На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана „12. април“ из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. „За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст“, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми

Документарно-играни филм Радио-телевизије Србије „Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу“, аутора Слађане Зарић, премијерно ће сутра бити приказан у Бањалуци у оквиру „Дана сјећања“ које, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. „Филм је покушај да се од заборава отргну трагичне приче o страдању Срба у ратовима на простору бивше Југославије, али и својеврстан апел за правду“, истакла је Зарићева за Срну. Она је рекла да филм доноси причу о злочинима почињеним над Србима у средњем Подрињу од 1992. до 1993. године, а да су у потресним свједочењима описана страдања и убиства српских цивила и

Извесно је да је, до пробоја 16. и 17. јула 1995. године код Незука и до изласка на територију под муслиманском контролом, страдало у борби доста припадника 28. дивизије А БиХ. Један део те колоне је страдао и у сусретним међусобним борбама појединачних група, о чему постоје сведочења припадника 28. дивизије А БиХ. Дакле, није се радило о цивилној колони, како се то у пропаганди и медијској кампањи често истицало, већ о првенствено војној колони која је разбијала и убијала све што се нашло на њеном путу. Највеће заробљавање припадника 28. дивизије десило се на комуникацији Коњевић Поље – Братунац, а један део и у рејону Нове Касабе. Масовна заробљавања

Да би се разумео контекст догађаја у Сребреници из јула 1995. године неопходно је имати у виду историјске чињенице да су Муслимани претходно били непосредни учесници злочина у Подрињу над Србима у двадесетом веку, и то кроз три српска егзодуса (1914., 1941-1945. и 1991-1995). Највеће страдање Срба у Подрињу десило се за време фашистичке творевине НДХ, када је у усташким офанзивама у којима су учествовале тежишно муслиманске јединице страдало преко шест хиљада цивила, само у рејону кањона Дрине. То страдање било је извор страха и несигурности српског народа на почетку грађанског рата у БиХ од 1992-1995. године. Историја је нажалост обиљем чињеница одсликала међунационалне и верске односе и сукобе Срба

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 24 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима. Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а у 12.30 часова биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа,

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у протеклом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату и 6.469 погинулих Срба средњег Подриња у Другом свјетском рату. Цвијеће су положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радомир Граонић, делегација

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, данас ће бити служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач и положено цвијеће, чиме ће бити обиљежене 24 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 погинулих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге из Сребренице убиле на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плочу на зиду бјеловачког храма са именима свих убијених, чиме су обиљежене 24 године од њиховог страдања. Цвијеће су положиле делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске, општина и општинских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из регије Бирач. На данашњи дан прије

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас ће бити служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге масакрирале 14. децембра 1992. године. Биће уручене медаље заслуга за народ породицама шест погинулих српских бораца, којима их је постхумно одликовао предсједник Републике Српске Милорад Додик. До великог српског страдања и злочина над цивилима дошло је у зору 14. децембра 1992. године када су јаке муслиманске снаге из Сребренице и бројних муслиманских села, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле масакр над становништвом које је још спавало. У кућама је

Настављено суђење Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу Бањалука – На суђењу команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима 1992. године, сведок одбране Сабит Халиловић изјавио је да му је Зулфо Турсуновић у више наврата рекао да је убио судију Слободана Илића из Залазја. Халиловић је потврдио да се 11. јула 1992. године са својим братом добровољно јавио у јединицу Зулфе Турсуновића која се спремала да нападне Залазје, које је држала српска војска. – Видео сам како српски војници претрчавају из кућа у куће поред гробља. Видео сам њихов „тамић“ који је кренуо према Сасама, а након тога чуо