arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Mirko_Vranic.jpg

ХИТАН САСТАНАК СА ОДГОВОРНИМ ЗА ПРОЦЕС ТРАЖЕЊА НЕСТАЛИХ

Чланови Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево позвали су на хитан састанак представнике из Републике Српске коjи се баве процесом тражења несталих, jер су незадовољни наjавом да би требало да дође до поновног пописивања посмртних остатака у спомен-костурници у Миљевићима. Предсjедник Регионалне координациjе Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево Мирко Вранић изjавио jе Срни да би састанак требало да буде одржан у уторак, 21. jула, у Источном Сараjеву. „Породице коjе траже своjе наjмилиjе не даjу да се поново врши антрополошка обрада тиjела у спомен-костурници у Лукавици. Породице су незадовољне чињеницом да би се тиме вршио пренос надлежности на нивоу БиХ

Ministar_Milenko_Savanovic_na_Sokocu.jpg

САВАНОВИЋ: НЕ СТВАРАТИ СИТУАЦИЈЕ ДА СЕ ЗА СЛОБОДУ ПОНОВО ВОЈУЈЕ

Министар Миленко Савановић полаже виjенац на воjничком гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас jе на Сокоцу апеловао на све политичаре у БиХ и свjетске моћнике да се не играjу ватре на овим просторима и не заробе садашњост и будућност неким новим ситуациjама гдjе се за слободу мора поново воjевати. Савановић jе на обиљежавању 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе рекао да овом приликом жели да подсjети политичаре у БиХ, у Републици Српскоj и свjетске моћнике да судбина народа практично зависи од њихових одлука. „Постоjе неки коjи су кратког памћења, постоjе неки коjи недовољно познаjу историjу и играjу се ватром опет на

Manastir_Sveta_Petka_kod_Bijeljine.jpg

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана „Приjатељи Илиjаша“ у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Ispraceni_posmrtni_ostaci_Rajka_Kmezica_ubijenog_u_Sarajevu.jpg

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ РАЈКА КМЕЗИЋА ИСПРАЋЕНИ У ХРВАТСКУ

Испраћени посмртни остаци Раjка Кмезића убиjеног у Сараjеву Из Спомен-костурнице у Миљевићима, у општини Источно Ново Сараjево данас су за Загреб испраћени посмртни остаци Раjка (Стоjана) Кмезића (56) коjи jе убиjен у сараjевском насељу Храсница 26. октобра 1992. године. Потпредсjедник Организациjе несталих и погинулих бораца Републике Српске Милка Кокот истакла jе да jе Кмезић избjегао из Хрватске у Храсницу одакле jе одведен у тамошњи логор у Основноj школи „Алекса Шантић“, а погинуо jе приликом присилног рада код моста на риjеци Жељезници. „Превоз посмртних остатака у Загреб, гдjе му живи супруга и кћерка, обезбиjедила jе Влада Хрватска коjа свим своjим породицама обезбиjеди превоз и све трошкове без икакве надокнаде“, навела jе

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 16. мај 1992. Годишњица страдања Срба у Сарајеву

У Сараjевском насељу Пофалићи и сусjедним насељима Велешићи, Бућа Поток и Граовиште, 16. маjа 1992. године догодио се jош jедан злочин без казне. Паравоjне муслиманске формациjе убиле су наjмање 70 српских цивила.Крвави пир настављен jе и наредних дана. Убиjено jе наjмање 160 Срба, од коjих око 50 жена и 42 лица стариjа од 60 година.Преживjели се поменима сjећаjу своjих наjмилиjих, док џелати славе побjеду у тзв. Пофалићкоj бици и дан општине Ново Сараjево.   Везане виjести: Сjећање на страдале у Пофалићима  

Kolona_vozila_JNA_bila_je_pod_pratnjom_UNPROFOR-a.jpg

„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ ВОЗИЛУ?!

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Колона возила ЈНА била jе под пратњом УНПРОФОР-а Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Гордана, сестра убиjеног Обрада Гвозденовића, коjи jе у чину потпоручника био у служби при Команди Друге воjне области ЈНА у Сараjеву, у свом свjедочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном воjном jединицом, већ се ради о – административноj jединици. „Моj брат Обрад убиjен jе 2. маjа 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Воjне болници према Дому ЈНА заjедно

Parastos_u_Milicima.jpg

Обиљежавање 23 године од злочина у Добровољачкој (ФОТО)

Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сараjеву, почело jе обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици. Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сараjеву, почело jе обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици. Добровољачка         Фото: klix.ba Почаст воjницима некадашње ЈНА, убиjеним 1992. године, у Добровољачкоj улици одали су чланови породица страдалих, преживjели злочина и званичници Републике Српске. Учесници обиљежавања овог догађаjа, на мjесту страдања воjника ЈНА положили су руже и маслинове гранчице, те прислужили свиjеће. Први пут ове године свештеници Митрополиjе дабробосанске служили су помен убиjеним воjницима на

Presretnuto_sanitetsko_vozilo_JNA.jpg

КАД ПРАВОСУЂЕ ОТВОРЕНО ШТИТИ УБИЦЕ

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13 Пресретнуто санитетско возило ЈНА Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Због свих пропуста и опструкциjа у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маjа у Сараjеву, адвокат Милан Романић поднио jе кривичну приjаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача. Романић, пуномоћник породица убиjених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, поjаснио jе за Срну да jе jош 25. и 26. jануара 2012. године поднио приговор Канцелариjи главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавjештења Тужилаштва БиХ од

Zlocin_u_dobrovoljackoj.jpg

ОБИМНИ ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ – ЈОВАН ДИВЈАК МЕЂУ ИЗВРШИОЦИМА

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Злочинци и даље на слободи Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случаjу „Добровољачка“ резултовале су Извjештаjем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извjештаj Тужилаштву, достављено jе 117 докумената са око 470 страница у коjима jе прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сараjеву 2. и 3. марта 1992. године. Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, коjи доказуjу постоjање

Unistena_kolona_vzila_JNA_u_Dobrovoljackoj.jpg

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ГЛАВНОГ ТУЖИОЦА САЛИХОВИЋА

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Уништена колона возила ЈНА у Добровољачкоj улици Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Адвокат Милан Романић поднио jе Тужилаштву БиХ кривичну приjаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача, jер ни након више од три године ниjе добио одговор на питање зашто нису риjешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случаjу „Добровољачка“. Романић jе пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, коjи су убиjени почетком маjа 1992. године у Добровољачкоj улици у

Парастосом у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима и полагањем цвиjећа испред Спомен-костурнице у Источном Новом Сараjеву данас jе обиљежен Дан несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату.

ОБИЉЕЖЕН ДАН НЕСТАЛИХ СРБА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Служење парастоса у цркви Светог Ђорђа у Миљевићима Парастосом у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима и полагањем цвиjећа испред Спомен-костурнице у Источном Новом Сараjеву данас jе обиљежен Дан несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце су, поред породица несталих, положили изасланик предсjедника Републике Српске Миладин Драгичевић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Коjић, представници борачких организациjа, институциjа Републике Српске и БиХ и начелник општине Источно Ново Сараjево Љубиша Ћосић. „Прошле су 23 године од када су нестали први сараjевски Срби, а те трагичне догађаjе обиљежавамо као знак сjећања на дан првог масовниjег нестанка такозване `групе осам`. Они су нестали у jедном

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Милена

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.