Отаџбински рат Архиве - Страница 86 од 504 - Јадовно 1941.

Гујон још не може на КиМ

15. октобар 2018.

И даље трају невоље познатог хуманитарца с Приштином. Хоће да онемогуће помоћ Србима. Арно Гујон већ 14 година организује слање помоћи у јужну српску покрајину. Најпре је то радио из Француске, а затим и из Београда, где живи последњих шест година. Укупно је, преко свог удружења, како истиче, до сада послао помоћ у вредности од пет и по милиона евра, од чега три и по милиона конвојима и два милиона директних улагања. Сва средства, како наглашава, потичу од приватних донација. Гујону, иначе, приштинске власти и даље не дозвољавају улазак на Косово, откако је 10. септембра приведен и задржан на административном прелазу Мердаре. – Дали су ми забрану на неодређено време,

Дачић о протесту у Вуковару: Наставља се антисрпска хистерија у Хрватској

15. октобар 2018.

Министар спољних послова Ивица Дачић оценио је данас, коментаришући јучерашњи протест у Вуковару, да је очигледно да у Хрватској постоји притисак и велика експанзија десничарских странака и додао да се то прелама на српско-хрватске односе. У Вуковару је јуче одржан протест због непроцесуирања ратних злочина на којем је затражено од представника власти да услове улазак Србије у ЕУ, а Дачић примећује и да се тамо истовремено одржава и промоција књиге о Максу Лубурићу (управнику логора Јасеновац). “Замислите Немачку у којој би се одвијале промоције књиге о управнику Аушвица или неких других логора или у Аустрији о Маутхаузену. Очигледно је да постоји велики притисак и експанзија десничарских странака у Хрватској и наравно да се

СКАНДАЛ НА ПОМОЛУ У ХРВАТСКОЈ: Сметају им симболи, хоће да уклоне српске споменике и гробља

15. октобар 2018.

На споменике који наводно величају “великосрпску агресију” већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкочанин. У Хрватској је у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује одлука о томе да се из Хрватске уклоне споменици са натписима који пропагирају идеје на којима се темељила “оружана агресија на Хрватску”, као и натписи којима се “велича сама агресија или великосрпство”, пише Вецерњи.хр. Лист наводи да се планира да закон буде усвојен до половине наредне године, као и да надлежни очекују да ће сви надгробни споменици са “неприхватљивим порукама” бити уклоњени до краја 2020. Како се

Рајилић : Проблеми у старту примјене Закона

13. октобар 2018.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да су чланице овог Удружења огорчене бахатим понашањем појединих општинских службеника широм Републике Српске, поготово из удаљених мјеста у погледу примјене Закона о заштити жртава ратне тортуре. “На самом почетку примјене овог Закона суочени смо са проблемом да поједини општински службеници у Зворнику, Братунцу и Шамцу, који нису проучили Закон, вријеђају жртве, враћају их са шалтера не дозвољавајући им да предају захтјеве за признавање статуса жртве ратне тортуре”, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је истакла да је Удружење до сада забиљежило 15 оваквих случајева у року од три дана, због чега су о овој проблематици упознали Министарство рада

Дрвену цркву преместили јер има прејако звоно

12. октобар 2018.

ГЛИНА – На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,

Позив: Освећење цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

12. октобар 2018.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље, 13. октобра 2018. године с почетком у 9:30 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима. Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохија и Управа Удружења Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

На месту велике битке : Руси желе да излију црквено звоно на Косову Пољу

12. октобар 2018.

Жеља ми је да једно звоно излијемо и на Косову Пољу, објавио је пред верницима код Храма Светог Саве у Београду Николај Шувалов, директор фабрике црквених звона из града Тутајева У Русији се на местима великих битака окупља народ да излије звоно. Жеља ми је да једно звоно излијемо и на Косову Пољу, објавио је пред верницима код Храма Светог Саве у Београду Николај Шувалов, директор фабрике црквених звона из града Тутајева. Из руског Спасојаковљевског манастира у Србију су стигле мошти 18 светаца Ростовске и Јарославске земље, а уз благослов патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополита јарославског и ростовског Пантелејмона и епископа жичког Јустина. Игуман Спасојаковљевског манастира Августин рекао

„Српска латиница” у каталозима наших библиотека

12. октобар 2018.

Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и

Одата почаст погинулим Петровчанима

11. октобар 2018.

Делегације општине Петрово и организација и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата положиле су данас цвијеће на спомен-обиљежја погинулим борцима Војске Републике Српске у Карановцу, Сочковцу, Какмужу, Порјечини и Кртови. Делегације су одале пошту палим борцима уочи Михољдана – крсне славе и Дана општине Петрово. Планирано је да сутра, на Михољдан, од 9.00 часова у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Петрову буде служен парастос свим погинулим српским јунацима, а од 10.30 часова биће положено цвијеће у Спомен-соби у згради општине и на спомен-обиљежју у центру Петрова. Истог дана, за 12.00 часова заказана је свечана сједница Скупштине општине на којој ће заслужним појединцима, колективима и институцијама бити уручене овогодишње награде и признања,

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

Коментар: Догодине у Призрену

11. октобар 2018.

Коме је и зашто онда, после само дана од премијерног емитовања, засметала композиција посвећена свим нашим невиним жртвама на Косову и Метохији? Песма “Догодине у Призрену”, хип-хоп групе “Београдски синдикат” цензурисана је на “Јутјубу”. Приступ том видео-клипу дозвољен је искључиво пунолетнима. А сам “Јутјуб” није утврдио разлог за цензуру. Штавише, тврде да БС није повредио ниједно правило тог друштвеног медија. Коме је и зашто онда, после само дана од премијерног емитовања, засметала композиција посвећена свим нашим невиним жртвама на Косову и Метохији? Коме то боде очи спот у коме се види истина о страдању Срба на КиМ, потресне сцене скрнављења православних храмова и гробова, паљење српских кућа, бомбардовања, уплакана деца?

Подигнута оптужница против Атифа Дудаковића ?

11. октобар 2018.

Против бившег генерала такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, који се терети за злочине над Србима, подигнута је оптужница, незванично сазнаје портал “Принцип њуз”. Пензионисани генерал такозване Армије БиХ сумњичи се за ратне злочине почињене на територији западне Крајине, на подручју Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе на Уни. Оптужница се односи на страдање више стотина жртава, цивила и заробљених војника српске националности током 1995. године, као и на ратне злочине против цивилног становништва бошњачке национаности, припадника АП Западна Босна 1994. године. У акцијама, које је планирао и спроводио Дудаковић, убијено је 763 људи, од чега 263 цивила и 470 војника, који су били заробљени и стрељани. Многобројне телевизије су објављивале

Прича о баки Ђули

11. октобар 2018.

ГЛИНА – Након што је у емисији “Недјељом у 2” Хрватске радио-телевизије емитован прилог о старима и немоћнима из околине Глине, који живе у скоро немогућим условима, на Фацебооку је основана страница “Људи за људе” чији је главни циљ организовати и помоћи тим и свим другим људима који живе у лошим условима. Помоћ пристиже са свих страна, а прве количине су већ испоручене. Своје утиске подијелио је на свом Фацебоок профилу и Саша Павлић из Ријеке који је учествовао у спровођењу посљедње акције: “Све је почело са Мајиним прилогом у Ну2 о становницима Баније, причу о Мићи и баки Љуби, људи су то видјели, организирали се скупили помоћ и пакети су почели стизати у Глину, дио

Обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста

10. октобар 2018.

Симболичним спуштањем вијенаца и цвијећа у ријеку Сану са градског моста у Приједору данас су обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста. У октобру 1995. године са овог подручја насилно је протјерано више од 120.000 Срба, а само из Санског Моста око 27.000. Међу окупљенима данас је на градском мосту био велики број становника Санског Моста који су се присјетили тешких дана. Многи су прије 23 године изгубили своје ближње и били присиљени да напусте огњишта у километарској колони. “Приједор је постао матична општина за многе прогнане, јер смо ми били највећа гранична општина”, поручио је замјеник градоначелника Приједора Александар Миљуш. Предсједник градске Организације породица погинулих и заробљених

Жарковић: Ограниченим ексхумацијама прикривају размјере злочина

10. октобар 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић сматра да Хрватска свјесно избјегава ексхумацију на цијелом простору бивше Републике Српске Крајине /РСК/ у намјери да сакрије размјере ратног злочина над Србима у војним операцијама “Бљесак” и “Олуја” 1995. године. “Чудно је да Хрватска избјегава да ексхумира све страдале српске војнике и цивиле у РСК, посебно у западној Славонији, те на простору Горског Котара, гдје нису вођене борбе”, рекао је Жарковић Срни. Према његовим ријечима, логично би било да Хрватска, да би показала истинску вољу и да је демократска земља, врши ексхумацију српских жртава рата на цијелом простору РСК, а не само на ограниченим локацијама. Жарковић је подсјетио да је