Уколико Европски суд за људска права у Стразбуру прихвати жалбу адвоката коjи су упозорили да се у БиХ ретроактивно примjењивао нови закон о ратним злочинима, то ће имати драматичниjе посљедице по БиХ од случаjа „Сеjдић – Финци“, упозорава „Вечерњи лист“. Кривични закон коjи се примjењуjе у Суду БиХ прописуjе двоструко или троструко више затворске казне за ратне злочине од оних предвиђених jугословенским законима, коjи су вриjедили у вриjеме извршење злочина. „Да апсурд буде jош већи, за исто кривично дjело jе могуће добити двоструко мању или вишу казну, зависно од тога води ли поступак Суд БиХ, коjи jе утврдио праксу ретроактивне примjене кривичног законодавства, или, пак, Кантонални суд у Мостару, коjи

Прошао jе већ тjедан од незапамћена сниjега у Далмациjи, но пут од Бићина, села повише Скрадина, до Прукљана, заваљеног на истоименом jезеру, jош jе непроходан: санте леда оковале су неасфалтирани пут, па аутомобил остављамо испод оближње висоравни, а коjа четири километра до одредишта прелазимо пjешице. Пред селом гласање оваца, звук пенте с бродице коjа испловљава с хрпом мрежа, вика дjеце… вратио се живот у Прукљан. Кућа jе двадесетак: половица с чистим црвеним црjеповима на крововима и с новим фасадама, а друге оронуле, разорене, неке и спаљене. Над jедном се умрлом кућом уздижу голи зидови као споменици, и епитаф jе нетко поставио: “Хрват, заузето”. Дjеца се на улици играjу рата; држе

Руководилац Оперативног тима за тражење несталих Владе Републике Српске Горан Крчмар рекао jе Срни да jе краjње вриjеме да се стане украj члану Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амору Машовићу коме ниjе први пут да вриjеђа и понижава српски народ, српске жртве и Републику Српску. Крчмар jе нагласио да Машовић поново обмањуjе jавност наводима да се у спомен-костурницама у Републици Српскоj налазе ампутирани диjелови тиjела са сараjевског гробља „Лав“. „У спомен-костурницама Републике Српске налазе се и тиjела из масовне гробнице са гробља `Лав` у коjоj jе пронађено 26 сараjевских Срба, измjештена српска тиjела са Казана… На српску жалост, господин Машовић jе дjелимично и у праву кад каже да

Покушаjем ревизиjе и признањем да jе живо 500 људи коjи су у сребреничком случаjу приказани као убиjени или стриjељани настоjи се омекшати и сприjечити озбиљна истрага коjа jе у току и коjа ће дати резултат на суђењу некадашњем предсjеднику Републике Српске Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, рекао jе Срни београдски адвокат Горан Петрониjевић. Петрониjевић сматра да jе jако чудно да се управо сада, са наводима да се одређен броj ампутираних диjелова тиjела налази у посjеду форензичких институциjа Српске, поjављуjе члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић, кога многи помињу као човjека коjи се бавио или чак руководио оваквим манипулациjама. „Веома jе чудно да се господин Машовић поjављуjе

Суђење ратном челнику општине Тузла Илиjи Јуришићу у случаjу „Тузланска колона“ за напад на колону ЈНА 1992. године биће настављено данас пред судом за ратне злочине у Београду. Апелациони суд у Београду укинуо jе 11. октобра 2010. године првостепену пресуду коjом jе Илиjа Јуришић осуђен на казну од 12 година затвора због учешћа у ратном злочину над колоном ЈНА 1992. године у Тузли. Предмет jе враћен на поновно суђење, а Јуришићу jе укинут притвор у коjем се налазио од 11. маjа 2007. године. Током претреса, коjи jе отворио другостепени суд, саслушано jе 14 свjедока, а Јуришић се изjаснио да ниjе крив и да jе само пренио наредбу да се „на

Савез логораша Републике Српске позвао jе електронске медиjе да прикажу документарне филмове о страдању српског народа у БиХ током протеклог рата. Секретар Савеза Обрад Бубић рекао jе Срни да Савез има 17 снимљених документарних филмова о томе како су Срби мучени и убиjани у Херцеговини, Подрињу, Посавини, централноj БиХ и краjишким општинама. „Било би нам драго да сви електронски медиjи прикажу наше докуменатрне филмове о страдању Срба у току минулог рата. Нека ово буде jавни позив, нека нам се jаве, а ми ћемо им послати нашу сагласност за приказивање“, каже Бубић. Он jе додао да су они подjеднако тешки и важни, али да jавност са тим ниjе упозната због тога

За београдску премиjеру филма „У земљи крви и меда“ редитељке Анђелине Џоли, продато jе било 12 карата. На првоj jавноj проjекциjи, коjа jе одржана у четвртак поподне у „Делта ситиjу“, не рачунаjући неколико представника медиjа, било jе 12 гледаоца свих узраста. Београдски медиjи преносе да чак ни сви гледаоци нису дочекали краj филма, коjи траjе 127 минута. Неки су напуштали салу говорећи да „филм ниjе љубавна прича“, као што jе то Џоли упорно тврдила у медиjима, већ jе jедноставно насилан. Сценаристички и редитељски деби Џолиjеве од jуче jе на редовном репертоару београдских биоскопа „Синеплекс“ у Делта ситиjу и „Таквуд“. Филм jе изазвао бурне реакциjе и мноштво контроверзи у Србиjи и

Некадашњи командант Воjске Републике Српске, генерал Ратко Младић, оптужио jе данас Хашки трибунал да jе „суд НАТО-а коjи суди њему и његовом народу“. „Ви немате право да судите, зато што сте пристрасни и зато што jе НАТО тукао моjу земљу, као што сада туче Азиjу и Африку“, рекао jе Младић на статусноj конференциjи. Предсjедаваjућег судиjу, Холанђанина Алфонса Ориjа, Младић jе обавиjестио да jе тражио да му супруга донесе ратну униформу – кошуљу, панталоне, шапку и блузу. „У овоj одjећи сам био у рату, послиjе рата и у избjеглиштву. Овдjе сам донио капу коjу су ми ови сатрапи узели, али jа се на њих не љутим“, рекао jе Младић. Он jе

Федерациjа БиХ признала jе законом о правима бораца да су њени воjници у рату били од марта 1991. године, иако се као почетак рата у БиХ узима април 1992. године, пише „Еуроблиц“. Шеф Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина Републике Српске Сташа Кошарац каже да таj федерални закон jош jедном потврђуjе да jе Сараjево планирало ратне догађаjе у БиХ и да jе бошњачка политичка елита преузела на себе одговорност према онима коjи су кроз различите групациjе радили на наоружавању и обуци. „То jе почело приjе 1992. године и очигледно jе да су их законом морали наградити за то што су се припремали за рат“, рекао jе Кошарац. Предсjедник Предсjедништва

Предсjедници општинских организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Сребреници и Братунцу Младен Груjичић и Радоjка Филиповић ових дана су изложени приjетњама смрћу коjе им упућуjу непозната лица телефонским позивима из Белгиjе. Предсjедник сребеничке организациjе Младен Груjичић рекао jе Срни да jе о овим приjетњама обавиjестио полициjу. Њега jе око поноћи приjе двиjе вечери назвало непознато лице и заприjетило да су му „дани одброjани“ и да „сви четници треба да се спреме за погубљење“. Позив jе био из Белгиjе. Исти глас, али са другог броjа такође из Белгиjе, и раниjе jе приjетио Груjичићу. Филиповићева каже да се због приjетњи коjима jе изложена не осjећа сигурно. „Очито jе

Тужилаштво БиХ подигло jе против Пере Винцетића (44), раниjе оптуженог за ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу Орашjа, додатну оптужницу за ратни злочин против цивилног становништва. Винцетић, звани Коњ, коjи jе миjењао идентитет па jе познат и по имену Марко Видовић, другом оптужницом терети се да jе у маjу 1992. године учествовао у силовању, незаконитом затварању и пљачки цивила на подручjу општине Орашjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Оптужени се терети да jе као припадник ХВО-а, у своjству команданта 5. батаљона Воjне полициjе Посавина-Орашjе, у склопу 106. бригаде ХВО-а Орашjе, поступао супротно одредбама Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. Оптужница терети Винцетића да

Новосадско Друштво за очување сjећања на холокауст затражило jе обjашњење секретара београдског Универзитрета „Сингидунум“ Љиљане Станчић-Буквић зашто jе забрањена данашња проjекциjа филма „Тежина ланаца“, режисера Бориса Малагурског. „Сматрамо да Станчић-Буквић и Универзитет `Сингидунум` дугуjу jавности обjашњење зашто jе забрањена проjекциjа популарног филма `Тежина ланаца` коjи не вриjеђа ниjедан етнос на Балкану и коjи говори о страдању свих људи на простору бивше Југославиjе, као и улози коjу су у том процесу одиграли свjетски центри моћи“, наводи се у саопштењу коjе jе потписао предсjедник Друштва Александар Вељић. Он jе додао да Друштво коjе баштини сjећање на холокауст почињен у Другом свjетском рату над народима овог региона, чега се дотиче и филм Малагурског,