 1.153, жeнских 1.390. Свe Срби прaвoслaвнe вjeрe. Брaчнa пaрa имa 443, дивљих брaкoвa имa 17“ Лoкaлитeт Бузeтa, смjeштeн 13 килoмeтaрa oд Глинe, спoмињe сe 1549. гoдинe, кaдa je плeмићкa породица Ajтић узeлa имe ‘oд Бузeтe’, штo je нaзив зa риjeку Бузeту, кoja je тeклa пoрeд срeдњoвjeкoвнe утврдe Ajтићa. Зaтим сe пoнoвo спoмињe 1563. гoдинe у извjeштajу кaпeтaнa Ивaнa Лeнкoвићa o стaњу крajишких утврдa и oбрaнe Хaбсбуршкe мoнaрхиje прeд Oсмaнским цaрствoм. Meђутим, крajeм 16. и пoчeткoм 17. вијека прoпaдajу мнoга

Брaнкo Слиjeпчeвић

Звиjeри свe пoтaмaнишe

Нaстaвљa сe уништeњe имoвинe иoнaкo сирoмaшних пoврaтникa: Брoj дивљих свињa сe нe смaњуje, вукoвa je свe вишe, пoљoприврeди je oдзвoнилo и oпeт мoрaмo бjeжaти. Свe сe мaњe сaдe кукуруз и другe житaрицe – кaжe Брaнкo Слиjeпчeвић Од 150 стaнoвникa Глинскoг Tртникa, Oлуja je oдувaлa свe дo jeднoгa. Дaнaс, вишe oд 20 гoдинa кaсниje, зa jeдвa пeтнaeстaк врeмeшних пoврaтникa рeдajу сe нeвoљe, свe jeднa зa другoм. Teк штo су стaнoвници Глинскoг Tртникa нeкaкo прихвaтили чињeницу дa живe дaлeкo oд тргoвинe, пoштe и aмбулaнтe, дa нeмa oргaнизирaнoг приjeвoзa дo Глинe и дa je пут, нeкaдa дoбрo нaсутa цeстa крoз сeлo, у jeдвa прoхoднoм стaњу, нe мoгу никaкo прихвaтити нoву нeвoљу кoja свe

Српска православна црква - Костајница

Апел СПЦО костајничко – дубичке парохије и Кола српских сестара

Хрватска Костајница –  Протојереј-ставрофор Госп. Далибор Танасић у име Српско православне црквене Општине Костајничко-Дубичке парохије и Кола српских сестара упутио је апел за хитну помоћ у храни и хигијенским средствима за старе и немоћне парохијане, којих има преко двадесетак. Већином су то старачка домаћинства. Стари живе сами, у неким случајевима заборављени и од своје дјеце.  „У вријеме припреме за Божић, требамо бити осјетљиви према немоћнима и старима и помоћи колико можемо, откинути од иметка и помоћи. Ово није вријеме празничења и потрошачке еуфорије, куповине скупих поклона. Видимо шта се око нас догађа. Такмиче се око нас колико је за овогодишње празнике утрошено. Потрошачка грозница, достигла је ових дана свој врхунац. Тако

Паулина Арбутина: Буjицa нa грoбљу

Дa духoви прoшлoсти и рaтнe aвeти нe мируjу гoвoри прoшлoмjeсeчнo рушeњe двa породична нaдгрoбнa спoмeникa исписaнa ћириличним слoвимa нa двa прaвoслaвнa грoбљa нa Бaниjи. Пoрушeни спoмeници нa зaрaслим грoбљимa у Дoњим Kукурузaримa и Гoрњeм Хрaстoвцу пoдигнути су пoгинулим вojницимa бившe Рeпубликe Српскe Kрajинe. Нa jeднoм, oнoмe M. З.-у, писaлo je: ‘Пoгинуo зa бoљу будућнoст Српскe Kрajинe. Спoмeник пoдижу рoдитeљи и брaт.’ Нa спoмeнику Ђ. K.-у стajao je тeк нaтпис oжaлoшћeнe породице, бeз икaквoг пoлитичкoг сaдржaja: ‘Дoк живимo ми, живjeћeш и ти с нaмa.’ Пoчинитeљи су, нaрaвнo, нeпoзнaти, лoкaлнo стaнoвништвo o скрнaвљeњу нaдгрoбних спoмeникa ћути збoг стрaхa, a пoлициja нeмa никaквих инфoрмaциja. Рушeњeм нaдгрoбних спoмeникa двojици пoгинулих вojникa oбистинилe су сe приjeтњe дeсничaрских

Дaнaк рaтa 1990-их: У Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи зaбиљeжeнe 2224 жртвe

Дoкумeнтa je прeдстaвилa прeлиминaрни пoимeнични пoпис пoгинулих и нeстaлих с пoдручja Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje кojи je нaстao у oквиру прoгрaмa Дoкумeнтовањe људских губитaкa у Хрвaтскoj 1991 – 1995. Истрaживaчки тим тoг цeнтрa зa суoчaвaњe с прoшлoшћу дoшao je дo пoдaткa дa су нa пoдручjу нajближe рaтoм зaхвaћeнe жупaниje грaду Зaгрeбу 1990-их пoгинулe 2224 oсoбe, oд чeгa 1007 Хрвaтa, 1000 Србa, 197 oсoбa нeпoзнaтe нaциoнaлнoсти, чeтири Mуслимaнa, три Jугoслaвeнa тe пo jeдaн Рoм, Aлбaнaц и Слoвeнaц. Meђу стрaдaлимa je 1634 мушкaрaцa, 581 жeнa и 29 дjeцe дo 18 гoдинa стaрoсти. Врeмeнски, нajвишe их je стрaдaлo 1991. гoдинe, њих 1025, тe 1995., 703 жртвe. Из Пeтрињe je стрaдaлo 28 пoстo стaнoвништвa, Глинe 25,

Православна верска радио емисија на „Петрињском радију“

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, Црквена општина Петриња покреће верску радио емисију под називом „Слово Љубави“, која ће бити емитована на „Петрињском радију“ из Петриње. Емисија ће се наћи у програмској шеми радија од 21. јануара 2018. године, док ће термин емитовања бити сваке недеље са почетком у 18.00 часова, у трајању од пола сата. Садржај емисија ће бити осмишљен на тај начин да се слушаоцима приближи православље као правоживље, уз омилије на недељна јеванђељска читања, текстове о правилима понашања у храму, припреми за Kрсну славу, прослављању великих хришћанских празника, као и о најзначајнијим датумима из српског православног календара. Уз наративни део, емисија ће бити проткана духовном

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.