На данашњи дан 1996. године затворен је концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. „Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега

Ветерани служби безбједности Републике Српске, припадници Полицијске управе Источно Сарајево, борци Војске Републике Српске /ВРС/ и представници града и општина Источног Сарајева положили су данас вијенце код спомен-обиљежја Зорану Цвијетићу, првом министру унутрашњих послова некадашње Српске аутономне области /САО/ Романија, који је погинуо прије 24 године у Лукавици од снајперског хица испаљеног са брда Мојмило. Руже је на спомен-обиљежје положио и Цвијетићев син Сергеј, који је имао четири године када му је убијен отац. Помену су присуствовале делегације МУП-а Републике Српске, Полицијске управе Источно Сарајево, саборци, као и представници града и општина Источног Сарајева, те борачких организација и Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске. Предсједник Удружења ветерана служби безбједности Републике

Чланови породице Абазовић из Бјелогораца код Рогатице данас су прислужили свијеће на гробу Раде Абазовић коју су 2006. године припадници италијанског контингента Сфора убили на кућном прагу и том приликом тешко ранили њеног тада малољетног сина Драгољуба и супруга Драгомира. Начелник општине Милорад Јагодић рекао је новинарима да је злочин који је задесио породицу Абазовић јединствен на подручју Рогатице, истакаваши да је овој породици учињено велико зло, али да, упркос томе, још нико није одговарао. Иако се касније испоставило да је Сфор грешком напао Абазовиће, јер су тражили сасвим другу особу, Јагодић каже да је на неки начин требало ту грешку исправити, те да се поменутој породици бар пружи помоћ.

У наставку суђења за ратни злочин над српским цивилима у насељу Алипашино поље у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Никола Чарапић говорио је о сазнањима о страдању оца, којег још није пронашао, а за чије тијело су му рекли да је „завршило у ријеци Миљацки“. За затварање, нечовјечно поступање и убиства цивила у сарајевском насељу Алипашино поље, Тужилаштво БиХ оптужило је некадашње припаднике Територијалне одбране „Стела“ и специјалних јединица такозване Армије БиХ Сенада Џанановића, Едина Гаџу и Јасмина Еровића. Чарапић, тада петогодишњак, Сарајево напушта у априлу 1992. године са мајком и братом, док отац остаје у породичној кући у насељу Ступ. „Дјед и бака су добили информацију да је отац нестао,

Бивши командир Полицијске станице сарајевске општине Нови Град Малик Кривић изјавио је да је након заробљавања припадника ЈНА 22. априла 1992. године на Добрињи, послије свега што је учинио да њихова безбједност не буде угрожена, те вечери сазнао да су војници убијени. У наставку суђења команданту Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, Кривић је на позив Тужилаштва БиХ свједочио о довођењу заробљених војника у Полицијску станицу и њиховом одвођењу у Дом полиције у Сарајеву. Он је рекао да је добио информацију да је на Добрињи ухваћена група резервиста ЈНА који су са

Вјештак судске медицине Зоран Станковић на суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Трнову рекао да је у октобру 2001. године урадио обдукције на 12 посмртних остатака који су ексхумирани на Јаворској коси и да је код дјевојчице Драгане Секулић на лијевој тјеменој кости пронашао преломни дефект за који се са сигурношћу може рећи да је настао испаљивањем пројектила. Станковић је рекао да су кости лобање код Саве Кењића биле су очуване гдје постоји прострелна рана и да се може рећи да је смрт настала оштећењем виталних органа, као посљедица дејства пројектила. Он је навео да су сви лешеви били у стању трулежа, уз недостатак дијелова костију, и констатовао

Свједок Тужилаштва БиХ и бивши полицајац Ивица Бранковић изјавио је данас да су његове колеге у Полицијској станици у сарајевској општини Нови Град причале да је Давор Мишо Матић у Великом парку убио војнике ЈНА који су 22. априла 1992. године заробљени на Добрињи. Бранковић је у наставку суђења команданту Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, рекао да је у том периоду био старији дежурни у Полицијској станици, те да је из своје канцеларије видио када је Матић привео неколико војника. Он је појаснио да га је прије тога командир станице Малик

Свједок Тужилаштва БиХ Бајро Куловац изјавио је у наставку суђења команданту Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, да је чуо да су у извршењу тог злочина учествовали Неџад Херенда и Давор Матић. Куловац је рекао да је као инспектор Федералне управе полиције око 2000. године обрађивао предмет о догађају у Великом парку по наредби Кантоналног тужилаштва Сарајево, те да је у својству свједока саслушао десет лица чија су имена била наведена у тој наредби. Свједок се није могао сјетити имена свих саслушаних, али је потврдио да је узео изјаву од Драгана Викића

На локалитету Казани, на Требевићу изнад Сарајева, данас је обележена 24. годишњица злочина на том месту, где су убијани углавном сарајевски Срби. На Казанима су цвеће положили и одали пошту страдалима делегација Града Сарајева, потпредседник Федерације БиХ Милан Дуновић, представници Министарства за права бораца Федерације БиХ и Српског грађанског већа. Никада није утврђен тачан број Срба чија су тела бачена у дубоку јаму на локацији Казани. До сада су на том месту ексхумирани посмртни остаци 23 жртве, од којих је 15 идентификовано. Ради се о пет жртава мушког пола и пет жртава женског пола. За злочине на Казанима на казне од десет месеци до шест година затвора осуђено је 14

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је Срни да политичко Сарајево не жели да буду процесуирани Бошњаци који су чинили ратне злочине, не само на локацији Казани, гдје су убијени бројни српски цивили, већ и у другим случајевима у овом граду. Истичући да сви који су починили злочине током рата у БиХ треба да одговарају, Којић је напоменуо да јама Казани није једино мјесто злочина почињених над Србима у Сарајеву и околини и да би у овом граду требало да се обиљеже сва стратишта. Он је подсјетио да је прошле године и лидер СДА Бакир Изетбеговић обишао Казане, али искључиво из политичких

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње 1993. године у сарајевском насељу Велешићи, свједок Тужилаштва БиХ Фарук Зубчевић, који је тада радио у Центру служби безбједности Сарајево, рекао је да му је у мају те године дошла малољетна дјевојка са мајком да пријави силовање и да је послије идентификовала починиоце. Зубчевић је испричао да је средином маја 1993. године у Центар дошла старија жена и рекла да су њену кћерку силовала тројица припадника Армије БиХ. „Потом је ушла дјевојка сва избезумљена и објаснила да су је три особе, уз пријетњу оружјем, приморале да оде у стамбени објекат и силовале.