Судбина Рома у Великом рату

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде.

Изложба „Страдање Рома у Првом светском рату“ аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије.

– Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства спољних послова Вељка Одаловића изложба ће гостовати и у Културном центру у Паризу и биће симболично затворена на дан завршетка рата 11. новембра.

На изложби, која је, захваљујући Министарству културе, гостовала у Галерији науке и технике САНУ, Музеју Војводине у Новом Саду и Народном музеју у Зрењанину, нису сабране и приказане само прилике у Србији него и у Француској, Немачкој, Бугарској, Румунији, Хрватској и Црној Гори.

Роми су били у различитим родовима војске, али најчешће у војним оркестрима где су често били трубачи. За своје заслуге и храброст одликовани су Албанском споменицом и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

– Ахмед Адемовић је у Кумановској бици, вођеној октобра 1912. године, уочио је да наши војници попуштају на бојном пољу. Прерушио се, отишао међу непријатељске редове и одсвирао одступницу Турцима. Они су се збуњени зауставили напад, а онда се Ахмед брзо вратио међу српске војнике и свирао јуриш. Наша војска је потукла непријатеља, а Адемовић заслужио Орден Карађорђеве звезде трећег реда – приповеда Ацковић.

– Тај Адемовићев подвиг се изучавао на војним академијама, па ипак овај лесковачки Ром имао је тужну судбину. Када су почетком Другог светског рата Немци дошли, чича је пред њих изашао са одликовањем на грудима. Немачки војници су му поштедели живот, али су му стрељали оба сина. До краја живота носио је одличје на реверу и стално гланцао трубу, али никада више није могао да свира.

Публика у Србији моћи ће још једном од средине септембра да види ову изложбу у Кући ромске културе у Београду.

РАТНИЦИ

– Роми су били редовни војници у свим војскама и врло велики број их је присилно отеран у војску, а још већи број их је погинуо. Једна од цака била је да када богат човек жели да избегне војску плати Рому да иде уместо њега. То није било само у Србији, већ у свим земљама – каже Ацковић, који чува и фотографију свог деде, официра Живојина Ацковића са Крфа из 1916. године.

Аутор: Ј. Бањанин

Извор: Новости

Везане вијести:

Роми из Србије траже одштету за Холокауст

Објављена научна књига о геноциду над Ромима у НДХ

Обележен Међународни дан сећања на геноцид над Ромима