Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина коjи су над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сараjева, починили припадници такозване Армиjе РБиХ, Териториjалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравоjних муслиманских наоружаних формациjа коjима су командовали освjедочени предратни криминалци, силеџиjе и шљам сараjевског подземља Припремио: Огњен БЕГОВИЋ У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, 2. и 3. маjа 1992. године, потврдио jе Срни министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. „Нажалост, ни послиjе 21 године, у Добровољачкоj

Сараjево – Поносна сам на свог оца Милутина Наjдановића коjи jе због своjих патриотских осjећања мучки убиjен. Он ниjе знао да се спрема рат, те смо тако наивно остали у Сараjеву кад jе рат почео. Још jе наивниjе то што смо вjеровали у људскост. Читали смо Aндрића и његово “Писмо из 1920”, али ништа нисмо научили. Рекла jе ово “Гласу Српске” наjмлађа кћерка угледног сараjевског љекара Милутина Наjдановића, Мирjана Наjдановић-Коjић. Исповиjест Монструозан злочин над љекаром Грудне хирургиjе проф. др Милутином Наjдановићем остао jе под велом таjне и нериjешен више од двиjе децениjе. Он jе убиjен у ноћи 14. августа 1992. године у ратном Сараjеву, а истраге о том убиству, као ни

Рада Драгичевић, маjка деветогодишње Мирjане, девоjчице коjу су 1992. године, на њене очи, муџахедини у селу Доња Биоча, наjпре силовали, а затим и заклали, данас живи на ивици егзистенциjе. Рада некако преживљава као подстанар (са незапосленим сином и jош живим родитељима) од свега 160 евра месечно. Да апсурд буде jош већи, због скандалозне небриге и нехуманости надлежних у Републици Српскоj, она ће наjвероватниjе подићи кредит како би, уместо државе, поставила споменик кћерки страдалоj у монструозном догађаjу пре 21 године. – Септембра прошле године сам напокон успела да пренесем Мирjанине остатке из Илиjаша на Воjничко гробље у Сокоцу. Покопали смо jе уз православне обичаjе пет дана пре њеног рођендана. Али, и то бих све сама морала да

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НАГОВИЈЕСТИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи, у центру Сараjева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што jе наговиjестило грађански рат у бившоj БиХ.Циjели случаj jе прилично jасан, о чему постоjе изjаве свjедока овог злочина, као и видео-касета циjелог догађаjа.  Тог дана, приjе 21 годину, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршиjи, гдjе jе у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала jе муслимана. Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док jе свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им

„Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“…Радоjка Пандуревић jе, након 1 339 дана проведених у логору, пуштена увече 26.jануара 1996.године, само ноћ приjе његовог распуштања. Приредио: Миро ПЕЈИЋ БРАТУНАЦ, 31.ЈАНУАРА/СРНА/- Приjе 17 година затворен jе злогласни логор „Силос“ у Тарчину код Хаџића, а jош нико ниjе осуђен за вишегодишња мучења, злостављања и убиства Срба. „Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“. Хашки трибунал ниjе никог процесуирао за четворогодишње мучење више од 700 Срба у том логори као и за мучења неколико десетина Хрвата у jедном краћем периоду. У Суду БиХ у току jе суђење

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сараjева, у коjем jе било заточено више од 600 српских цивила, затворен jе на данашњи дан 1996. године. У „Силосу“, коjим jе управљала Армиjа РБиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребиjања, тортура и мучења глађу. Оваj концентрациони логор за Србе отворен jе 11. маjа 1992. у обjекту у коjем се приjе рата чувала пшеница, а затворен jе 27. jануара 1996. године на Светог Саву, односно два мjесеца након што jе потписан Деjтонски мировни споразум. Случаjно или не затворен jе истог датума када и концентрациони логор „Аушвиц“. У логору „Силос“, jедном од укупно 126 на подручjу ратног Сараjева, углавном су били

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

Армиjа БиХ jе на пиjаци Маркале извршила ратни злочин над сопственим народом, потврдио jе jош jедан официр Унпрофора, канадски маjор Џон Расел. У jедном подруму у центру Сараjева у коме су муслиманске снаге током рата држале минобацаче разног калибра, припадници УН су недуго по експлозиjи на пиjаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, открили минобацаче ручне израде коjи су по свим карактеристикама одговарали бацачу из кога jе испаљен хитац коjи jе убио 68, а ранио 198 људи.  Ово ће током следеће недеље, на суђењу првом председнику РС, Радовану Караџићу, детаљно образложити некадашњи маjор канадске воjске Џон Расел, коjи jе током ратних година био у саставу Унпрофора у БиХ. Маjор Расел jе

Душан Шкрба негирао да jе ватра – у случаjу Маракала 2 – могла да буде отварана из миниобацача 120 мм jер су сви минобацачи великог калибра били измештени на 20 километара изван зоне Сараjевско-романисjког корпуса, где су били под контролом Унпрофора Говорећи о циљевима Сараjевско-романиjског корпуса, био jе категоричан: да jе циљ био искључиво заштита своjе линиjе фронта на етничким српским просторима и да се спречи пробоj Првог корпуса Армиjе БиХ из муслиманских делова града Сараjева НОВУ хашку недељу, у наставку извођења сведока одбране Радована Караџића, отворио jе командант Мешовитог артиљериjског батаљона Воjске Републике Српске у Лукавици Душан Шкрба. Пред већем судиjе О-гон Квона. Шкрба jе негирао да jе његова

Хаг – Исказ ирског официра и посматрача Уjедињених нациjа Пола Конвеjа, као сведока одбране бившег председника Републике Српске Радована Караџића, сугерише, како jе рекао Караџић на суђењу у Хагу, да jе граната коjа jе у августу 1995. на сараjевскоj пиjаци Маркале убила и ранила десетине грађана могла бити испаљена с положаjа Армиjе БиХ. Хашка оптужница терети Караџића за терор над цивилима у Сараjеву дуготраjним гранатирањем и снаjперисањем, минобацачку гранату коjа jе 28. аугуста 1995. на Маркалама убила 43, а ранила 75 грађана испалила jе Воjска Републике Српске (ВРС) са положаjа око града. Конвеj jе као сведок одбране Караџића изjавио да jе у децембру 1995. открио минобацачки положаj Армиjе БиХ удаљен

– На Рогосиjи код Власенице данас jе обиљежено 20 година од погибиjе 29 српских бораца коjе су на овоj коти убили припадници муслиманских воjних формациjа. Палим припадницима Воjске Републике Српске на Рогосиjи jутрос jе служен парастос у власеничком храму Светих апостола Петра и Павла. Затим jе код спомен-обиљежjа на овом узвишењу положено цвиjеће и запаљене свиjеће. Предсjедник општинске Борачке органиазциjе Споменко Стоjишић напомиње да jе ово наjброjниjе страдање српских бораца у jедним дану у региjи Бирач коjи су побиjени на веома бруталан начин. „То jе била неравноправна борба. Они коjи су рањени послиjе су малтретирани, било jе ту и клања, паљења и иживљавања на разне начине. Страшно jе каква су

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да одустаjање Берка Зечевића од намjере да у БиХ обави експеримент коjим би доказао да jе Воjска Републике Српске, наводно, крива за масакр на сараjевскоj пиjаци Маркале у фебруару 1994. године, показуjе да се представници режима у Сараjеву боjе истине о Маркалама. „Симптоматично jе да у Сараjеву спречаваjу Зечевића да обави оваj експеримент, што свакако даjе за право тимовима одбране бившег предсjедника Српске Радована Караџића и генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу да истраjу на извођењу реконструкциjе овог и многих других спорних догађаjа.“ – рекао jе Велимировић Срни. Он jе подсjетио да jе вjештак-балистичар Зечевић сличан експеримент урадио и у

Посмртни остаци jедне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, дjевоjчице Мирjане Драгичевић – коjа jе приjе 20 година прво силована, а потом убиjена – сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сараjева. Из МУП-а Републике Српске указуjу да, упркос доказима, ниjедан ратни злочин муџахедина jош ниjе процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортуjу муџахедине у афро-азиjске земље, иако су поjедини осумњичени за злочине. Мирjана, коjа jе кад jе убиjена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била jе сахрањена у оближњем Илиjашу, али су на захтjев њене маjке – коjа jе главни свjедок злочина – посмртни остаци данас пребачени на Соколац. Маjка,