arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Скупштина на Косову

Koсово и Метохија: одржана велика народна скупштина!

15. јул 2011.

У Звечану је одржана Велика народна скупштина српскога народа, једино је Двери подржале. У биоскопској дворани у Звечану одржана је, у понедељак 11. 07. 2011, Велика народна скупштина српскога народа.Седници је присуствовало 650 делегата (што је 3 пута више од посланика Скупштине Србије или 15 пута више од поменуте Скупштине ових летњих дана). Почело је интонирањем химне државе Србије а учешће су могли узети сви делегати. Предњачили су председници општина са читавог Косова и Метохије. Излагања су обиловала примерима из живота Срба са ових простора. Од одузимања српских докумената, мењањем презимена и националности у косовским личним картама до свакодневне пуцњаве на Србе у гњиланском крају о којима ћуте сва средства

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Срби туже Американце због „Олује“

12. јул 2011.

Срби из Крајине који живе у Америци, после годину дана чекања да америчко правосуђе реагује на њихову тужбу против америчких пензионисаних генерала, основали су Српски крајишки сабор, који би требало уз писмено овлашћење да заступа и штити све Крајишнике досељене у САД. „Циљ нам је да дођемо до коначне истине и правде, и утврдимо одговорност америчке војске и њених генерала за геноцид над Србима у Крајини и за страдање српског народа у Хрватској“, изјавио је на Сабору духовни вођа организације прота Бранислав Кончаревић. У САД живи више од 20.000 Срба из Крајине, који су се уселили после прогона из Хрватске. Највише их је у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и у Калифорнији,

Брано Вучетић

Као деветогодишњи дјечак заточеник логора Армије РБиХ

12. јул 2011.

Надао сам се да ћу о злочинима над Србима у Сребреници, који су затварани у логоре, мучени и убијани, говорити пред међународним или правосуђем БиХ и да ће правда стићи злочинце, али та злодјела очигледно никог у Хагу и Сарајеву не занимају. Рекао је то Брано Вучетић (27) из Бјеловца код Братунца, који је остао сам након што су му војници ратног команданта Сребренице Насера Орића од средине септембра до половине децембра 1992. године убили оца Радована, мајку Радојку и брата Миленка. Он је имао само девет година када је 14. децембра 1992. године рањен, а потом заробљен и одведен у сребренички логор гдје је тучен и мучен глађу 56

Сребреница

Чињенице о Сребреници – бачена рукавица

8. јул 2011.

Пишу Александар Павић и Стефан Каргановић Велики део истине о ратним догађањима у Сребреници још увек није  утврђен. У интересу је међународних фактора и многих локалних играча да те чињенице никада не буду разјашњене да би се прикрила њихова властита одговорност и да би се лажна конструкција догађаја могла користити као моћан политички инструмент за уцену Србије и Републике Српске и као средство за деморализацију српског народа у целини Ближи се 11. јули, годишњица уласка српских снага у Сребреницу 1995. године. Искуство говори да ће, као и сваке године, на тај датум, као и уочи њега, грађани Србије – (и скоро целог екс-Ју простора) бити изложени баражној паљби пропагандних тврдњи

Саво Штрбац

Мерчепова поља смрти

6. јул 2011.

Хрватска штампа објавила застрашујуће фотографије убијене дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије. Њих су у децембру 1991. године убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа. Загребачки Јутарњи лист објавио је застрашујуће фотографије тела дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије, које су у децембру 1991. године, заједно са њиховим оцем, односно супругом Михајлом, недалеко од Загреба, убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа само зато што су били Срби. Хапшења под притиском ЕУ? Хапшење „ратних хероја“, како кажу у Хрватској, тешко подноси добар део тамошње јавности, а посебно политички врло утицајна удружења ратних ветерана. У „Веритасу“ сматрају да не било ни хапшења, ни оптужница, ни објављених фотографија, да нема притиска Европске уније

vladika-grigorije.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОПОВОМ ПОЉУ

29. јун 2011.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе служио jе парастос за око 200 Срба из Поповог поља коjе су усташе бациле у jаму Јагодњачу у jуну 1941. године. Парастос jе служен у спомен – костурници у Величанима гдjе су приjе двадесет година пренесени посмртни остаци жртава. „У ове дане, од Јасеновца до Јадовна, Пребиловаца и Величана и свих стратишта, сjећамо се страшног злочина коjи су починилиљуди задоjени злом и опаком мишљу да имаjу право погубити другога човjека“, рекао jе синоћ владика Григориjе. Епископ захумско-херцеговачки и приморски нагласио jе да Херцеговина има свиjетлу и свету традициjу трпљења, мучења и страдања, али да нема традициjу злочина од кога свако нормалан бjежи. „Морамо бити свjесни да убиjање и злочин имаjу посљедице. Зато треба много више

Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово

Идиоти кроје политику САД

21. јун 2011.

Креатори америчке политике сматрају да промовишући интересе САД на Балкану поручују пријатељима у Ријаду, Исламабаду и Каиру да су происламски настројени. У ствари су идиоти и незналице који гурају земљу у пропаст, сматра Џејмс Џатрас, експерт за балканска питања. Директор Америчког савета за Косово подсећа да конгресмени у САД увелико о српској покрајини говоре као о другој муслиманској држави на Балкану, а нико не поставља питање када је то Босна постала прва муслиманска држава? Закључује да су за власт у Вашингтону Срби и Хрвати у БиХ националне мањине. Српски медији су објављивали да подржавате владику Артемија и да је он уплаћивао велике суме новца компанијама за које сте радили. –

Ђуро Бродарац

Ухапшени Ђуро Бродарац и Владимир Милинковић

20. јун 2011.

Ђуро Бродарац и Владимир Милинковић ухапшени су наводно због почињених ратних злочина над Србима на подручjу Сиска – незваничне су информациjе из полициjе. Бродарац jе био ратни шеф сисачке полициjе, од 1993. године жупан Сисачко-мославачке жупаниjе, а у вриjеме премиjера Иве Санадера савjетник за разминирање. На подручjу Сиска убиjено jе више стотина цивила, наjчешће српске националности, преносе хрватски медиjи.  Неки су убиjани по кућама и двориштима, неки одвођени на егзекуциjу. Извор:  

Миљевачки плато

Уторак парастос за страдале на Миљевачком платоу

20. јун 2011.

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

Парастос

У недјељу парастос за страдале на Миљевачком платоу

17. јун 2011.

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

Парастос

Обиљежено 19 година од смрти 12 беба

23. мај 2011.

БАЊАЛУКА, 23. МАЈА (СРНА) – Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа на споменику „12 беба“ на бањалучком Новом гробљу и на спомен обиљежју у центру града данас је обиљежено 19 година од смрти 12 беба у Клиничком центру Бањалука усљед недостатка кисеоника. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Петар Ђокић, који је данас присуствовао обиљежавању овог догађаја, поручио је да Српска има обавезу и да не смије заборавити овај тежак злочин и сурову неправду која се тада догодила према овој тек рођеној дјеци. „Не смијемо заборавити шта се догодило и у свијести људи морамо чувати истину о том страшном догађају, односно о томе како људи и неко

dobrovoljacka.jpg

Још без оптужница за Добровољачку

6. мај 2011.

БАЊАЛУКА, 6. МАЈА Тужилаштво БиХ ни шест година послије подношења кривичне пријаве против одговорних за убиства и рањавања неколико десетина војника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици није подигло ниједну оптужницу против 19 осумњичених за овај злочин. У фиокама Тужилаштва БиХ већ пет година стоји и пријава против генерала Армије БиХ Атифа Дудаковића коју су поднијели тадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић и и премијер Милорад Додик, наводи „Прес“. Портпарол Тужилштва БиХ Борис Грубешић рекао је да Тужилаштво ради на овим предметима, али да не може да каже када ће истрага бити завршена. Некадашњи предсједник РС Драган Чавић каже да скандалозан однос Тужилаштва БиХ према невиним жртвама представља најбољи доказ да

dobrovoljacka.jpg

Обиљежавање 19 година од страдања војника ЈНА

3. мај 2011.

САРАЈЕВО, 3. МАЈА – У Сарајеву ће данас бити обиљежено 19 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, још непроцесуираног злочина којег су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници тзв. Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и муслиманских паравојних јединица. У том злочину убијена су 42 војника тадашње ЈНА, рањена су 73 војника, а 215 их је заробљено. Страдало је десет официра, 28 војника и четири цивила, а по националном саставу 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић саопштио је раније да је за данас у 9.00 часова планирано окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, а у 9.30 часова предвиђен

Убијени хендикепирани српски цивили

Данци знају тко је крив

29. април 2011.

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја. Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника

Убијени хендикепирани српски цивили

Српске инвалиде у Двору побили „Сисачки громови“?

29. април 2011.

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – Српски цивили који су 1995. године побијени у Основној школи „Двор“ у истоименој хрватској општини највјероватније су знали да их чека смрт, јер је медицинско особље које се о њима бринуло побјегло непосредно прије доласка убица у школску зграду. Иза масакра почињеног дан након службеног завршетка акције „Олуја“ стоје хрватски војници, каже Милорад Прибичевић, који је од 1996. до 2006. године био службеник бањалучке канцеларије Документационо-информационог центра „Веритас“ и који већ дуже истражује случај „Двор“. Прибичевић, који је живио у тадашњем Двору на Уни, а сада је настањен у Бањалуци сматра да су злочин починили или припадници Суњске бојне или „Сисачки громови“. „Ближе истини је да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Валтер бранио Београд

Четнички маjор Жарко Тодоровић инспирисао наjпопуларниjе партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА