БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачи Хризостом апеловао jе на све прогнане из ове епархиjе да се одлуче за повратак на своjа огњишта и имања. „Ваше опредjељење и одлука за повратак на своjе и обнову свега онога што су наши очеви, ђедови, прађедови и славни преци ствaрaли питање jе историjске и моралне обавеза сваког Србина, ма гдjе био и ма чиме се бавио“, навео jе владика Хризостом. Он jе истакао да jе Међународна конференциjа за избjеглице, прогнане и расељена лица, коjа jе недавно одржана у Сараjеву, посљедња прилика и шанса свим прогнанима и расељеним лицима да остваре основна људска права, а то jе право на враћање имовине,

САРАЈЕВО, /СРНА/ – Бивши предсjедник комисиjе за размjену заробљеника Другог краjишког корпуса Воjске Републике Српске /ВРС/ Милан Иванчевић рекао jе данас на суђењу Мехури Селимовићу, оптуженом за злочине у Краjини, да су ратни заробљеници ВРС коjи су размиjењени у марту 1995. године имали видне повреде по тиjелу. Иванчевић jе рекао да jе заjедно са представницима Комисиjе за размjену Петог корпуса Армиjе БиХ, међу коjима jе био и Селимовић, присуствовао размjени заробљеника 11. марта 1995. године у Личком Петровом Селу под надзором УНПРОФОР-а. „Заробљеници су имали видне повреде на себи. Причали су да су тучени од Цазина до Личког Петровог Села. Нисам дозволио да размиjењени одмах иду у Бањалуку и Дрвар,

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Мирсада Ватрача коjа га терети за ратни злочин против српских цивила у селу Сердари код Котор Вароши 1992. године. У нападу jе убиjено 16 цивила старости између четири и 60 година, више лица jе рањено, међу њима и жена у поодмаклоj трудноћи, а jедна жена присилно jе одведена у заробљеништво гдjе jе противзаконито држана и испитивана неколико дана. У оптужници се наводи да jе у нападу учестовало више од 20 припадника Териториjалне одбране Котор Вароши, међу коjима и оптужени Ватрач, а акциjа jе изведена 17. септембра 1992. године у jутарњим часовима када се наjвећи броj цивила налазио на спавању. Оптужени су знали да су

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Тужилаштво БиХ прикупило jе довољно доказа за подизање оптужнице против ратног команданта Петог корпуса такозване Армиjе БиХ Атифа Дудаковића за ратне злочине почињене на подручjу Краjине од 1992. до 1995. године, сазнаjе „Глас Српске“ из извора блиских истрази. Истрага против Дудаковића и његових сарадника покренута jе jош 2007. године, а на списку осумњичених налази се 21 име. „Без обзира на досадашњу заштиту страних моћника, на чињеницу да jе 90 одсто запослених у Тужилаштву БиХ против подизања оптужнице и на то што ће послиjе подношења тог оптужбеног налога доћи и до протеста у Федерациjи БиХ, оптужница ће сигурно бити ускоро подигнута. Нико не може и не смиjе занемарити велику количину прикупљених

За сутра jе заказано рочиште за изjашњење о кривици пред Судом БиХ у предмету Планинчић и други, коjи се терети за ратни злочин против цивилног становништва српске националности у селу Сердари у општини Котор Варош, саопштено jе из Суда БиХ. Суд БиХ потврдио jе 11. октобра оптужницу у предмету Планинчић и други, коjа оптужене Фикрета Планинчића, Расима Лишанчића и Сеада Мензила терети за кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени током 1992. године, као припадници Териториjалне одбране /ТО/ Котор Варош, заjедно са другим припадницима ТО, учествовали у нападу на цивилно становништво српске националности у селу Сердари, општина Котор Варош, гдjе jе

У Бихаћу jе у току претрес касане „Орљани“ у оквиру истраге за злочине против Атифа Дудаковића, ратног команданта петог корпуса муслиманске армиjе, jавља дописник Срне. Претрес врше припадници Агенциjе за истраге и заштиту /Сипа/, по налогу Суда БиХ. Касарну користи jединица за подршку МУП-а Унско санског кантона, а како Срна сазнаjе у Сипи, у овом се обjекту налази архива петог корпуса из ратног периода. Архива jе пронађена и запечаћена током истраге коjу jе Сипа водила против комесара полициjе Унско санског кантона Раме Бркића. Докази о ратним злочинима петог корпуса муслиманске армиjе пронађени су и током недавне ексхумациjа осам тиjела српских воjника у кругу касарне “Адил Бешић” у Бихаћу. Убиjенима су

У Приjедору jе данас обиљежена 20. годишњица формирања 43. Приjедорске моторизоване и 5. Козарске бригаде Воjске Републике Српске, кроз коjе jе током рата прошло око 35 000 бораца, а 641 борац положио живот за Српску. „Приjедор jе jедан од риjетких градова чиjе су двиjе бригаде дале немjерљив допринос одбрани и изградњи Републике Српске“, рекао jе предсjедник Борачке организациjе РС Пантелиjа Ћургуз. Он jе истакао да jе ово jедан од датума коjи треба обиљежавати како би се на правилан начин прениjела морална обавеза на будуће генерациjе да поштуjу тековине борбе припадника ВРС. Он jе истакао да, захваљуjући борцима ових бригада, данас имамо своjу светињу Републику Српску, коjа jе гарант безбjедности и

Представници Савеза логораша Републике Српске предаће сутра у Загребу државном тужиоцу Хрватске Младену Баjићу документациjу о злочинима хрватске воjске над српским воjницима и цивилима током агресиjе на западнокраjишке општине РС и Посавину од 1992. до 1995. године. Предсjедник Савеза логораша РС Бранислав Дукић рекао jе Срни да се хрватске власти након приjема ове документациjе мораjу суочити са ратном прошлошћу, те процесуирати налогодавце и извршиоце ратних злочина почињених над Србима у БиХ. „Хрватска, коjа jе на прагу чланства у ЕУ, не би никако смjела да прећути и не процесуира ратне злочине коjе су припадници хрватске воjске и ХВО-а починили над Србима током протеклог рата у БиХ и Книнскоj Краjини“, закључио jе Дукић. Делегациjу Савеза логораша РС, коjу предводи Дукић, у