Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево организоваће сутра у Источном Новом Сараjеву обиљежавање Дана несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату. „Прошле су 23 године од када су нестали први сараjевски Срби, а те трагичне догађаjе обиљежавамо у знак сjећања на дан првог масовниjег нестанка такозване групе осам, коjи су нестали у jедном дану и од коjих посмртни остаци шест наших људи никада нису пронађени“, рекао jе данас Срни предсjедник Регионалне координациjе Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево Мирко Вранић. На оваj датум, истиче он, обиљежаваjу се и сви други нестанци Срба у овоj региjи, за чиjим посмртним остацима се

У уторак, 7. априла, у Сараjеву jе одржана промоциjа филма “Нема али”, у режиjи Фарука Соколовића. Повод за филм jе текст коjи jе Харис Јусуфовић обjавио на порталу Бука приjе шест мjесеци. Аутор: Александар Трифуновић Текст под насловом “Хоћу да знам шта се десило са моjим комшиjама Србима у рату” прочитало jе 50 000 људи. То jе jедан од наjчитаниjих текстова на нашем порталу. На премиjери филма било нас jе педесетак. Међу нама jе била и Слободанка Мацановић, жена коjа трага са посмртним остацима своjих родитеља, Марине и Радослава Комљенца, коjи су одведени 26. jуна 1993. године из свог стана у Сараjеву и убиjени на Казанима. На почетку филма, Слободанка

Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио… БиХ jе одговорна према породици Старовлах… Александар и Јеремиjа Старовлах у Тузли послиjе звjерске акциjе СФОР-а Припремио: Невенко Ерић На данашњи дан приjе 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, коjе су УН и ЕУ задужили да чуваjу мир у БиХ, на Палама су бестиjално претукли православног свештеника протоjереjа-ставрофора Јеремиjу Статровлаха и његовог сина вjероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали. Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изjавио jе Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана ниjе сазнала ко

Бивши припадник Службе државне безбjедности МУП-а БиХ (СДБ) Един Гараплиjа рекао jе данас на суђењу некадашњем команданту Главног штаба Воjске Републике Српске генералу Ратку Младићу да jе паравоjна формациjа СДБ-а БиХ „Шеве“ снаjпером 1995. године убила француског припадника Унпрофора, иако jе за то оптужена српска страна. Гараплиjа jе нагласио да jе иста паравоjна формациjа, у маjу 1993. године убила сараjевски пар Адмиру Исмић и Бошка Бркића, коjи су прозвани сараjевским Ромеом и Јулиjом, док су покушавали да из центра Сараjева преко Врбања моста пређу на Грбавицу. „И таj злочин неки званичници у Сараjеву затим су приписали Србима“, указао jе свjедок Гараплиjа пред Хашким трибуналом, преносе београдски медиjи. Он тврди да

Један од безуспjешних покушаjа тражења несталих Срба у Сараjеву од стране Института за нестала лица БиХ Удружење породица несталих лица Сараjевско-романиjске региjе подниjело jе приjаву Министарству за људска права и избjеглице против члана Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амора Машовића због кршења Закона о несталим лицима коjи не дозвољава политички ангажман службеника коjи учествуjу у процесу тражења несталих. „Имаjући у виду да jе Машовић већ дужи низ година политички ангажован као високо позиционоирани функционер СДА, те да jе и у новом сазиву Дома народа Парламента Федерациjе БиХ изабран за делегата, очигледно jе да jе дошло до кршења Закона о несталим лицима, те ниjе могао бити изабран у Колегиjум

Муслимански снаjпериста са зграде „Лориса“ на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероjа, убио jе 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу коjе су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броjу 59, у насељу коjе jе тада било под српском контролом.     Везане виjести: 11. март 1995. – Сметале им српске дjевоjчице у Сараjеву

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић изjавио jе данас да само одбори породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида у оквиру ове организациjе имаjу репрезентативни статус за циjелу Српску и да то треба афирмисати у jавности. Након састанка Одбора породица погинулих бораца коjи jе одржан у Биjељини Савчић jе рекао новинарима да међу садашњих двадесетак удружења од jавног интереса за Републику Српску нико, осим БОРС-а, не испуњава услове за таj статус. „Осим БОРС-а, нико од тих удружења нема потребну териториjалну заступљеност у свим општинама Републике Српске и желим да се у овоj важноj области афирмише БОРС и рад наших одбора породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида“, закључио

Служен парастос у Братунцу погинулим Србима из Сараjева Служењем парастоса, прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих и полагањем цвиjећа код централног спомен крста погинулим борцима са сараjевског ратишта, коjи су пренесени и сахрањени у братуначком гробљу, данас jе завршен дводневни програм обиљежавања 19 година од исељавања сараjевских Срба са своjих огњишта. Парастосу jе присуствовао већи броj чланова породица сахрањених бораца са сараjевског ратишта и њихових сабораца коjи живе у Братунцу и Сребреници, а цвиjеће су положиле делегациjе Борачке организациjе и Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Видомир Бандука из братуначког Удружења „Сараjевски Срби“ захвалио jе свима коjи су данас присуствовали парастосу настрадалим сараjевским Србима, чиjи

Сарадња главног тужиоца БиХ Горана Салиховића са Институтом за нестала лица (ИНЛ БиХ) искључиво преко Амора Машовића сигуран jе знак да породице несталих сараjевских Срба никада неће открити гдjе су посмртни остаци њихових наjмилиjих, изjавио jе Срни предсjедник Удружења породица несталих Сараjевско-романиjске региjе Милан Мандић. Наводећи да Салиховић сву кореспонденциjу са Институтом води само преко Машовића, без обзира ко jе предсjедаваjући Колегиjума директора Института, Мандић пита откуд Салиховићу као главном тужиоцу БиХ право да сарађуjе само са jедним човjеком из Института. „Како да очекуjемо да ћемо наћи наше нестале у Сараjеву кад их jе Машовић сакрио тако да их већ 23. годину не можемо наћи. Машовић ниjе крио српске жртве

Протести на Српскоj Грбавици Вечерашњим приказивањем документарног филма „Босански синдром“ аутора Драгана Елчића, Удружење „Сараjевски Срби“ из Братунца обиљежило jе 19 година од исељавања (егзодуса) Срба из општина тадашњег Српског Сараjева, и њиховог досељавања у Братунац и Сребреницу, након што су њихова мjеста живљења Деjтонским споразумом припала Федерациjи БиХ. У оквиру програма обиљежавања голготе сараjевских Срба „Памтимо, не заборавимо“, вечерас jе у Братунцу приказан jош jедан документарни филм истог аутора „Путник кроз васиону и векове“ о великом српском научнику Милутину Миланковићу. Аутор Елчић jе родом из сараjевске општине Хаџићи и са породицом jе почетком 1996. године са око 8.000 Срба из те општине доселио у Братунац. Он jе прво снимио

Удружење „Сараjевски Срби“ из Братунца, у сарадњи са Борачком организациjом из овог мjеста, и ове године ће обиљежити годишњицу исељавања и подсjетити на голготу коjу су приjе 19 година претрпjели Срби из Сараjева коjи су у изузетно тешким временским условима, исцрпљени четворогодишњим ратовањем након 36 одбиjених офанзива, иселили са своjих вjековних огњишта. Колоне сараjевских Срба су, након потписивања Деjтонског споразума, кренуле су, не желећи да остану под туђом влашћу. Између имовине и властитих домова на jедноj и материjалне неизвjесности у слободи на другоj страни, 150.000 сараjевских Срба опредиjелило се за живот у слободи, без обзира на материjалну неизвjесност. Срби су напустили своjе куће и станове у сараjевским општинама и иселили

Младен Иванић Референдум о такозваноj независности БиХ и убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сараjеву, трагични су догађаjи коjи означаваjу почетак рата у БиХ, и због тога Срби никада неће учествовати у обиљежавању тог датума, рекао jе Срни предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић. „Гнусно убиство српског свата и референдум, коjи jе одржан против воље српског народа, били су увод у крвави рат. Сасвим jе jасно и евидентно да нема политичара из Републике Српске коjи то може да прихвати као нешто што jе нормално, и зато за мене таj дан, коjи се у диjелу БиХ обиљежава као такозвани дан државности БиХ, jедноставно не постоjи“, нагласио jе Иванић.

За убиство Гардовића нико ниjе одговарао, иако jе предратни сараjевски криминалац Расим Делалић-Ћело касниjе jавно признао да jе убио српског свата… Делалић jе од тадашњег предсjедника такозваног Предсjедништва РБиХ Алиjе Изетбеговића „за заслуге“ добио на поклон пиштољ са посветом!? Стара православна црква на Башчаршиjи у Сараjеву Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Свако помињање 1. марта у БиХ Србе подсjећа на дан када jе 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи у Сараjеву убиjен српски сват Никола Гардовић, што jе наговиjестило грађански рат, односно почетак трагичног ратног сукоба у бившоj БиХ. На „крвавоj“ српскоj свадби убиjен jе отац младожење, а православни свештеник Раденко Мировић jе рањен. Убице, коjе муслиманска власт у Сараjеву

Начелник општине Соколац Милован Бjелица данас jе организовао приjем за команданте и командире ратних jединица у одбрамбено отаџбинском рату се подручjа ове општине, а приjему jе претходило полагање виjенаца на централно спомен обиљежjе. Виjенце на централно спомен обиљежjе, на коме jе уписано 1.200 имена погинулих бораца са простора Сараjевско-романиjске региjе у протеклом рату, положиле су делегациjе општине и Борачке организациjе Соколац. Бjелица jе рекао новинарима да jе завршено стамбено збрињавање породица погинулих бораца на подручjу општине, а jедном броjу демобилисаних бораца су додиjељене локациjе за стамбену изградњу, са симболичном циjеном jедна КМ по метру квадратном и грађевинске дозволе. Он jе напоменуо да jе у прошлоj години у сарадњи са ресорним

Дан Борачке организациjе Републике Српске, 14. фебруар – Свети Трифун, значаjан jе датум, када се припадници Воjске Српске молитвом одужуjу погинулим саборцима, коjи су животе уградили у темеље отаџбине, рекао jе данас Срни предсjедник Борачке организациjе Пала Михаjло Парађина. „Наше молбе за здравље упућуjемо и породицама погинулих бораца, као и ратним воjним инвалидима и демобилисаним борцима коjи су, чини ми се, данас дио наjугрожениjег слоjа нашег друштва“, поручио jе Парађина. Према његовим риjечима, у цркви Успениjа Пресвете Богородице у недjељу, 15. фебруара, ће бити служен парастос погинулим борцима Воjске Републике Српске и положени виjенци на централном споменику на Палама, након чега jе предвиђена свечана академиjа у Културном центру Пале. Парађина