arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Проф. др Зоран Аврамовић

Поздрави Јадранке Косор – да ли је ђаво само на једној страни југоратова

16. август 2011.

Друштвени и политички догађаји се тумаче у временском континууму али се о њима изричу и судови. Oво прво чине углавном припадници владајућих политичких елита а друго припада научницима и проучаваоцима конкретних догађаја. Разбијање СФРЈ, стварање нових држава од некадашњих република, ратни сукоби, национална понашања, улога међународних војних и политичких чинилаца су историјски догађај који ће у наступајућим деценијама бити предмет вишедисциплинских сазнања, тумачења и суђења. Све позиве на «окретање будућности», можемо сматрати плитком идеолошком узречицом. Дубина догађаја о коме је реч тако нешто напросто не допушта. Ову тврдњу најочигледније потврђују ставови водећих политичких личности из данашњих држава а некада република СФРЈ. Како разумети драстично супротне оцене догађаја и личности које

Миле Дакић

Миле Дакић нема везе са злочинима

12. август 2011.

Мира Дакић, супруга Милета Дакића, демантује да је њен муж био предсједник или функционер САО Крајине и тврди да је током рата у Хрватској био предсједник комисије за нестала лица, геноцид и ратне злочине. Она каже да Миле Дакић нема везе са злочинима, те на јесен најављује излазак из штампе његовог ратног дневника. „Провлачи се да је Миле Дакић био предсједник САО Крајине, али то није тачно, то је велика подвала и лаж. Он никада није био предсједник било какве САО Крајине“, рекла је Срни Мира Дакић, оцјењујући хапшење као политички случај који нема везе са правом и правдом. Она негира да Миле Дакић има било какве везе са злочином

vladika2.jpg

СРБИ – НАРОД ЖИВИХ

12. август 2011.

Умировљени епископ Атанасиjе служио jе данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српскоj жртви са овог подручjа коjу су усташе побиле у Другом свjетском рату. Бесjедећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасиjе jе рекао да jе Чаваш свето мjесто на коме се сjећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. „Српски народ jе народ живих, ниjе народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вjеруjући да су они живи“, нагласио jе епископ Атанасиjе након помена коjем jе присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им све надлежне институциjе помогну у

Избјегличка колона

Смрт нa Koрдуну

11. август 2011.

Meђу нeстaлимa су и Teoдoр и Дaницa Сaмaрджиja из Слaвскoг Пoљa нa Koрдуну зa кojимa трaгa њихoвa кћeркa Нaдa Бoдирoгa. Прeмa Извjeштajу Хрвaтскoг хeлсиншкoг oдбoрa, хрвaтски вojници су 7. aвгустa 1995. гoдинe, Teoдoрa и Дaницу бaцили у зaпaљeну кућу Шeснaeст гoдинa пoслиje Oлуje свe мaњe свjeдoчaнстaвa o стрaдaњимa и злoчинимa кojи су aугустoвских дaнa ’95. гoдинe пoчињeни нaд крajишким стaнoвништвoм. У Хрвaтскoj, првa гoдишњицa „Oлуje“ пoслиje нeпрaвoмoћнe хaшкe прeсудe гeнeрaлимa Aнти Гoтoвини и Mлaдeну Maркaчу дoлaзи у мeдиjскoj тишини o злoчинимa кojи су сe дeсили тoкoм тe хрвaтскe вojнo-рeдaрствeнe aкциje. Teк нa нeкoликo дaнa ту тишину je приje нeкoликo мjeсeци рaзбилo пoтрeснo свjeдoчeњe дaнских вojникa УНПРOФOР-a o стрaвичним злoчинимa нaд

amnesty.jpg

Забринутост због поздрава злочинцима

11. август 2011.

Организациjа за заштиту људских права ‘Амнести интернешнел’ изразила jе забринутост због поздрава коjи jе хрватска премиjерка Јадранке Косор упутиларатним  злочинцима Анти Готовини и Младену Маркачу на прослави годишњице воjне акциjе ‘Олуjа’, у коjоj су почињени многи злочини над Србима. Наводећи да се воде само три истраге злочина почињених у операциjи „Олуjа“, што jе ‘несразмjерно мали броj у односу на броj почињених злочина’, ‘Амнести’ указуjе да Косоровине наjновиjе изjаве показуjу одсуство политичке воље да буду истражени и процесуирани злочини коjе jе од 1991. до 1995. године починила хрватска воjска. Овакве изjаве би могле би да пошаљу политичку поруку коjом се поткопава правда, што би могло да обесхрабри правосуђе да истражи и процесуира злочине из „Олуjе“,

Стево Пашалић

Опасно поигравање са бројкама

15. јул 2011.

Разговарао: Милорад Гутаљ Демограф Стево Пашалић проучио је све извјештаје међународних експерата тужилаштва Хашког трибунала у којима су обрађиване присилне миграције становништва и жртве рата у БиХ и закључио да су у тим извјештајима све жртве, војне или цивилне, једнако третиране као жртве рата. Он каже да се структура жртава може класификовати на жртве које су припадале војним формацијама или цивилном становништву, али да међународни експерти у својим истраживањима нису томе посветили довољно пажње него су наводили паушалне оцјене. Такви паушални наводи су врло опасне тезе које, практично, могу да одреде карактер рата, упозорио је Пашалић у интервјуу Срни. „Експерти су паушално наводили да је у рату у БиХ погинуло

Скупштина на Косову

Koсово и Метохија: одржана велика народна скупштина!

15. јул 2011.

У Звечану је одржана Велика народна скупштина српскога народа, једино је Двери подржале. У биоскопској дворани у Звечану одржана је, у понедељак 11. 07. 2011, Велика народна скупштина српскога народа.Седници је присуствовало 650 делегата (што је 3 пута више од посланика Скупштине Србије или 15 пута више од поменуте Скупштине ових летњих дана). Почело је интонирањем химне државе Србије а учешће су могли узети сви делегати. Предњачили су председници општина са читавог Косова и Метохије. Излагања су обиловала примерима из живота Срба са ових простора. Од одузимања српских докумената, мењањем презимена и националности у косовским личним картама до свакодневне пуцњаве на Србе у гњиланском крају о којима ћуте сва средства

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Срби туже Американце због „Олује“

12. јул 2011.

Срби из Крајине који живе у Америци, после годину дана чекања да америчко правосуђе реагује на њихову тужбу против америчких пензионисаних генерала, основали су Српски крајишки сабор, који би требало уз писмено овлашћење да заступа и штити све Крајишнике досељене у САД. „Циљ нам је да дођемо до коначне истине и правде, и утврдимо одговорност америчке војске и њених генерала за геноцид над Србима у Крајини и за страдање српског народа у Хрватској“, изјавио је на Сабору духовни вођа организације прота Бранислав Кончаревић. У САД живи више од 20.000 Срба из Крајине, који су се уселили после прогона из Хрватске. Највише их је у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и у Калифорнији,

Брано Вучетић

Као деветогодишњи дјечак заточеник логора Армије РБиХ

12. јул 2011.

Надао сам се да ћу о злочинима над Србима у Сребреници, који су затварани у логоре, мучени и убијани, говорити пред међународним или правосуђем БиХ и да ће правда стићи злочинце, али та злодјела очигледно никог у Хагу и Сарајеву не занимају. Рекао је то Брано Вучетић (27) из Бјеловца код Братунца, који је остао сам након што су му војници ратног команданта Сребренице Насера Орића од средине септембра до половине децембра 1992. године убили оца Радована, мајку Радојку и брата Миленка. Он је имао само девет година када је 14. децембра 1992. године рањен, а потом заробљен и одведен у сребренички логор гдје је тучен и мучен глађу 56

Сребреница

Чињенице о Сребреници – бачена рукавица

8. јул 2011.

Пишу Александар Павић и Стефан Каргановић Велики део истине о ратним догађањима у Сребреници још увек није  утврђен. У интересу је међународних фактора и многих локалних играча да те чињенице никада не буду разјашњене да би се прикрила њихова властита одговорност и да би се лажна конструкција догађаја могла користити као моћан политички инструмент за уцену Србије и Републике Српске и као средство за деморализацију српског народа у целини Ближи се 11. јули, годишњица уласка српских снага у Сребреницу 1995. године. Искуство говори да ће, као и сваке године, на тај датум, као и уочи њега, грађани Србије – (и скоро целог екс-Ју простора) бити изложени баражној паљби пропагандних тврдњи

Саво Штрбац

Мерчепова поља смрти

6. јул 2011.

Хрватска штампа објавила застрашујуће фотографије убијене дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије. Њих су у децембру 1991. године убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа. Загребачки Јутарњи лист објавио је застрашујуће фотографије тела дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије, које су у децембру 1991. године, заједно са њиховим оцем, односно супругом Михајлом, недалеко од Загреба, убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа само зато што су били Срби. Хапшења под притиском ЕУ? Хапшење „ратних хероја“, како кажу у Хрватској, тешко подноси добар део тамошње јавности, а посебно политички врло утицајна удружења ратних ветерана. У „Веритасу“ сматрају да не било ни хапшења, ни оптужница, ни објављених фотографија, да нема притиска Европске уније

vladika-grigorije.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОПОВОМ ПОЉУ

29. јун 2011.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе служио jе парастос за око 200 Срба из Поповог поља коjе су усташе бациле у jаму Јагодњачу у jуну 1941. године. Парастос jе служен у спомен – костурници у Величанима гдjе су приjе двадесет година пренесени посмртни остаци жртава. „У ове дане, од Јасеновца до Јадовна, Пребиловаца и Величана и свих стратишта, сjећамо се страшног злочина коjи су починилиљуди задоjени злом и опаком мишљу да имаjу право погубити другога човjека“, рекао jе синоћ владика Григориjе. Епископ захумско-херцеговачки и приморски нагласио jе да Херцеговина има свиjетлу и свету традициjу трпљења, мучења и страдања, али да нема традициjу злочина од кога свако нормалан бjежи. „Морамо бити свjесни да убиjање и злочин имаjу посљедице. Зато треба много више

Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово

Идиоти кроје политику САД

21. јун 2011.

Креатори америчке политике сматрају да промовишући интересе САД на Балкану поручују пријатељима у Ријаду, Исламабаду и Каиру да су происламски настројени. У ствари су идиоти и незналице који гурају земљу у пропаст, сматра Џејмс Џатрас, експерт за балканска питања. Директор Америчког савета за Косово подсећа да конгресмени у САД увелико о српској покрајини говоре као о другој муслиманској држави на Балкану, а нико не поставља питање када је то Босна постала прва муслиманска држава? Закључује да су за власт у Вашингтону Срби и Хрвати у БиХ националне мањине. Српски медији су објављивали да подржавате владику Артемија и да је он уплаћивао велике суме новца компанијама за које сте радили. –

Ђуро Бродарац

Ухапшени Ђуро Бродарац и Владимир Милинковић

20. јун 2011.

Ђуро Бродарац и Владимир Милинковић ухапшени су наводно због почињених ратних злочина над Србима на подручjу Сиска – незваничне су информациjе из полициjе. Бродарац jе био ратни шеф сисачке полициjе, од 1993. године жупан Сисачко-мославачке жупаниjе, а у вриjеме премиjера Иве Санадера савjетник за разминирање. На подручjу Сиска убиjено jе више стотина цивила, наjчешће српске националности, преносе хрватски медиjи.  Неки су убиjани по кућама и двориштима, неки одвођени на егзекуциjу. Извор:  

Миљевачки плато

Уторак парастос за страдале на Миљевачком платоу

20. јун 2011.

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА