Данас се навршава 14 година од отмице новинара Радио телевизиjе Приштина Ђуро Славуjа и Ранка Перенића на путу између Велике Хоче и Зочишта. До данас ништа ниjе учињено да се расветли ко jе организовао и отео Ђура Славуjа, Ранка Перенића али и Марjана Мелонашиjа, Љубу Кнежевића и ко jе убица Александра Симовића и Момира Стокуће. Удружење новинара Србиjе (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохиjе (ДНКИМ) већ неколико година за редом од косовске Општине Ораховац траже дозволу да на месту где су колеге Перенић и Славуj отети, поставе спомен плочу у знак сећања на све нестале колеге. Међутим, из Општине Ораховац, коjа функциопнише по систему „Владе Косова“, УНС-у и ДНКИМ-у

Школа у селу Брестовик, осам километара од Пећи (Косово) спаљена jе у jуну 1999. године, неколико дана пошто су стигле ослободилачке трупе НАТО (КФОР). Иста судбина сустигла jе и цркву Светог Димитриjа из 14. века (на слици), од коjе jе остао само jедан од четири зида. Посетиоцу коjи се не разуме много у археологиjу немогуће jе да погоди да jе таj зид пре тринаест година био део jедне од наjстариjих цркава у региону. На сеоском гробљу нема ни jедног читавог гроба jер су сви оскрнављени до темеља. Споменик жртвама албанских фашиста за време Другог светског рата такође jе уништен после косовског рата. А ни културни центар ниjе избегао пожар и

Од доласка припадника међународне заjеднице на Косово и Метохиjу догодило се много тога, готово ништа добро по Србе. Много тога памтимо, али оно што jе наш печат, оно по чему смо обележени, jесу злочини над нама. Протежу се Покраjином као вена, од Мердара до Гораждевца. Том веном пролази сећање, туга и страх! Када се пређе административна линиjа прво вас дочека место Ливадице, где jе 16. фебруара 2001. године у ваздух дигнут аутобус Ниш-експреса коjи jе саобраћао на релациjи Ниш-Грачаница. У разнесеном аутобусу било jе око 60 путника а званични броj настрадалих jе 12. Настрадао jе двогодишњи Данило, заjедно са родитељима. Аутобус jе разнесен са 100 килограма ТНТ експлозива смештеног у одводу испод пута. Осумњичени Фљорим

Окупиране териториjе – Досиjе „Жута кућа“ коjи говори о трговини људским органима у Албаниjи и на окупираним териториjама током 1999. године отворен jе по обjављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“. У своjоj књизи, Карла дел Понте jе изнела податке да jе 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албаниjу, где су им вађени органи, коjи су затим слати у Италиjу, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албаниjи, где су жртвама вађени органи у „жутоj кући“. Афера тровине људским органима на окупираним териториjама