Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Концентрациони логор “Силос” у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 21 годину, 27. јануара 1996. године. Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је за Срну да је логор “Силос” симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум настанка логора, чињеницу ко су били затвореници, као и

Бањалука – Припреме за процес стручно-научног доказивања истине о догађајима на сарајевској пијаци Маркале из 1994. и 1995. и у реду за хљеб у улици Васе Мискина 1992. године улазе у завршну фазу након што је Министарство одбране Србије дало коначну сагласност за експертизе које ће на војном полигону у Никинцима код Руме спровести међународни тим стручњака. Догађаје који изазивају низ контроверзи реконструисаће међународни експерти за балистику, експлозиве и форензику из САД, Француске, Русије, Кине, Чешке, Њемачке, Израела, Србије и РС за потребе Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Директор Републичког центра Милорад Којић каже да се ради на детаљима употребе тог полигона и стварању

Породице жртава апелују да се не сме обуставити потрага за убијеним Србима у граду на Миљацки. Мандић: Бојим се да су свесно истраживали погрешне локације и прикривали трагове Бућа Поток и Алипашино поље су српска стратишта која крију тајну о убиствима више десетине сарајевских Срба, већином цивила, и правосуђе БиХ мора обновити процес ископавања и ексхумација на овим локација, али у тај посао на лицу места мора да буду укључени истражитељи из Српске, јер само тако се може доћи до истине! Ово је, за “Новости”, изјавио Милан Мандић, председник Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, огорчен због обустављања потраге за посмртним остацима Срба на овим локацијама. –

Тијела десетина убијених сарајевских Срба закопана су на градској депонији у Бућа потоку, а неки су живи довођени и на том мјесту ликвидирани и затрпани, потврђују документација и свједочења који се налазе и у Тужилаштву БиХ, које је, упркос томе, издало наредбу за санацију депоније, односно обустављање потраге за посмртним остацима Срба. Међу документима који су у посједу “Гласа Српске” је и допис МУП-а Српске из септембра 1998. године у коме је свједочење љекара Наде Лазић из Приједора која је изјавила да јој је један Бошњак из ФБиХ дао информације да су њени родитељи убијени на поменутој депонији, након што су у јуну 1992. године одведени из стана у Сарајеву.

Припадници Агенције за истраге и заштиту /Сипа/БиХ ухапсили су на подручју Сарајева некадашњег припадника такозване Армије БиХ који је под истрагом због почињених ратних злочина над жртвама српске националности на подручју Сарајева током 1992. године. Хапшење је извршено по налогу тужиоца Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ које, у интересу истраге и наставка активности, у овом тренутку неће објавити идентитет осумњиченог. Осумњичени је под истрагом и оптужница га терети да је за вријеме рата у БиХ починио злочине над цивилима и старијим лицима српске националности који су остали да живе на подручју Сарајева под контролом такозване Армије БиХ. Сумња се да је заједно са њему познатим лицима, на подручју

На годишњицу убиства Мушана Топаловића Цаце, под чијом су командом почињени злочини над Србима у Казанима код Сарајева, представници Српског културног и просвјетног друштва Просвјета из овог града, али и потпредсједник Федерације Милан Дунић обишли су ово српско стратиште. Злочин на Казанима још је страшнији, јер правда никада није задовољена, а једини оптужени за ратни злочин Самир Бејтић, након пресуде од 14 и по година пред Кантоналним судом у Сарајеву у два наврата ослобађан је одговорности. Мушан Топаловић Цацо, којем су намјеравали приписати све злочине, након рата из гробнице са НН ознакама пренесен је на шехидско гробље Ковачи и сахрањен надомак Алије Изетбеговића у присуству десетина хиљада Сарајлија. Никада нису

Између сjећања, порицања и заборава: Три студиjе случаjа о култури сjећања у БиХ, 20 годинa након рата назив jе публикациjе у склопу коjе jе обjављена студиjа о Мушану Топаловићу Цаци, Казанима и злочинима почињеним над Србима у опкољеном Сараjеву. Аутор студиjе, под насловом Сараjевска наjпознатиjа таjна, jе Ницолас Мол, а иза ње стоjи Фриедрицх-Еберт-Стифтунг (ФЕС). Мол jе докторирао у области Савремена хисториjа у Фреибургу, а од 2007. живи у Сараjеву. “О злочинима коjи су почињени у периоду од 1992. – 1995. на подручjу БиХ, не постоjи скоро никакав консензус међу политичким елитама, а самим тим ни у друштву. Таj консензус се не може постићи око природе поjединих злочина, али ни

Свједок Тужилаштва БиХ Драгомирка Мишовић рекла је у наставку суђења пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима на подручју Трнова, да је оптужени Едхем Годињак знао за малтретирања затворених Срба. Мишовићева је с породицом живјела у Тошићима у општини Трново до 31. јула 1992. године, када је, како је навела, с другим мјештанима кренула бјежати због напада “муслиманских снага”. Она је навела да им је на превоју Рогој војска пресјекла пут. “Првог сам видјела Еду Годињака. Наредио је да нас склоне на Рогој, да не погинемо од бомбардовања”, рекао је свједок. Ту су, према њеном сјећању, остали два дана, а након тога су их војници повели за село Дејчиће.

У кругу фабрике “Фамос” Коран на Палама данас је, парастосом и полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје, одата почаст за 28 радника овог предузећа који су као борци Војске Републике Српске погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце и цвијеће на споменик радницима “Фамоса” положиле су делегације општинске Борачке организације, општине Пале, СУБНОР-а Пале, Црвеног крста Републике Српске и чланови породица погинулих бораца. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина истакао је да се страдање припадника Војске Републике Српске не смије заборавити, напомињући да Српске не би било да није било људи који су били спремни да дају живот за њу. Он је нагласио да Борачка организација Републике Српске кроз своје програмске

У наставку суђења Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози за злочине над Србима на подручју Трнова, свједок Тужилаштва БиХ Рајка Поповић говорила је о заточеништву у Основној школи у Дејчићима, гдје је била заробљена са још жена и дјеце. Поповићева је испричала да су је припадници муслимансе војске заробили на превоју Рогој у љето 1993. године када је са породицом кренула према Калиновику. Она каже да је након заробљавања одведена на оближње брдо Јаворак, гдје је било још становника српске националности и заробљених припадника Војске Републике Српске. “Ту је био и Годињак који нам је рекао да нигдје не бјежимо и да смо ту сигурни”, навела је Поповићева. Она