Удружење за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ представило је данас у Сарајеву публикацију “Ратни злочин на Казанима – Пресуде”, која је објављена као друга књига едиције “Ратни злочини – транскрипти пресуда судова у БиХ”. Предсједник УДИК-а Едвин Канка Ћудић рекао је да је циљ овог документовања предочавање пресуда судова за ратне злочине у БиХ, али и спречавања могућности манипулације пресуђеним чињеницама у вези са осуђеним за ратне злочине. Он је нагласио да је ово уједно и покушај изградње праведнијег мира и стварање могућности за изградњу споменика жртвама на Казанима, да би се показао, како каже, исти начин опхођења према свим жртвама у Сарајеву. На локацији Казана на Tребевићу убијени су

Српска удружења одбацују тврдње да у касарни “Виктор Бубањ” нема људских остатака. То место је било велики логор, а многа тела никада нису пронађена Ииако је из Института за нестала лица БиХ саопштено да кости пронађене у некадашњој касарни “Виктор Бубањ” у Сарајеву нису људске, из Републичког удружења несталих у Републици Српској кажу за, “Новости”, да не верују у ову информацију и да је то само наставак манипулација из поменуте институције. Недељко Митровић, председник Републичке организације несталих цивила и војника РС, каже, за “Новости”, да је срамота што Институт одмах саопштава да то нису људске кости, а док није ни урађена анализа. – Имали смо до сада на стотине случајева

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић отворио је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево изложбу ратних фотографија под називом “Искорјењивање Срба у БиХ 1992-1995. година”, аутора Милоша Говедарице. “Вечерашња изложба показује сву трагичност протеклог рата, али одсликава и поруку мржње и невјероватне жеље да се српски народ истријеби на најсуровији начин и уништи. Потресен сам овим што сам видио први пут и желим да се захвалим аутору Говедарици који је ово забиљежио, овјековјечио и, што је најбитније, сачувао”, рекао је Ћосић. Ћосић је напоменуо да су многи грађани данас, у 2016. години, заборавили страхоте које су се догађале у периоду између 1992. и 1995. године, те да изложба

Током ексхумације у кругу Суда и Тужилаштва БиХ у Сарајеву, некадашњој касарни “Виктор Бубањ” која је током рата била логор за Србе, вјештак судске медицине је на лицу мјеста утврдио да пронађене кости нису људске, изјавила је Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. Ченгићева је потврдила да је током ексумације, која је јуче и окончана, претражен тај локалитет, да је на неким мјестима багерима копано и до дубине од око три метра, али да људски посмртни остаци нису пронађени. “Ово је рађено на захтјев Тужилаштва БиХ и за сада Институт нема никакву информацију да ћемо вршити даљу претрагу. То је јуче завршено. Сваку информацију коју добијемо или

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”, у Београду је вечерас премијерно приказан документарни филм “Сарајевски егзодус – три тачке на мир” аутора Драгана Елчића о егзодусу 120.000 сарајевских Срба који су своју жртву и страдање претпоставили најузвишенијем циљу – стварању Републике Српске. Елчић је рекао Срни да је чин сарајевских Срба, који су напустили своје домове, на минус 20 степени Целзијусових, носећи са собом своје мртве, један од највеличанственијих чинова у историји уопште, а узвишеним га чини то што се десио с циљем да буде створена Република Српска. Он је нагласио да тај филм, као и сама манифестација “Дани Српске у Србији”, опомиње Србе да се не успавају и

На суђењу Мустафи Дивјану, Фериду Делићу и Алији Газибари за ратне злочине над Србима на подручју Илиџе код Сарајева, свједок Кантоналног тужилаштва Марко Давидовић испричао је да су тијела убијених Милана Крстића, Ранка Варагића и Славољуба Капетина довезена у мртвачницу у Влаково, о чему је сачињен извјештај средином јуна 1993. године. Давидовић, некадашњи инспектор за општи криминалитет у Станици полиције у Хаџићима, изјавио је да су 18. јуна 1993. године три тијела размијењена, те да је он био присутан приликом увиђаја након размјене. Према његовим ријечима, осим службеника полиције, увиђају је присуствовао и млади доктор који је прегледао лешеве, као и породице жртава које су вршиле идентификацију. “На сваком лешу

У сјећање ми се урезало једно јутро. Тмурно, сиво јутро. Пише: Ања Петровић Као неко ко је одгајан у православном духу, имала сам ту срећу да живим прекопута Српске православне цркве у Блажују. Одласци у цркву сваке недеље, зборови, рецитације за Светог Саву, снимање емисија за Православни радио у црквеном дому, сватови које ми као дјеца идемо да гледамо… Морам признати да се мој однос према Цркви и схватање вјере промијенило током година, али сјећање на те дане враћа ми неки осјећај топлине. Онда је почео рат. Живјети прекопута Цркве тада попримило друго значење. Сватова све мање, погребних колона све више. Свакодневна, уобичајена сцена. У сјећање ми се урезало једно