Славонија и Барања Архиве - Страница 4 од 7 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Славонија и Барања » Страна 4

Од избегличке колоне до доктора наука

13. март 2019.

Светислав Мијатовић (27) са четири године морао да напусти родну Славонију, а у Београду постао један од најбољих студената У избегличкој колони која је 1. маја 1995. из Окучана у Славонији кренула за Србију, налазио се и тада четворогодишњи Светислав Мијатовић, који ће 24 године касније постати један од најмлађих доктора наука у историји Физичког факултета у Београду! Тежак животни пут, који је прошао са својом породицом, направио је од Светислава озбиљног човека, држећи га чврсто на земљи и поред свих успеха и признања које је добио. – У колони која је кренула из Славоније био сам са мајком и једногодишњом сестром. После неколико дана смо дошли у Барајево, јер

СМИЈЕШНО МАЛА ОДШТЕТА ЗА СРБИНА ДУШАНА МИОКОВИЋА

18. јануар 2019.

Либерални портали у Хрватској коментаришу увредљиво малу одштету коју је Србин Душан Миоковић добио због мучења којем су га у прошлом рату подвргнули “мерчеповци”. Пакрачки судија је неправоснажно одредио за Миоковића одштету од 75.000 куна /око 10.090 евра/, док се за разне повреде угледа добија дупло већи новац. Тако судије које због повреде части и угледа туже медије редовно добијају одштете у износима од 50.000 /око 6.730 евра/ до 150.000 куна /око 20.190 евра/. Због једне од таквих пресуда, у којима је оштећени добио превелики новац, реаговао је чак и Европски суд за људска права, сматрајући да то није примјерено демократском друштву. Дијана Гранцарић, жупанијски судија у Задру, добила је

Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

30. децембар 2018.

Осијек, један од кључних славонских градова, увек је био пример традиционалног мултиетничког града у чијем је саставу увек у значајном обиму било заступљено становништво различитих ентитета, чији је удео у укупном броју, у неким периодима био чак и изнад 60 процената. У књизи “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880 – 2011”, професор Светозар Ливада анализирајући статистичке податке добијене на пописима становништва у последњих 130 година, наводи да су се највеће промене у етничкој структури становништва Осијека догодиле од 1890. до 1910. када су се масовно досељавале нехрватске етничке групе: Аустријанци, Немци и Мађари. – Разне етничке групе су постале већинско становништво града 1990. године са 64,94 процента, да

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

24. децембар 2018.

За разлику од Славоније – “сестринске” хрватске субрегије, укупно становништво се у Источној Славонији последњих 131 годину више него удвостручило, али је и овде слика драстично измењена с последњим грађанским ратом (1991-1995) и оним што се касније догађало. Срби су и у Источној Славонији од народа који је чинио трећину становништва дошао у позицију да их је сада мање од 15 процената. “Учешће два већинска народа, хрватског и српског, у укупном становништву ове славонске субрегије (остале мањинске етничке групе заступљене су са свега око 10 процената) био је релативно уравнотежен све до 1991. године и кретао се између 35,64% према попису из 1900. и 65,01% према попису из 1991. хрватског

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

23. децембар 2018.

Славонија је историјско-географска регија на истоку Хрватске која се простире између река Драве, Саве и Дунава. Са површином од 12.556 квадратних километара највећа је регија, коју зову “житница Хрватске”. Уколико би се збирно оценио период од 131 годину – временски интервал у коме је професор Светозар Ливада спровео истраживање пописа становништва од првог, одржаног 1880, до последњег из 2011, према националној припадности, хрватско становништво се повећало за 71,31 проценат, а српско становништво се истовремено драстично смањило за 74,69 одсто! Геноцидна политика НДХ Наизглед, у томе не треба тражити ништа чудно, зато што су Хрвати у Славонији увек чинили већинско становништво, од најнижег процента установљеног 1900, када их је било 46,77

Милаковић: Није лако бити Србин у Вуковару

20. децембар 2018.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена убијених у јулу и августу 1991. године. Дан након што је вуковарски ХДЗ затражио да се забрани рад Демократског савеза Срба тврдећи да његови чланови износе неистине о деведесетим годинама прошлог века, заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена вуковарских Срба који су убијени у јулу и августу 1991. године, а реч је о цивилима који са ратним дејствима нису имали везе. -Ти су људи пореклом Срби, то су цивилне жртве, и кривци који су их убили никада нису одговарали. У Вуковару се говори о

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА У ПАУЛИН ДВОРУ

12. децембар 2018.

Навршило се 27 година од када су хрватске снаге у кући Андрије Буквића у Паулин Двору код Осијека убиле 18 цивила /17 Срба и један Мађар/ који су се ту налазили у некој врсти кућног притвора, просјечне старости 64 године. Након мучног убиства недужних цивила, њихови посмртни остаци одвезени су са мјеста злочина и скривени на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је “гробница” прекривена старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је зетечена и убијена ван “куће смрти”. С циљем уништавања трагова злочина, злочинци су кућу Андрије Буквића дан по убиству експлозивом сравнили са земљом, саопштено је из Документационо

СУТРА СЕ НАВРШАВА 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА У ПАУЛИН ДВОРУ

11. децембар 2018.

Сутра се навршава 27 година од када су хрватске снаге у кући Андрије Буквића у Паулин Двору код Осијека убиле 18 цивила /17 Срба и један Мађар/ који су се ту налазили у некој врсти кућног притвора, просјечне старости 64 године. Након мучног убиства недужних цивила, њихови посмртни остаци одвезени су са мјеста злочина и скривени на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је “гробница” прекривена старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је зетечена и убијена ван “куће смрти”. С циљем уништавања трагова злочина, злочинци су кућу Андрије Буквића дан по убиству експлозивом сравнили са земљом, саопштено је из

Линта: Туђманов циљ био велика Хрватска, а не идеал људских права

11. децембар 2018.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да је циљ Фрање Туђмана био да рехабилитацијом усташтва, антисрпском реториком и прогоном Срба изазове рат с циљем стварања етнички чисте велике Хрватске, те оцијенио као “безочни цинизам” изјаву хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић да је Туђманов циљ био да оствари идеал људских права. “Фрањо Туђман је ратни злочинац који је измакао руци правде због своје преране смрти и због двоструких стандарда западних сила”, саопштио је Линта. Према његовим ријечима, иако је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале /Анту/ Готовину и /Младена/ Маркача, ипак, је утврдио да су током и послије акције “Олуја” почињени бројни ратни злочини с циљем етничког чишћења Срба

НАВРШИЛО СЕ 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА ИЗ СЕЛА КЛИСА И КИП

18. новембар 2018.

Данас се навршава 27 година од монструозног убиства 18 српских цивила из западнославонских села Клиса и Кип, које су починили припадници хрватске војне полиције у затвору “Рибарска колиба” у Марином Селу, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”. “Веритас” подсјећа да су припадници хрватске војне полиције у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, довели их у Марино Село, затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. “Мучили су их потапањем у води, прикључивањем на индукторску струју, одсјецањем ушију, резањем по прсима и ставаљењем соли на ране, газили су их ногама,

ДАНАС 27. ГОДИШЊИЦА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА У ПОЖЕШКОЈ КОТЛИНИ

29. октобар 2018.

Навршава се 27 година од етничког чишћење 26 српских села Пожешке котлине према писаној наредби државног органа Хрватске, која је била прва и једина у Европи послије Другог свјетског рата, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима “Веритаса”, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Према наводима “Веритаса”, за ово етничко чишћење још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. “Веритас” подсјећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције почели спроводити “Наредбу о евакуацији”

Саво Штрбац: Пси рата

18. октобар 2018.

Причу о анимирано-документаристичком филму “Chris The Swiss” , дебитантско дугометражном остварењу Швајцаркиње Ање Кофмел (режија и сценариј), настао у швајцарско-хрватско-њемачко-финској копродукцији, о којем бруји цела Европа, интензивно пратим од пролећа ове године. Филм је премијерно приказан у Кану у мају ове године, у склопу програма “Недеља критике”, а публика га је имала прилике видети и на Анимафесту, у Мотовуну и у Опатији, у Аннецyу, Карловим Варима, Локарну, Сарајеву, Мелбурну, Призрену. У септембру је приказан и на Европском фестивалу фантастичног филма у Стразбуру, где је освојио награду “Златна рода” за најбољи анимирани филм. Септембра ове године почео се приказивати и у биоскопима широм Швајцарске, а ускоро ће се почети приказивати и

Нацистичка химна се орила хрватском школом: Домар пустио погрешну верзију

17. октобар 2018.

На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. Озлоглашена верзија немачке нацистичке химне пуштена је пред шокираним представником немачке Амбасаде Арнеом Хартигом и директором Гетеовог института Матијасом Милером-Виферигом. “Најн, најн, то није добра верзија, угасите то! “, повикала је модератор програма из Гетеовог института Милка Јурковић, која је била видљиво узнемирена, али

Жарковић: Ограниченим ексхумацијама прикривају размјере злочина

10. октобар 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић сматра да Хрватска свјесно избјегава ексхумацију на цијелом простору бивше Републике Српске Крајине /РСК/ у намјери да сакрије размјере ратног злочина над Србима у војним операцијама “Бљесак” и “Олуја” 1995. године. “Чудно је да Хрватска избјегава да ексхумира све страдале српске војнике и цивиле у РСК, посебно у западној Славонији, те на простору Горског Котара, гдје нису вођене борбе”, рекао је Жарковић Срни. Према његовим ријечима, логично би било да Хрватска, да би показала истинску вољу и да је демократска земља, врши ексхумацију српских жртава рата на цијелом простору РСК, а не само на ограниченим локацијама. Жарковић је подсјетио да је

Старци међу рушевинама чувају гробља и чекају родбину из Србије

3. септембар 2018.

У Копривни, Шишљавићу, Чечавцу, Вучјаку, Расни и другим српским селима код Славонске Пожеге у Хрватској нигде никога. Исти су призори и на широком подручју Пакраца, Липика, Дарувара, Окучана, Јасеновца, Рајића, Старе и Нове Градишке. Тек по нека кућа у ратом опустошеној Славонији је насељена али њихови становници не нуде нарочити оптимизам. Они су дошли на огњиште, на родну груду терани носталгијом и жељом да ту, на очевини и дедовини заврше животно путовање. Годинама, кажу свештеници западнославонске епрахије којом управља владика Јован Ћулибрк, пореклом из Градишке у РС, смењују се сахране и опела, а крштења су реткост. – Дани пролазе у ишчекивању бољег времена које ускоро неће доћи, и посета деце, потомака расутих