arrow up

Изградимо храм Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи

ПЕТРИЊА – Град Петриња се налази у срцу Баније (Хрватска) и саставни је дио Православне Епархије горњокарловачке.  Од изградње првог храма Св. Спиридона Чудотворца 1785. године, Петриња представља духовно и административно сједиште петрињске парохије која се простире на подручју 4 општине (Петриња, Сисак, Суња, Мајур), што чини круг од 160 километара. И поред чињенице да парохији припада 55 градских и сеоских насељених мјеста, град Петриња од 1991. године представља једно од ријетких парохијских сједишта на подручју Епархије горњокарловачке који нема свој филијални храм. Будући да је исте године храм до темеља разорен сва богослужења се скоро већ три деценије обављају у дневној соби парохијског дома која до данас врши функцију богослужбеног 

Слађана Станковић

Слађана Станковић, једина је Нишлијка која је ратовала на Косову бранећи српство

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Косову 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница дајући једној улици њено име. Слађанина животна прича, како каже њена сестра Весна, сведочанство је о љубави, храбрости и хуманости какве умеју да покажу само ретки људи, јер се ова девојка латила пушке првог дана рата, док су се многе Нишлије скривале, страхујући од мобилизације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. септембра 2016. године. – Станковићи су у сваки рат слали неког свога, али Слађана је била прва девојка која је узела оружје у руке. Нико није

Саво Штрбац: Пси рата

Причу о анимирано-документаристичком филму “Chris The Swiss” ,  дебитантско дугометражном остварењу  Швајцаркиње Ање Кофмел (режија и сценариј), настао у швајцарско-хрватско-њемачко-финској копродукцији, о којем бруји цела Европа, интензивно пратим од пролећа ове године. Филм је премијерно приказан у Кану у мају ове године, у склопу програма “Недеља критике”, а публика га је имала прилике видети и на Анимафесту, у Мотовуну и у Опатији, у Аннецyу, Карловим Варима, Локарну, Сарајеву, Мелбурну,  Призрену. У септембру је приказан и на Европском фестивалу фантастичног филма у Стразбуру, где је освојио награду “Златна рода” за најбољи анимирани филм. Септембра ове године почео се приказивати и у биоскопима широм Швајцарске, а ускоро ће се почети приказивати и

Рајилић: Очекујем максималну казну затвора за Веселијеву

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће Суд БиХ Елфету Весели и њене помагаче осудити на максималну казну затвора за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Коментаришући тврдњу заштићеног свједока Веселијеве одбране „О-3“ пред Судом БиХ да је дјечака убио Един Османовић, члан добровољне јединице „Дизел“ која је боравила у селу Бајрићи на подручју Каменице, Рајилићева је рекла Срни да Тужилаштво БиХ и њена одбрана могу да доведу „стварног и лажног“ свједока, али да постоје свједоци догађаја и докази да је Веселијева убила дјечака. Рајилићева пита како је уопште могуће да дође до хапшења Веселијеве, ако она, како тврди тај заштићени

Убиства Српских цивила у Госпићу – један од најстрашнијих злочина

Убиства више од сто српских цивила у Госпићу од 16. до 18. октобра 1991. године један је од најстрашнијих злочина у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије, саопштила је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. У саопштењу Координације поводом 27 година од овог злочина наводи се да су средином октобра 1991. године Срби, који су на позиве локалних хрватских власти остали у својим кућама и становима, одвођени на саслушања, а већина је и задржана у затворима. Такозвани Кризни стожер за Лику, на чијем челу су били Тихомир Орешковић и Мирко Норац, 17. октобра 1991. године донио је одлуку о ликвидацији

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

Нацистичка химна се орила хрватском школом: Домар пустио погрешну верзију

На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи „Владимир Назор“ у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи „Владимир Назор“ у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. Озлоглашена верзија немачке нацистичке химне пуштена је пред шокираним представником немачке Амбасаде Арнеом Хартигом и директором Гетеовог института Матијасом Милером-Виферигом. „Најн, најн, то није добра верзија, угасите то! „, повикала је модератор програма из Гетеовог института Милка Јурковић, која је била видљиво узнемирена, али

Свједок: Дјечака Слободана Стојановића убио Един Османовић

 У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, заштићени свједок Веселијеве одбране „О-3“ рекао је да је дјечака убио Един Османовић, члан добровољне јединице „Дизел“, која је боравила у селу Бајрићи на подручју Каменице. Свједок је посредством видео-линка из Француске рекао да је у Бајриће дошао код родитеља након пада Калесије у јуну 1992. године и да је ту био дјечак којег су довели „неки дизелаши“. „Дјечак је ту био већ дуже вријеме. Виђао сам га са Едом и његовим друштвом. То нису били нормални људи. Пушили су траву и пили неке таблете. Сви су их се бојали“, рекао је

Сутра пресуда за злочине над Србима у Рогатици и Фочи

Апелационо вијеће Суда БиХ сутра ће изрећи пресуду Мухамеду и Тарику Шишићу, те Азизу Шуши и Емиру Драковцу за ратни злочин против цивилног српског становништва и ратних заробљеника 1992. године на подручју Рогатице и Фоче. Апелационо вијеће Суда БиХ укинуло је првостепену пресуду четворици припадника такозване Армије БиХ у ослобађајућем дијелу, док је у осуђујућем потврдило 14-годишњу казну изречену Емиру Драковцу за ратни злочин почињен у селима Вратсалићи код Рогатице и Зебина Шума код Фоче. Првостепеном пресудом су Тарик и Мухамед Шишић и Азиз Шуша ослобођени оптужбе да су починили ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника. Драковац је осуђен да је заједно са још једном особом учествовао у

Навршава се 27 година од масовног убиства Госпићких Срба

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се ових дана навршава 27 година од ликвидације најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена у Госпићу и околним мјестима, те да су њихови егзекутори, који су осуђени на минималне казне, одавно на слободи, а већина их никада није ни процесуирана. У саопштењу „Веритас“ подсјећа да су ликвидирани углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском „демократском“ режиму. „Скоро половина је ликвидирана 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага“, наведено је у

Право лице хрватског министра Крстичевића

Обраћање хрватског министра одбране Дамира Крстичевића на обиљежавању 25. годишњице хрватске агресије (9. септембар 1993.) на разоружане Србе Крајишнике у подвелебитским српским селима у Лици Дивосело, Почитељ и Читлук (познатије као Медачки џеп) за познаваоце српско-хрватских односа није никакво изненађење. Својим иступањем у јавности и поздравима генералу Мирку Норцу, осуђеном ратном злочинцу, Крстичевић је само потврдио своје право лице и указао на злочине које је чинио према Србима. Напомињемо да је Норац осуђен пред хрватским судом, поред осталог и што је на стратишту код Госпића лично убио „непознату женску ососбу“. У Медачком џепу убијено је 88 Срба, међу њима је 46 војника и 42 цивила, од којих је 17 жена. Истовремено, Дамир Крстичевиић  се и

Дане Ластавица – чувар истине о страдању српског народа Лике

 Дане Ластавица –  чувар истине о страдању српског народа Лике, у знак сјећања на 90-годишњицу рођења Дане Ластавице. Дане Ластавица је рођен 16.04.1928. године у селу Крш (Градина) у тадашњој општини Косињ, која је административно била у срезу Перушић. У породици Раде и Јеке Ластавице родили су се синови Милан и Дане, кћерке Мара, Милка, Деса, Милица, Ката и Радојка. Отац Раде је био напредан човјек за то вријеме. Био је члан школског одбора у народној школи на Градини, који је заједно са осталим члановима и познатим учитељом Михаилом Дорогутином – Русом, настојао унапредити рад основне школе на Градини и привући у школске клупе што више дјеце а нарочитио дјевојчице. Знао је да је образовање младих

Почела ексхумација Српских жртава у Карловачкој жупанији

На подручју Карловачке жупаније, надлежни органи Хрватске данас су почели ексхумације на преосталим регистрованим гробним мјестима, на којима су покопани посмртни остаци српских жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом подручју трајати четири дана, а са свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу се напомиње да спровођењем ексхумација, надлежни органи Хрватске настављају процес ексхумација гробних мјеста у којима су покопане жртве страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“. У складу са потписаним међудржавним документима са Хрватском и на основу постигнутих договора, ексхумацијама присуствују представници

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Фер је да буду пребројане све жртве Бошњака и Срба у Сребреници

 Новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је фер да буду пребројане све цивилне и војне жртве Бошњака и Срба у Сребреници, гдје, како је нагласио, није било геноцида. Додик је нагласио да жали сваку жртву протеклог рата у БиХ, али да не прихвата подвалу да су Срби побили више од 8.000 Бошњака. Он каже да је списак са именима више од 8.000 страдалих Бошњака – лаж и да је ранија влада Српске подлегла притисцима. Додик је подсјетио да је у Поточарима сахрањено око 4.000 људи, од којих 2.200 војника 18. муслиманске дивизије који су погинули о сукобу, а представљени су као цивилне жртве рата. Он је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.