arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ана Лукић

Ана Лукић – Хрватица коју су силовали и убили хрватски војници у Вуковару!

Мешовити бракови између припадника различитих народа и народности били су нешто чиме се поносила некадашња југославенска социјалистичка држава. Међутим, времена када је то било нормално, чак и пожељно, далеко су за нама. Деведесетих година прошлог века, у предвечерје крвавог рата у Вуковару, да сте у браку са Србином или Хрватом било је нешто што је требало скривати. Ана Лукић (р. Маљевац), по националности Хрватица, била је удана за Богдана Лукића, Србина. Заједно су стекли четири сина и живели у кући коју су тешком муком градили. Ни једно ни друго нису могли ни да сањају какво зло ће их те 1991. године снаћи. Иако је стање у Вуковару и његовој околици

Полагање венаца (Фото: О. Јанковић)

Сећање на погинуле у Хрватској

Панчево – На споменик борцима општина Панчево и Ковачица погинулим у ратним сукобима од 1991. до 1999. године положени су венци и одржана церемонија сећања у присуству породица погинулих, представника удружења ратних ветерана Панчева и Србије, ратних војних инвалида, пензионисаних војних старешина, синдиката МУП Србије Полицијске управе Панчево, чланова СПС-а и Покрета социјалиста, борачких удружења, сабораца и пријатеља. „Тог 16. октобра 1991. године на источнославонском ратишту погинула су петнаесторица Панчеваца, зато се на овај дан окупљамо, а уклесана имена наших другова из 31. бригаде под командом генерала Енеса Таса морају нам бити наук да се овакви братоубилачки ратови никада не понове”, поручио је Тодор Стојановић председник Удружења бораца Панчева. Прошлог децембра

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

Црнo – бeли свeт

Хистoричaри и други стручњaци нa вукoвaрскoj кoнфeрeнциjи ‘Из нaшe пeрспeктивe – млaди o суoчaвaњу с прoшлoшћу’: Нaoпaкo, прeидeaлизирaнo, jeднoстрaнo приступaњe 1990-тим гoдинaмa oптeрeћуje ситуaциjу у рeгиjи и Хрвaтскoj – кaжe Tврткo Jaкoвинa Суoчaвaњe с прoшлoшћу тe успoстaвa и рaзвoj кoнструктивнoг диjaлoгa мeђу грaђaнимa Вукoвaрa и рeгиje, циљ je вукoвaрских кoнфeрeнциja кoje вeћ двaнaeст гoдинa oргaнизуjу Eврoпски дoм Вукoвaр и Фoндaциja ‘Фридрих Eбeрт’. – Oвe кoнфeрeнциje смo oдржaвaли тoкoм гoдинa кaкo бисмo пoкрeнули рaзгoвoр o трaумaтизoвaнoj прoшлoсти нaшe зeмљe, a пoсeбнo Вукoвaрa и њeгoвих грaђaнa – кaжe Лaнa Majeр, прeдсeдницa Eврoпскoг дoмa Вукoвaр. Имaмo дoминaтaн нaрaтив o Дoмoвинскoм рaту. Mислим дa тaj ниje нa прaвoм путу jeр ћe ствoрити вишe пoтeшкoћa нeгo

Милан Тепић

Мајору Милану Тепићу, Синђелићу нашег времена, биће откривен споменик у Београду

Србија ће се овог месеца одужити једном свом хероју. Мајору Милану Тепићу, Синђелићу нашег времена, биће откривен споменик у Београду. Мало који грађанин Србије није чуо за херојски чин овог јунака. Не желећи да у усташке руке падну значајне количине муниције и минско-експлозивних средстава, а без опције да се одбране од налета хрватских сепаратиста, 29. септембра 1991. доноси готово идентичну одлуку попут Стевана Синђелића два века раније на Чегру – диже у ваздух магацин муниције касарне у Бјеловару, уз полагање сопственог живота на олтар Отаџбине. „Једном људи дају реч, она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу бранити ову земљу ако јој буде тешко.” Мајор Тепић остао

Завод за судску медицину Загреб

Идентификован Миливоје Максић, након 22 године

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификован је припадник Српске војске Крајине Миливој Максић, који је погинуо у хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ 1. маја 1995. године у западној Славонији, изјавио је Срни члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић. Мишић је рекао да ће сутра поподне на граничном прелазу Градишка бити извршена примопредаја посмртних остатака породици ради сахране. Миливоје /Петар/ Максић рођен је 1956. године у Дарувару у Хрватској, а биће сахрањен у суботу, 8. априла, у 12.00 часова на Пердуовом гробљу у Бањалуци. Извор: СРНА Везане вијести: На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује … Почела ексхумација српских жртава

Миодраг Линта

Кубуревићева да затражи преиспитивање пресуде десеторици Срба

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта позвао је министра правде Србије Нелу Кубуровић да од министра правосуђа Хрватске Aнте Шпрље затражи да пресуда изречена десеторици Срба из Трпиње буде преиспитана због неправилности током суђења. Линта сматра да десеторици трпињских Срба, који су осуђени за ратни злочин, није омогућено право на праведно и поштено суђење, те да су они због погрешног приступа и атмосфере створене прије и за вријеме суђења унапријед били осуђени. „Створен је парадокс да су десеторица Срба из Трпиње морали доказивати своју невиност, умјесто да им је у скандалозном и политички мотивисаном судском поступку доказивана кривица“, указао је Линта. Он је подсјетио да је у кривичном поступку

Готовина опет међу Србима

Тенкови, два хеликоптера с ознакама ЈНА у ниском лету, војни камиони, професионални војници с тешким наоружањем, четници с кокардама и брадама, упали су првих мартовских дана у западнославонско село Гређане, уз одјеке детонација и пратњу тенковских борби. Иако је све личило на изненадну окупацију, било је то само снимање филма ‘Генерал’, о лику и дјелу хрватског генерала Анте Готовине, чији је режисер Антун Врдољак. Изненадни упад у село Гређане је шокирао малобројне српске повратнике, углавном старачке доби, који су слушали одјеке детонација за најављени филмски мегаспетакл сакривени у својим домовима. Након уласка Хрватске војске 6. септембра 1991. године је село кроз три дана девастирано, попаљено и убијено је 12 мјештана,

У Грeђaнимa сe тeшкo живи – Стojaн Скoпљaк, Mићo Чaлић и Слaвкo Jaгличић Фото: Joвицa Дрoбњaк

Kaд je дивљaч зaштићeниja oд људи

У Грeђaнимa сe oдвajкaдa живjeлo oд пoљoприврeдe, aли пoљa сaдa пустoшe дивљe свињe из oближњeг лoвиштa. ‘Приje три гoдинe приjaвиo сaм штeту кoja ми je пoчињeнa нa усjeвимa пшeницe. Нaкoн нeкoликo мjeсeци пoнудили су ми 180 кунa oдштeтe. Ma зaмислитe! Истjeрao сaм их из двoриштa, a пaрe нисaм узeo’, кaжe Mићo Чaлић У сeлу Грeђaнимa, у стaрoгрaдишкoj oпштини, дaнaс je свeгa 118 oд прeдрaтних 530 стaнoвникa. У тoм изрaзитo пoљoприврeднoм крajу нeкaдa сe држaлo чaк хиљaду крaвa, a сaдa су oстaлe сaмo чeтири. Ни кoњa вишe нeмa, прeмдa je приje рaтa у тoм диjeлу Лoњскoгa пoљa гaлoпирaлo нa стoтинe њих. У Грeђaнимa живи свeгa дeсeтaк oсoбa млaђих oд 40 гoдинa,

Брат покојног Жарка / Страдао: Жарко Милачић / Отац Братимир Милачић

Тело сина стиже после 26 година

Посмртни остаци Жарка Милачића (23) из Мердара данас ће бити допремљени из Хрватске. Погинуо1991. Хрвати скривају масовне гробнице па жртве предају појединачно До сада сам свога Жарка сахрањивао двадесетак пута. Сваке године јављали су да ће бити ископавања масовних гробница у Хрватској, али сам тек јуче, када су нам јавили да ће допремити његово тело, схватио да ће мој син, данас коначно наћи мир у свом Мердару. Иако свестан да му је син настрадао на ратишту још 1991. године, где је као двадесеттрогодишњи младић отишао добровољно да брани свој народ, Братимир Баго Милачић (77) из Мердара, каже да му је сада теже него када је син отишао на пут без

Јагода Басталић

Поново на удару Срби и Југословени

Хрватски десничарски портали и јавне личности настављају да преносе позиве на линч свих оних који су проказани као Срби или Југословени, а посљедњи сучајеви су у вези са новинарима Јагодом Басталић и Предрагом Луцићем. Дубравко Јошић, капетан Хрватске војске, оптужио је Басталићеву и њену породицу да су деведесетих година радили за, како је навео, „агресорске медије“ у Крајини. Он је у писму уреднику Информативног програма приписао Јагоди Басталић да је радила на српском Радију Окучани, те да су јој отац и брат били „команданти агресорске војске“. Јошић је тражио да се Јагоди Басталић, због националног поријекла /српског/ и припадања „агресорској породици“, како је навео, „онемогући рад на ХРT-у“. Он је

Свијеће

Навршило се 25 година од убиства Срба у Машићкој Шаговини

Данас се навршава 25 година од убиства 55 људи из села Машићка Шаговина, код Новске, које су заробиле, а потом на свиреп начин убиле хрватске снаге, предвођене генералом Винком Штефанеком, приликом упада у село током обиљежавања славе Светог Николе. За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред  међународним судовима, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Међу заробљеним и убијеним житељима, био је 31 цивил и припадник Територијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије који су са њима прослављали Светог Николу. У нападу на село, које су више од 90 одсто чинили Срби, учествовали су припадници 108. и 121.

Свијеће Фото: РТРС

Прије 25 година извршен злочин над Србима у Паулин Двору

На данашњи дан прије 25 година припадници Хрватске војске убили су 17 српских цивила и једно лице мађарске националности у Паулин Двору код Осијека. За овај злочин осуђена су само два извршиоца, док нико није одговарао по командној одговорности, као ни за премјештање посмртних остатака жртава и прикривање злочина, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. У ноћи 11. на 12. децембар 1991. године, више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића, у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су се мјештани углавном српске националности налазили у некој врсти кућног притвора. Хрватски војници су због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама

„Мирна реинтеграција“ – поглед са друге стране

Видимо да Република Хрватска нуди своје „услуге“ и жељу да пренесе властита искуства Украјини како би им помогла у „мирној интеграцији“ подручја Новорусије. Новорусија је створена и питање њене интеграције, посебно мирне је хипотетичко питање. Ипак, уколико заједнички интерес свих заинтересованих покаже да је неки облик заједнице Новорусије и Украјине могућ и потребан можда би било интересантно из српског угла анализирати „искуства“ са односом Срба у Хрватској и њихове „реинтеграције“ како би се помогло представницима Новорусије да не направе грешке које је направила српска страна у процесу припреме, потписивања и имплементације споразума. Посебно јер су се српске власти показале веома успешне у препуштању територија настањених Србима у „уставноправни“ поредак других

ПРЕКИ СУД Жупанијски суд у Осјеку водио скандалозан процес против десеторице Срба из Трпиње

Срби осуђени на 139 година затвора без иједног доказа!

Стеву Пантића (60) и још деветорицу Срба из Трпиње код Вуковара суд у Осијеку осудио на 139 година затвора на основу тврдње непоузданог сведока, локалног пијанца, „да се прича по селу да су они убијали хрватске цивиле 1991“ А Главашу само осам година Исти суд који је десеторицу Срба осудио на 139 година робије, хрватског ратног злочинца Бранимира Главаша осудио је на само осам година затвора и поред доказа да је директно одговоран за убиство најмање десеторо Срба у Осијеку током 1991. године. Што је најгоре, Главаш је одлежао само три петине казне (око пет година), и то у затворима у БиХ, пре него што је пуштен на слободу марта

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.