Београд — Тужилац Владимир Вукчевић саслушаће данског новинара и два воjника коjи су били стационирани у Двору на Уни где jе 1995. извршен злочин над Србима, сазнаjе Б92. Тужилац за ратне злочине саслушаће 23. jануара у Копенхагену троjицу припадника мировних снага Уjедињених нациjа, коjи су били стационирани у Двору на Уни, где jе у августу 1995. извршен ратни злочин над српским цивилима. Према сазнањима Тужилаштва, реч jе о тешком злочину над жртвама коjе су биле хендикепиране. Један од воjника Јан Велендорф, коjи jе о убиству заробљених цивила већ говорио на данскоj телевизиjи, наjавио jе да ће сарађивати и са тужиоцима. Осим српског тужиоца за ратне злочине, у Данску путуjу и

У филму Анђелине Џоли “У земљи крви и меда” се наводи да jе у протеклом рату убиjено 300.000 Бошњака и силовано чак 50.000 Бошњакиња. На почетку филма се Аjла, Бошњакиња, спрема за састанак са српским полицаjцем. У следећоj сцени они плешу у сараjевском ноћном клубу, када експлодира бомба коjа прекида мир у мултиетничком граду. Бомбу су, наравно, поставили Срби. Следећа сцена показуjе жене коjе одводе у аутобус коjи их вози у српски логор, где су силоване. Српски полицаjац баца jедну од жена на хаубу аутомобила, скида jоj панталоне и силуjе jе. Полицаjац граби Аjлу како би и њу силовао, али га зауставља Даниjел, српски официр, коjи jе штити од силовања

Тужилаштво БиХ ниjе дониjело одлуку у предмету „Добровољачка“ jер jош активно ради на истражним радњама у овом случаjу, рекао jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. „Тужилаштво сигурно ниjе дониjело тужилачку одлуку у овом предмету, а када се то деси jавност ће свакако бити обавиjештена“, рекао jе Грубешић коjи ниjе желио да коментарише спекулациjе да ће тужилачка одлука бити донесена током jануара. Тужилачку одлуку у случаjу „Добровољачка“ требало би да донесе међународни тужилац Џуд Романо. Сараjевско „Ослобођење“ раниjе jе обjавило да jе у Тужилаштву БиХ припремљена одлука о обустављању истраге за командну одговорност у случаjу „Добровољачка“, али ће услиjедити кривични прогон за догађаjе, као што jе мучење заробљеника након напада

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изразила jе наду да Тужилаштво БиХ неће стати са истрагом о ратним злочинима у „Силосу“, те да ће оптужница коjу jе Суд БиХ потврдио бити проширена и на остала лица из тадашњег државног и воjног врха под чиjом су командом они почињени. „Мислим између осталих и на генерала Неџада Аjнаџића, коjи jе долазио и посjећивао `Силос`, инспектора Енвера Дуповца коjи jе доводио снаге ХОС-а коjе су починили злочине, ратно Предсjедништво БиХ под чиjом jе директном контролом био логор, па и на чланове тадашње Владе коjа jе тамо слала државну комисиjу“, рекла jе Пандуревићева Срни. Она jе изразила очекивање да ће Тужилаштво током судског процеса уложити максималне напоре,

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Мустафа Ђелиловић и други“, коjа осам лица терети за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске националности у обjектима „Силос“ у Тарчину, Основноj школи „9. маj“ у Пазарићу и у магацину касарне „Крупа“ у Зовику. У саопштењу Суда БиХ наводи се да оптужница, коjа jе потврђена jуче, терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за ратни злочин против цивилног становништа и кривично дjело ратни злочин против ратних заробљеника. У оптужници се, између осталог, наводи да су Ђелиловић, Фадил и Халид Човић, Шабић, Казић, Хуjић, Мешановић и Калембер, од маjа 1992. до jануара 1996. године свjесно и

Загреб – Жупаниjско тужилаштво у Сплиту подигло jе оптужницу за ратне злочине против српских цивила у шибенском затвору Кулине током рата. Боршић се терети да jе од маjа до jула 1993. године, као управник Кулина, одговоран за примену прописа међународног права, кршио Женевску конвенциjу о заштити грађанских лица у време рата. Држао jе у затвору четворо цивила, знаjући да их затворски чувари свакодневно биjу и малтретираjу, а да ниjе ништа предузео да то спречи. Осим тога и лично jе учествовао у пребиjањима и другим иживљавањима над затвореницима. Затвореници су били свакодневно физички и психички малтретирани, док jе jедна жена, данас 66–годишњакиња, силована више пута и присиљавана на полни однос са

У Тужилаштву БиХ тврде да у предметима ратних злочина поступаjу хитно, иако већ седму годину траjе оцjена навода у предмету против високог функционера СДА Шемсудина Мехмедовића због злочина против човjечности на подручjу Тешња. „Поступаjућем тужиоцу дато jе упутство да оваj предмет приоритетно узме у рад циjенећи функциjу приjављене особе, а с циљем доношење тужилачке одлуке“, рекла jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић. Окружно тужилаштво Добоj 5. августа 2005. године уступило jе Тужилаштву БиХ извjештаj Центра jавне безбjедности Добоj против посланика СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудина Мехмедовића због злочина против човjечности у вриjеме док jе био начелник Станице jавне безбjедности у Тешњу. У Тужилаштву БиХ Срни ниjе одговорено ко jе поступаjући тужилац коjи

Амбасадор САД за питања ратних злочина Стивен Рап изјавио је да је свјестан да у БиХ постоје случајеви да су Срби били жртве ратних злочина које су починили припадници других етничких група, наглашавајући да се залаже да ти предмети буду процесуирани. „Ти случајеви морају бити процесуирани и то је веома важан дио плана рада Суда БиХ. Тражимо да се сви третирају са респектом и поштовањем и да буду истражени сви злочини, без обзира на етничку припадност жртава и починилаца“, рекао је Рап новинарима у Сарајеву. Коментаришући незадовољство удружења српских жртава протеклог рата радом правосудних институција у БиХ, Рап је позвао представнике породица свих жртава да сарађују са тужилаштвима јер то

На подручjу општине Фоча изграђена су четири спомен-обиљежjа воjницима и цивилима погинулим у одбрамбено-отаџбинског рату – jедан у граду и три у сеоским подручjима до коjих воде, углавном, макадамски путеви, па jе до ових споменика зими тешко доћи. Један од њих jе у селу Јошаница, гдjе jе приjе 20 година на Никољдан почињен злочин над 56 српских цивила. Мjештанин Боривоjе Вилотић каже да, осим живих свjедока, о злочину чиjи починиоци jош нису кажњени, свjедочи и спомен-обиљежjе до коjег jе зими немогуће доћи без теренских возила. „Покренута jе инициjатива и имамо обећање да ће пут бити асфалтиран, али не знамо докле jе посао стигао“, каже Вилотић. Он jе додао да jе Борачка организациjа упутила на двиjе адресе приjедлоге за

Свjедоци одбране Бесима Мудеризовића и Рамиза Авдовића коjи су оптужени за ратни злочин над српским цивилима у сараjевском логору „Виктор Бубањ“ негирали су твдрње Агенциjе за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ да су их оптужени контактирали како би утицали на могуће свjедоке. Након оваквог свjедочења Сонибоjа Шкиљевића и Жељка Кљаjића бранилац оптуженог Авдовића Мирза Ковач затражио jе да оптужени буду пуштени из притвора. Мудеризовић и Авдовић су од краjа jуна до краjа новембра 1992. године, као свjесни учесници удруженог злочиначког подухвата, учествовали у успостављању и одржавању система злостављања цивила српске националности у касарни „Виктор Бубањ“. Иста оптужница терети и Илиуана-Николаеа Винтилу, коjи jе рођен у Румуниjи, а био jе кувар

Некадашњи предсjедник Републике Српске Радован Караџић поднио jе захтjев за издавање обавезуjућег налога хрватском генералу Владимиру Загорцу да би дао интервjу његовом главном правном савjетнику Питеру Робинсону, обjављено jе данас у Хашком трибуналу. „Генерал Загорец био jе замjеник министра одбране Хрватске од 1993. до 2000. године и био jе задужен за набавку оружjа за Хрватску. Он jе био директно укључен у организовање доставе оружjа у Хрватску за потребе Армиjе БиХ 1994. и 1995. године“, наводи се у поднеску. Караџић у поднеску истиче да jе, према извjештаjима америчких обавjештаjних агенциjа, краjем априла 1994. године амерички амбасадор у Хрватскоj Питер Галбраjт, дjелуjући по налогу тадашњег америчког предсjедника Била Клинтона, дао „зелено свjетло“