Отаџбински рат Архиве - Страница 87 од 502 - Јадовно 1941.

Грабовац: Сумња се да је прикривена масовна гробница Рома у Дубочцу

1. октобар 2018.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да постоји основана сумња да се у Дубочцу код Брода налази прикривена масовна гробница несталих Рома из протеклог рата. „Сумњамо да се на локацији испод Католичког гробља у Дубочцу поред Саве, која још није деминирана, налазе посмртни остаци 160 лица која су 1992. године нестала из три аутобуса у којима су се налазили Роми“, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да су припадници Хрватске војске током 1992. године у Броду убили 220 Рома, међу којима 115 дјеце узраста од седам до 14 година, а међу убијеним било је жена и стараца. Грабовац каже

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

1. октобар 2018.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. „Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску“, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

1. октобар 2018.

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно. Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив „Амиџа, Бора, Дејан и Сретан“ – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

29. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. „Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције „Олуја“. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након „Олује“, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

Навршиле се 23 године од убиства српских цивила у Вариводама

28. септембар 2018.

Навршилe су се 23 године од убиства девет српских цивила у селу Вариводе код Кистања, које је услиједило два мјесеца по завршетку хрватске акције етничког чишћења Срба „Олује“, и које, уз злочине у Груборима и Гошићима, представља најаснији доказ о намјери тадашње власти Хрватске да заувијек потјера српско становништво са подручја Крајине. Након гнусног злочина у којем су убијени Мирко Покрајац /84/, Марко Берић /82/, Јово Берић /75/, Радивоје Берић /69/, Марија Берић /69/, Милка Берић /67/, Душан Дукић /59/, Јован Берић /56/ и Шпиро Берић /55/ хрватска полиција је заблокирала то подручје и учинила све да се злочин заташка, а злочинци никад не буду кажњени, саопштила је Координација српских

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

28. септембар 2018.

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула 2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао

28. септембар 2018.

У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/09/27/tvclip030986.mp4 Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30 Срба – мјештана и избјеглица, а њихову имовину дјелимично спалили. Чемерни јунски дан, села Чемерно. Мира Тодоровић и Стоја Дамјановић преживјеле су скривене у „пећини“ надомак села. Преживјеле и о злочину након више од четврт вијека, пред Судом свједочиле. Тодоровићева са родитељима, сестром и тетком, те породицом Буњевац, из Варешког села Дражевићи, седмицу раније избјегла и спас потражила код

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

На Билогори данас обиљежавање 76 година од злочина над Србима

28. септембар 2018.

На Билогори у Хрватској данас ће бити обиљежено 76 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце, у Другом свјетском рату. „Усташе су у селима поубијале готово све које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ови људи били Срби“, рекао је Срни предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици

Промоција књиге о Сребреници

28. септембар 2018.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица промовисаће у Бањалуци књигу „Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију“, која је настала као резултат истраживања догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године. „У књизи су посебно анализирани сегменти као што су реконструкције догађаја, анализа страдања припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ током пробоја из окружења, као и многи други. Важно је нагласити да су у анализи коришћени, углавном, бошњачки извори“, рекао је директор Центра Милорад Којић. Извор: РТРС Везане вијести: Мира Лолић Мочевић: Дан када је ослобођена Сребреница Сребреница: Помен мучки убијеним Србима у селу Брежани „Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије

У Раткову највећи крст на Балкану

28. септембар 2018.

У самом срцу Гусловог брда на надморској висини од скоро 800 метара сутра ће осванути Крст висок 22 метра и тежак 30 тона. Ратково је, кажу мјештани, у протеклом рату изгубило најхрабрије војнике. Крст ће бити помен њима, али и свим србима који су гинули у ратовима. „То је спомен на све страдале Србе од Косова поља до овог мјеста. Помен на све Србе на све православце, да се ујединимо, да будемо једно. И да будемо Срби своји на своме, каже Станко Гуслов из Удружења Ратково. Они који су данас дошли да виде како теку припреме, кажу да ће се за Гуслово брдо надалеко чути. „Могу ти рећи да је

Служен парастос војводи Видаковићу и припадницима Бобанске чете

28. септембар 2018.

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

27. септембар 2018.

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у